Пише: Николас Фауре
Преузимање глобалистичке олигархије на Западу било је засновано на финансијализацији привреде, јер је то донело значајне користи малој мањини богатих и прогресивних инвеститора. За ове кругове, неолиберална деконструкција друштава и глобализација су заправо били „срећан” развој. Из тог разлога, већина западних, посебно европских лидера долазила је из света банкарства и финансија. Међутим, за већину становништва, која је била суочена са недовољном запосленошћу, лошим пословима, несигурношћу, миграцијама и културном несигурношћу, ситуација је изгледала потпуно другачије – чак и у Сједињеним Државама. Глобалистичка олигархија се до сада првенствено суочавала са аутохтоним становништвом, средњом класом и малим предузетницима као противницима. Међутим, лако их је превазишла кроз свој пропагандни и цензурни апарат – медије које контролише – као и репресију против неистомишљеника, пошто су западне државе под њиховим вођством већ водиле рат против сопственог становништва. Међутим, постоје добре вести: ова неједнака равнотежа снага почиње да се мења, отварајући нове историјске перспективе на Западу.
Повратак реалне економије; Амерички председнички избори сада доводе лидере на врх највеће западне силе који отворено одбацују дискурс политичке коректности и стављају нову предузетничку елиту, коју оличава харизматични Елон Маск, на страну аутохтоног становништва. Трамп и Маск се залажу за оживљавање реалне економије и креативног предузетништва – на рачун света прогресивних, који је обликован финансијским шпекулацијама, дигиталном апстракцијом и идеолошким елитизмом. Илон Маск није финансијски шпекулант, иако је најбогатији човек на свету, већ менаџер, индустријалац, иноватор и визионар. Штавише, он се одавно удаљио од прогресивног креда милијардера из Силицијумске долине. Маск инспирише Америку јер отелотворује сан који је раније недостајао MAGA покрету. То је посебно било евидентно уочи инаугурације Доналда Трампа, када је Маск најавио скоро слање америчких астронаута на Марс. Пре свега, он јасно ставља до знања да будућност и напредак више нису повезани са политичком левицом.
Ширење отпора међутим, није ограничено само на Северну Америку. Широм западног света, отпор против прогресивне доктрине се успоставља, на велико згражавање олигарха и доносиоца одлука у јавном и приватном сектору. У Аргентини, политика Хавијера Милеија, „председника са моторном тестером“, показује ране позитивне резултате: драстично смањење државне потрошње, дуга и инфлације – дешавања која су етаблирани „стручњаци“ у медијима раније сматрали немогућим. Овај покрет се шири и Европом, иако још није остварио политички искорак због тоталитарног управљања ЕУ, која је постала „затвор народа“. Ипак, све више представника реалне економије се усуђује да проговори – чак и у Француској.
Отпор предузетника у Француској је почео са Жан-Бернаром Левијем, председником EDF-а, који је у Народној скупштини отворено критиковао противречности француске нуклеарне политике и апсурдну структуру „европског енергетског тржишта“. Он је потврдио примедбе критичара енергетске транзиције. Након тога, лидери у аутомобилској индустрији – заједно са својим европским колегама – придружили су се овој критици. Упозорили су на негативне последице „Зеленог дила” и планиране забране продаје мотора са унутрашњим сагоревањем од 2035. године, што би кинеским произвођачима омогућило тржишно доминантну позицију. Пољопривредни предузетници доводе у питање и режим слободне трговине, што их излаже нелојалној конкуренцији. Чак је и Бернар Арно, најбогатији Француз и близак Макронов сарадник, недавно изјавио да је „све што се креће опорезовано, све што се још креће је регулисано, а све што се више не креће се субвенционише“ – сажети резиме француских економских проблема. Не заборавимо предузетнике који финансирају независне медије како би се супротставили политички коректној доктрини.
Олигархија под притиском: Популизам је до сада имао потешкоћа да се афирмише јер се сматрао покретом губитника глобализације – „јадника“, „безубих“, „људи који су нуле“, јер их је богата левица презирала и потискивала. Али сада се богате и успешне личности из реалне економије придружују отпору и сврставају се са народом против олигархија. У елитним квартовима и редакцијама више нема смеха. Јер ако се овај тренд интензивира, то би могло да покрене фундаменталну и добродошлу промену парадигме на Западу. Шта ће се догодити са прогресивном финансијском олигархијом када се и индустријски капетани придруже народу и неистомишљеницима и доведу у питање систем и његову структуру моћи? Да ли је ово побуна? Не, Ваше Величанство, то је револуција…
Fonte: Centro de estudos estratégicos
6. фебрар 2025.
