Пише: Диогенис Валаванидис, председник одбора за верска питања
Суштина суноврата англосаксонског Запада, који се неминовно креће у правцу самоуништења, представља удар на хришћанску веру кроз процес дехристијанизације, и то са посебним освртом на Европу, упркос чињеници што се у корену западне а тиме и европске културе, налази хришћанска вера.
Због свега тога, намеће се питање, како је могуће да толико моћан, индустријализован, богат и модернизован англосаксонски Запад није имао адекватних механизама и снаге да се супротстави овој појави? Шта се догодило са њим, и где се он данас налази? Моје мишљење је да је управо англосаксонски Запад био главни инспиратор процеса дехристијанизације, па тако, као творац овог зла није ни могао да се супротстави самом себи. У том контексту, чују се гласови из кругова многих верских аналитичара да је „англосаксонски Запад креатор огромне већине негативних моралних новина“.
Са жаљењем можемо да констатујемо да смо данас сведоци маргинализовања хришћанске вере, првенствено кроз афирмацију савременог човека – у лику човекобога. С тим у вези, на сцени је залагање за еутаназију, хомосексуализам, сатанизам и друге неприхватљиве друштвене норме понашања, којима се директно угрожава опстанак породице као основне ћелије друштва и хришћанске вере у целини.
Трагедија англосаксонског Запада се огледа у чињеници што је у данашње време, врховни идеал западног човека само једно, а то је самосталан и непогрешив човек – човекобог.
Један од највећих светских и руских писаца, Фјодор Михајлович Достојевски (1821-1881), је пре 142 године са својих пророчких висина, анализирајући стање у Европи, јасно сагледао сву њену трагедију, и открио главни узрок. Разлог је у томе што је Европа изгубила лик Богочовека Христа, као једину вечну вредност ради које постоје сви светови.
Такође, један од узрока опадања хришћанске религије на Западу лежи у материјализму. Запад је од Француске револуције достигао завидан ниво друштвеног развоја и напретка, који је био узор готово целој планети. Међутим, опште је познато да материјализам и духовност не иду заједно. Када се човек везује за богатство онда он нема веру, јер се везао за материјалну сферу која је пролазна и траје колико и људски живот. То неминовно доводи до кризе религије. У таквом амбијенту се стварају услови за бујање атеизма, тј. неверништва.
Фото: Фјодор Достојевски
Оно што данас можемо констатовaти са високим степеном сигурности, јесте чињеница да се цео Западни хришћански свет налази у великој и дубокој кризи. Несумњиво да један од најважнијих фактора те кризе, лежи у одрицању англосаксонског Запада од сопствене традиције. Као очигледан пример можемо указати на чињеницу да се европско хришћанство налази у страшном повлачењу, другим речима у правом бекству. На тај начин је Европа престала да буде хришћанска. А суштина свега што се сада дешава, јесте борба хришћанства против антихришћанства, тј. сатанизма.
Исто тако, на делу је врло снажан утицај «америчких вредности» на све људе и народе на земљи, тзв. демократских, а у ствари антихришћанских вредности; утицај америчке масовне културе и идеологије која пропагира култ тела и греха као образац живота; пропагира религиозне секте као лажну духовност, уместо пута спасења; амерички филм који пропагира насиље, полну изопаченост, сведозвољеност, клањање идолу новца, и неодговоран однос према животу у свим видовима.
Да је антихришћанство врло ангажовано, добро организовано и финансијски богато плаћено, видимо по начину ангажовања као и темама које се у свету потенцирају као најдоминантније, а то су приче о глобалном загревању, вирусима, дигитализацији, LGBTQ+ и друге. Овде се намеће недвосмислен утисак да је реч о темама које се вештачки намећу, како би се већина човечанства њима бавила, иако нису приоритетне. На тај начин је пуштена магла од вештачки креираних проблема, како би се удаљили од суштине – тј. борбе између хришћанства и антихришћанства, тј. сатанизма.
Као врхунац моралог и духовног суноврата англосаксонског Запада, видимо у дистрибуцији документарног филма који у афирмативном тону приказује појаву сатанизма, тј. филм који се зове „Слава Сатани“, и који прати успон Сатанистичког храма? Другим речима, ради се о покрету који постоји само шест година а већ је постао један од најконтраверзнијих верских покрета у америчкој историји. У филму се сатанистички храм и његов вођа Lukijen Grejves позивају на сатанску револуцију да би наводно спасили душу нације. Поред тога, у филму се у афирмативном тону представља сатанистички култ, који се труди да победи у рату против хришћана.
Такође, застрашујуће је било посматрати церемонију званичног отварања Олимпијских игара у Паризу 2024. године, коју је предводила тзв. Lаdy Gaga, иначе званично декларисана припадница сатанистичке секте. Бројне тачке су биле посвећене сатанистичким ритуалима приношења жртава, промовисању хомосексуалних, патолошких и девијантних појава, као и изругивању са Исусовом тајном вечером са апостолима, иначе једним од најсветијих чинова у хришћанској религији и култури. Посматрање таквих сцена је било застрашујуће тј. надреално, са јасно исцртаним контурама духовног и моралног суноврата англосансонског Запада.
Фото: Церемонија отврања Олимпијаде у Парзу
Слободан пад англосаксонског Запада се огледа и на економском и геополитичком плану. То се најбоље види на примеру потпуног фијаска увођења више од 1900 санкција Руској Федерацији. Никада у историји се није догодило да се једној земљи, и то сталној чланици СБ УН, уведе овако бесмислено велики број економских санкција. Уместо очекиваног пада БДП-а, Руска привреда се веома брзо реорганизовала, све најважније капацитете окренула ка Источном тржишту, и у кратком временском периоду престигла Немачку по стопи развоја, која је до недавно била мотор развоја Западне Европе.
У исто време се формира и самостални део мултиполарног и полицентричног света, у виду великог Евроазијског партнерства, у који улазе државе које чине Појас и пут, ШОС, АСЕАН, Евроазијски економски савет као и Савет за сарадњу арапских држава Персијског залива. На овај начин се потпуно обесмишљава сваки Западни механизам који се ослања на полуге санкција, а тиме и уцењивачки потенцијал англосаксонског Запада у потпуности губи смисао.
На крају, неопходно је констатовати да је Запад изгубио своје звезде водиље и традиционални хришћански идентитет, који се задржао још само у неким од најтрадиционалнијих православних земаља. Несумњиво да је Русија на првом месту од свих православних земаља у којима се традиционалне вредности налазе на најчвршћим основама. Зато се она и налази на врху листе напада глобалиста.
Сада смо дошли до тачке када можемо да констатујемо да је то управо оно што највише смета носиоцима антихришћанства, чија је идеја да се управља светом од око једне милијарде људи. Заправо, они сматрају да на земљи има превише становника што им представља потешкоће у управљању светом. Логично je да би било једноставније управљати светом са мањим бројем људи.
Ко је конкретан орган или „влада“ која управља тим силама које се неретко називају дубока држава, дубока елита или тајна влада. Несумњиво да је реч о транснационалним предводницима глобализма који се руководе идејама протекционизма разних девијантних, патолошких као и расних групација. Ипак, оно што највише погађа традиционалисте јесте опседнутост предводника глобализма, процесом дехуманизације и рушења свих верских, традиционалних, моралних, културних и историјских вредности.
Оно што са сигурношћу можемо да констатујемо јесте да они не долазе из једне државе. Сматрамо да греше они који сматрају да је та организација из Сједињених Држава. Тај закључак није тачан, јер ствари стоје сасвим другачије. САД су једно време биле само инструмент, за који су их антихришћани користили искључиво као гласноговорника, али их ни такав концепт више не задовољава. Тренутно се трага за новим оруђима којима би се владало светом.
Као што нам је познато, у Давосу се сваке године одржава Економски Форум на коме се у правом смислу речи намећу идеје западне политичке и пословне елите. Међутим, у међувремену је свима постало јасно да је западни модел друштва потрошен и превазиђен, па је самим тим постао и деструктиван.
На крају, можемо само да претпоставимо да је на глобалном плану могуће прекомпонавање глобалистичких снага, у првом реду у стварању новог савеза Америка – Енглеска – Аустралија, што треба пажљиво пратити, јер постоји могућност да управо овакав новоформирани савез замени улогу НАТО.
Закључујући, главна карактеристика глобалистичких сила англосаксонског Запада, је њихова грамзивост и незајажљивост у стицању богатстава. Управо због тога, англосаксонски Запад са тако формуласаним основним циљевима као и руинираним економским, геополитичким, моралним, духовним и породичним вредностима, иде сигурно ка своме крају, ка своме коначном самоуништењу.
Fonte: Centro de estudos estratégicos
29. јул 2024.