Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos
Лошом и исхитреном одлуком да подржи Хилари Клинтон, као кандидата на председничким изборима у САД 2016. године, довела је Александра Вучића у крајње незгодну позицију. Он је у америчкој предизборној кампањи 2016. године био гост Клинтон фондације, када је подржао кандидатуру Хилари Клинтон са два милиона долара. Након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, Вучић је покушао да релативизује своју подршку Хилари Клинтон и да истакне у први план контакте са политичарима из Трампове администрације. Иако покушава да превари јавност, није успео да превари себе. Александар Вучић би све учинио да може да избрише епизоду у којој седи на столици са усиљеним осмехом на лицу, док га Бил Клинтон цинично тапше по леђима. Да ствар буде гора, Доналд Трамп је више пута позивао специјалног тужиоца да испита криминалне делатности Фондације Клинтон за коју постоје основане сумње да је нелегалним путем стицала средства од којих је финансирала криминалне активности одређених групација. Иако још увек није дошло до судског епилога у том случају, ФБИ и даље води истрагу против Клинтонових, који су у међувремену оптужени за нове афере.
Недавни одлазак председника Србије у посету САД реализован је у циљу проналажења могућности да се приближи Трамповој администрацији, али и због његове личне промоције. У сталној потреби да себе представи као неопходног саговорника и на Истоку и на Западу, председник Србије користи исту врсту пропаганде којом себе на унутрашњем плану представља као неприкосновеног вођу. И на унутрашњем и на спољном плану он преувеличава своју улогу и своју величину, истовремено умањујући важност државе у чијем интересу би требало да ради.
Посету САД пратили су коментари режимских аналитичара и наручени текстови у домаћим и страним медијима, којима се истицала важност посете Вучића, малтене и за саме САД.
Сама чињеница да је састанак Вучића са државним секретаром САД организован на маргинама седнице УН која је посвећена Блиском Истоку, говори о томе да је за америчког званичника то био један у низу успутних сусрета који сваки званичник обави на великим скуповима. Да је за САД Балкан или Косово тако важно питање како Вучић тврди, сигурно би се потрудили да организују конференцију посећену управо тој теми. Такође, да је за САД значајно да чују шта Александар Вучић има да им каже, позвали би га да дође у званичну посету уз протокол који је уобичајен за дочек страних председника. Овако успутна кафа у неком ходнику зграде УН, даје утисак да друга страна и није превише заинтересована ни за ту тему, а ни за саговорника. Присуство Тонија Блера у Њу Јорку са Александром Вучићем, само додатно потврђује такве сумње. Као што је познато, председник Србије је ангажовао бившег премијера Велике Британије, који је био један од најистакнутијих лобиста за бомбардовање Србије, како би преко његових дипломатских веза нашао подршку за такозвани план разграничења са Косовом. С обзиром на то да је он и овог пута био присутан у Њу Јорку, вероватно је преко његовог ангажмана уговорио састанке са званичницима САД.
Од америчких званичника нисмо чули ништа ново ни значајно као поруку након састанка са председником Вучићем, већ уобичајене формалне изјаве. Наравно сам Вучић је то интерпретирао на потпуно другачији начин, како би постигао задати циљ, а то је самопромоција.
С друге стране, из Вучићевих изјава у Њу Јорку може да се извуче доста „мудрих поука“. Једна од главних порука након састанка са Мајклом Помпеом коју је истакао Вучић је то да имамо подршку од Америке за „укидање такси“. Ради се заправо о царинама које су паралелне приштинске институције увеле на робу из Србије, али председник Србије не сме да их назове правим именом с обзиром на то да тврди како није увео границу између Косова и остатка Србије. Чињеница је да јесте увео класичну границу са царином, на којој се сада српска роба царини. Још смешнија је формулација да „ми имамо подршку за укидање такси“ с обзиром на то да ми таксе нисмо ни увели, већ приштинске власти царине српску робу према уредби (Одлука Владе Косова о увођењу царина од 100 одсто на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине) коју су саме донеле. Из тог разлога није логично да Вучић добија подршку да укине царину, јер је он није ни увео. Једини начин да то уради, био би да демонтира границу коју је инсталирао на основу договора са западним властодавцима. Али о таквом потезу председник Србије ни не сања. Он сам упорно понавља како је неопходно да разговори са Албанцима буду што пре настављени, иако се одвијају на штету Србије. То је поновио и у САД, па се стиче утисак да је председнику Србије више стало до тога да преда Косово, него самим Албанцима. Да није тако сада би имао чврсте разлоге да прекине разговоре који су вођени под окриљем Брисела због неуспеха, поништи претходне договоре и настави дијалог у оквиру УН. Међутим њему тако нешто не пада на памет, заправо не сме да му падне на памет, јер је обећао да ће потписати договор са Албанцима којим ће признати Косово као независну државу. То потврђује и његова изјава из Њу Јорка „није важна политичка цена коју морате да платите“. Заправо Вучић и овде манипулише појмовима као и у случају такси и царина, како би представио себе као жртву, а не кривца. Цена која треба да се плати је Косово и то је нешто што је он унапред преузео као обавезу, како би дошао на власт. Да ствари буду јасније, Косовом треба да платимо Вучићеву седмогодишњу диктаторску владавину, коју су он и његови сарадници искористили да се обогате на рачун државе. Поред тога као „бонус“ државу и народ који представљају, понижавају на све могуће начине, па је тако председник Србије још једном у Њу Јорку поновио како „Срби имају нежне уши и не воле да слушају ствари које имају везе са реалношћу, више воле оно што има везе са нашим митовима“. За председника Србије је изгледа Устав Србије над којим се заклео- мит, као и међународна Резолуција 1244 коју не помиње ни у сну. Можда ће једног дана изјавити и како је држава Србија мит и донети одлуку да је ликвидира.
Фото: Вучић и Помпео у Њу Јорку (извор: Twitter)
Своју личну митологију – да је велики вођа и храбри јунак, државник светског ранга и лидер у региону, кротитељ лавова и освајач Трамповог поверења, пријатељ и Макрона и Ердогана, командант Вулинове војске и мудрац који до сада није ходао Србијом, спаситељ нације и покровитељ радикалског просветитељства, вођа навијача и мангуп из „Блокова“ – с друге стране не би мењао ни за шта. Александар Вучић је у плану „разграничења“ који је договорио са Тачијем видео шансу да добије „нешто“ чиме би могао да манипулише, представљајући договор као велику победу. Суштински, он је спреман на то да поклони преко 10 хиљада квадратних километара територије Србије, а да заузврат добије натраг три села и то прогласи историјском победом.
Ипак, за остварење својих планова и митова, Александар Вучић и нема тако велике могућности као што мисли. Доналд Трамп има много озбиљније проблеме којима је посвећен, као што су трговински ратови, заустављање прилива имиграната, Блиски Исток и Азија. Чак не показује ни превелику заинтересованост за ЕУ, а Косово му је задња рупа на свирали. Тачи, који му је гарант са албанске стране, губи подршку и неће моћи да му издејствује тај велики успех да три села добије назад. Ангела Меркел, којој је обећао да ће Косово признати у постојећим границама, учиниће све да стопира „разграничење“. И на крају крајева, шта год да потпише највећи му је проблем то што није убедио председника Руске Федерације да Косово треба да постане члан УН. Јер једини важећи и обавезујући међународно-правни споразум за решавање косовског питања је Резолуција 1244. Све друго што је потписано, а није у складу са тим документом, неко у СБ УН може да се оспори. Баш као „баксуз“ (с Вучићеве тачке гледишта) нови руски амбасадор свакодневно изговара ту чаробну бројку 1244, од чега председник Србије има ноћне море. Питање је и како би председник Србије објаснио државама које повлаче признање Косова, да је он сам лично решио да уради супротно. Ваљда тиме да не жели да им стаје на муку и доводи их у незгодну ситуацију?
Колико год сулудо изгледало, председник Србије и поред свега тога не одустаје од плана „разграничења“ и очигледно је да ће се до последње наде борити за могућност да добије три села натраг под условом да поклони све остало и призна Косово као независну државу. Да ли ће у томе успети, остаје нам да га спречимо.
26. Август 2019.
Instruções:
https://www.youtube.com/watch?v=gj7-V1ryQ8U
http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/vucic-sa-pompeom-u-njujorku_1041627.html
https://www.slobodnaevropa.org/a/intervju-carls-kapcan/30106850.html
