Servizio di informazione del movimento popolare dei Serbi dal Kosovo e Metohija "Patria"
Другог јуна ове године север Косова и Метохије био је поприлично празан. Велики број његових грађана којима је у протеклом периоду режим Александра Вучића променио место пребивалишта пожурио је пре свега у Београд да изврши своју грађанску дужност и да тамо гласа. То је главни разлог због чега је овај део Косова опустео.
Власт у Београду не занима број Срба који ће да живи на КиМ и који ће да остане на том простору, њу једино занима да што дуже остане на власти. Што се тако све више реализује идеја Велике Албаније председнику Србије то уопште не смета.
Уосталом сведоци смо да је прошле године имао договор са Аљбином Куртијем када му је овај дао аутобусе са регистарским таблицама самопроглашене републике Косово да одведе грађане са севера Косова и Метохије на тзв. контрамитинг, а заузврат је Александар Вучић зажмурио када је РОСУ полиција упала у општине на севреру КиМ које држи до данашњег дана. У циљу опстанка на власти ономе ко се заклео на Миросављевом јеванђењу да ће чувати целовитост Републике Србије ништа није свето. Па ни то да тргује јужном српском покрајином.
Слично се дешава и са грађанима Републике Српске које њихова елита пребацује у Србију пре свега у Београд да би помогла режиму Александра Вучића да што дуже остане на власти. Просто је несхватљиво да политичка врхушка Републике Српске своје пребивалиште лоцира у Београду чиме само показује својим грађанима пут који треба да следе. А то значи да треба напустити Републику Српску и преселити се у тзв. ужу Србију. Ово није ни национална ни државотворна политика председника Србије него је само политика очувања сопствене власти која ће за последицу имати лакше стварање и Велике Албаније и унитарне Босне и Херцеговине. На страну што и ови фантомски бирачи како са КиМ тако и из Републике Српске показју непристојност, дрскост, безобразлук према стварним становницима Београда који због њих не могу да изаберу власт какву они желе.
Овај изборни инжињеринг не смета уопште предствницима западних земаља које чак благонаклоно ове антидемократске процесе и подржавају. Оно што је незамисливо да раде у сопственим државама у Србији је дозвољено и где је миграција гласача сасвим могућа, пожељна и оправдана. У задњих нешто више од месец дана на делу смо имали промишљено и организовано разбијање српске опозиције од стране америчког амбасадора Кристофера Хила. Све је учинио да то мукотрпно остварено јединство са позиције најмоћније државе на свету разбије у парампарчад. Ваљда је то допринос Америке у остваривању демократије у Србији.
На крају оно што нема везе са изборима а то је да Милорад Додик председник Републике Српске принципијелно и опрадано критикује продавање оружја Украјини из Босне и Херцеговине. Мало чуди што те критике не усмери и према свом политичком саборцу Александру Вучићу који такође продаје оружје Украјини али много масовније, обимније и поквареније. Оно што је сигурно јесте да ће оваква покварена, прљава, дволична политика председника Србије доживети крах.
Come abbiamo lavorato così Dio ci ha aiutato.
4. јун 2024.