Пише: Драги Ивић
Ову службу споменули смо недавно, поводом смрти једног од оснивача Црвених бригада, Алберта Франческинија. За Чехословачку, државу насталу 28. октобра 1918. године распадом Аустроугарске, Други светски рат почео је још 1938. године анексијом њених делова, а као суверена држава престала је да постоји у марту 1939. године потпуном окупацијом од стране Немачке.
Рат се у Чехословачкој завршио 12. маја, три дана после безусловне капитулације Немачке, па се може рећи да је она била најдуже под немачком окупацијом. После Немаца стигли су Совјети доносећи са собом идеологију, друштвено уређење уз систем организације оружаних снага и служби безбедности. До Плишане револуције и мирног распада на Чешку и Словачку, овај вредни народ у срцу Европе чекало је још много искушења.
О државној безбедности и политичком режиму старала се Државна безбедност (чешки: Стáтнí безпечност, словачки: Штáтна безпечносť), или СтБ/ШтБ. Она је све до 1990. године радила све оно што и друге, сродне службе Источног блока. Припадала је Корпусу националне безбедности (чешки: Сбор нáроднí безпечности, СНБ; словачки: Збор нáроднеј безпечности – ЗНБ), заједно с Јавном безбедношћу (чешки:Веřејнá безпечност; словачки: Верејнá безпечносť -ВБ), обављајући полицијске послове.
Обе службе биле у у надлжености министарстава унутрашњих послова Чешке и Словачке, али су оперативно биле потчињене Министарству унутрашњих послова ЧССР (Ческословенскá социалистицкá република). Главни задатак Државне безбедности (поред обавеза карактеристичних за ту службу) била је борба против политичких противника Комунистичке партије Чехословачке и државних органа.
Како је настала
Основана је 30. јуна 1945. године. Комунисти су дошли на власт 1948. године. Када су у Чехословачку дошли совјетски саветници 1949. године, СтБ је почела да пролази кроз темељну идеолошку промену, при чему је генерација искусних и образованих полицајаца средње класе тајне полиције одстрањивана постепено из службе. Заменила ју је млађа генерација тајне полиције, регрутована из редова радничке гласе и индоктрирана реториком класне борбе и политичке лојалности.
Совјетски саветници су у Службу увели стаљинистичку медотологију – застрашивања, употребу психоактивних супстанци, отмице, уцене, фалсификовање докумената, лажне процесе, изнуђене сведоке, итд. Уобичајена пракса била је прислушкивање телефона, претрес станова, прегледање приватне поште, надзор, привођења и стандардне оптужнице за субверзију Ребуплике, с којима је обухваћен низ различитих оптужби.
Почетком Хладног рата и затварањем граница, СтБ је организовала акцију Гранични камен (Операце Храничнí кáмен, Operation Border Stone). Циљ операције било је спречавање и хватање грађана да пребегну у земље иза Гвоздене завесе.
Ова служба која је била у сенци много суровијих сродних институција Источног блока, у центар светске јавности стигла је као главни сарадник Црвених бригада којима смо посветили дужи текст. Она је од стране стратега КГБ одређена да пружа логистичку подршку и организује обуку за припаднике Црвених бригада у логорима Палестинске ослободилачке организације у Северној Африци и Сирији.
Када су темељи Источног блока почели да се поткопавају и урушавају, СтБ није мировала. Њена улога у паду режима 1989. године остаје неизвесна. Случај убиства студента од стране полиције током демонстрација у новембру 1989. године био је мотив за ширу јавну подршку и омасовљење демонстација.
Ти догађаји довели су до Плишане револуције (чешки: “саметовá револуце”; словачки:“нежнá револúциа) која је почела 17. новембра, а завршила се пред Нову годину, 29. децембра 1989. године. Дан раније, Александар Дубчек (херој отпора приликом операције ”Дунав”, водећи процес либерализације државе под слоганом социјализам с људским лицем) изабран је за председника Парламента, а 29. децембра познати писац Вацлав Хавел проглашен је за председника Чехословачке. Три године касније, 31. децембра 1992. године, Чешка и Словачка су се мирно раздружиле.
СтБ је распуштена првог фебруара 1990. године. Као привремено решење формирана је Федерална безбедносна информациона служба (Безпечностнí информачнí служба) која је деловала од првог јула 1991. до 31. децембра 1992. године. Наследила ју је Безбедносно – информативна служба (Безпечностнí информачнí служба). Некадашњим сарадницима и доушницима забрањено је да се баве политиком или полицијским радом. На том списку нашло се око 200.000 људи.
Оваква одлука утемељена је у Акту о безакоњу комунистичког режима и отпору према њему. У њему је јасно наведено да је СтБ била организација заснована на идеологији Комунистичке партије с циљем да сузбија људка права и демократију, те се таква активност сматра злочиначком. У Словачкој је 15. фебруара 1993. формирана Словенскá информачнá служба, СИС. Обе државе су данас високоразвијене индустријализоване земље.
Fonte: Tajna služba iz senke: Kako je češka StB obučavala teroriste i padala zajedno sa komunizmom!
4. мај 2025.