У оквиру међународне сарадње Украјине, Србије и Јерменије 8. фебруара је одржана видео конференција уз учешће политичких и стручних кругова Украјине, Србије и Јерменије на тему „Безбедносни изазови и начини њиховог превазилажења у постсовјетским земљама“.
Догађају су присуствовали: из Јерменије – лидер покрета „Мајка Јерменија“ Андраник Тевањан, политиколог Јерванд Бозојан, социолог Артур Паронјан; из Украјине – председник политичке партије „Држава“ Дмитриј Василец, председник Свеукрајинског синдиката правника, доктор политичких наука Александар Семченко, од представника народне дипломатије Европске уније Јуриј Деркач, шеф организације за људска права „Родина“, из Србије Драгана Трифковић, директор „Центра за геостратешке студије“.
Негативно искуство агресивног ширења НАТО блока након распада СССР-а лако се види у последицама у Србији, Украјини, а такође и у процесима у Јерменији.
Искуство показује да то резултира крвопролићем, територијалним губицима и смањењем нивоа суверенитета земаља. Појављују се егзистенцијални проблеми.
Учесници видео-конференције су се сложили да овакве дискусије буду периодичне и да се повећа ниво координације за системско цивилно супротстављање деструктивним процесима.
Снимак конференције можете погледати у целости:
https://dzen.ru/video/watch/67a76ee80ef3f52ad6c6c2f6
Осврт Драгане Трифковић на видео конференцију:
Последњих година безбедносна ситуација се нагло погоршавала што је условљено дестабилизацијом читавих региона, појавом нових конфликата али и порастом међународног тероризма, као и великим миграцијама. Све то је довело до глобалне дестабилизације, а велику одговорност за такву ситуацију носи колективни Запад. Иако је било покушаја да се о овој теми отворено и озбиљно дискутује, и нарочито инсистирања са руске стране од Минхенске конференције 2007. године када је Владимир Путин одржао свој чувени говор, западне земље су наставиле да игноришу проблеме не желећи да воде разговоре са другима. Такав став Запада је происходио из убеђења да су једино они позвани да решавају светске проблеме и да нико други сем њих не треба њима да се бави.
У време блоковске поделе на исток и запад или биполарног светског поретка, без обзира на сталну напрегнутост и регионалне конфликте, на глобалном нивоу постојала је одређена равнотежа сила. Распадом Совјетског Савеза и Варшавског пакта, НАТО преузима улогу једине глобалне силе која путем експанзије преузима контролу над новим територијама. Подсетићу на то због чега је НАТО основан. Према речима првог генералног секретара НАТО Лорда Исмаија, врло простим речима са дубоким значењем: ‘Keep the Russians out, the Americans in, and the Germans down’.
Узрок сукоба који се води на територији Украјине је ширење НАТО инфраструктуре до руских граница, што угрожава руску националну безбедност. Али пре тога је НАТО дестабилизовао Балкан, што је кулминирало НАТО бомбардовањем Србије 1999. године, као и читав Блиски исток, након инвазије на Ирак и затим покретањем наводног рата против тероризма након рушења кула близнакиња 11. септембра 2001. године. Епилог америчког рата против тероризма је пораст тероризма и први пут у историји стварање међународног тероризма кроз мреже исламистичких терористичких организација. Осим војне агресије, које су видљиви део хибридног рата, запад је усавршио и технологије промене режима, за које се данас најчешће користи назив обојене револуције, као и механизме употребе економских санкција, медијских манипулација, специјалних операција, психолошких и субверзивних дејстава итд. Основна доктрина Запада „Завади па владај“ подстиче сукобе цивилизација и главни је узрок дестабилизације.
Ако говоримо о пост-совјетском простору, јасно је да Запад користи све наведене механизме преко којих управља и међународном односима, како би вршио свој утицај. Исти случај је и са европским земљама, што је данас више него очигледно када Европа слаби због немогућности да се одупре америчком утицају. Међутим видимо и један процес потпуног декомпоновања унутар колективног Запада, који је започео изласком Велике Британије из ЕУ, затим стварањем АУКУС-а као новог безбедносног оквира дела западних земаља и сада трансформисањем америчког система који је био главни носилац западне моћи. Овде имам у виду чињеницу да НАТО-ом командује Вашингтон, као и то да је америчка CIA, уз бројне невладине организације попут USAID и других, вршила утицаје широм света. Са друге стране као противтежа постоји ШОС и напоре Русије да консолидује БРИКС платформу заједно са Кином. Иако постоје очекивања да дође до стабилизације и договора на глобалном нивоу који би одредио нове стандарде, по могућству недељиве безбедности, за сада тако нешто није на видику. Међутим за сада је јасно да Европа све више слаби и да њена моћ као глобалног играча, опада. Главни разлог томе је недостатак суверенитета европских држава што неминовно изискује ресуверенизацију. Државе које нису чланице ЕУ ако што су Украјина, Србија и Јерменија, у садашњим околностима немају интереса да теже евроинтеграцијама, већ је потребно да траже нове оквире за регионалну сарадњу.
9. фебруар 2025.