Пише: Милош Здравковић
Гасовод „Северни ток 2“ ће се завршити, упркос свим претњама. Као и гасовод “Турски ток“. Као што је комплетиран и нафтовод “Дружба” 1960. године упркос противљењу председника Кенедија, и његовог наследника Линдона Џонсона. Као што је завршен гасовод “Братство”, упркос жељи најјачег америчког председника Роналда Регана да га заустави 1980. године. Као прво, Европљани, пре свега Немци и Аустријанци, су свесни својих пословних интереса. Други разлог је њихов интерес по питању осигуравања дугорочне енергетске сигурности. А као треће, понижени су. Како год то неком изгледало смешно, европски партнери имају достојанство.
Чињеница јесте да је Немачка чврсто стала у обрану пројекта те поручује како их амерички притисци неће застрашити, што не значи да ће исти престати. “Северни ток 2” постао је тако не само економски и у неку руку политички пројекат, већ и симбол отпора према америчком утицају.
Русија уз посредовање Немачке може да реши овај проблем, јер је влада у Берлину заинтересована за пројекат “Северни ток 2” и у економском и у политичком смислу. Немачка ће добијати новац за транзит руског гаса и контролисаће трговину овим енергентом од почетка из Русије до југа Европе, односно северне Италије, а уз то биће снабдевена јефтинијим гасом.
Остало је још свега две недеље посла да овај пројекат буде завршен, тако да постоји могућност да се са Американцима постигне договор. Али ако до тога не дође, Газпром може сам да заврши радове, јер на располагању има два брода, „Фортуну“ (који је већ у Балтичким водама, тачније у Немачкој) и Академик Черски (који је на далеком истоку, али се по потреби може пребацити у воде Балтика), који могу извршавати и овакве задатке.
Ипак да се вратимо у прошлу недељу. Наиме, амерички Сенат је прошле недеље одобрио нови амерички одбрамбени буџет од чак 738 милијарди долара за 2020. годину. У истом се, између осталог, позива и на увођење санкција како би се зауставио пројекат који предводи руски Газпром. Подсетимо, “Северни ток 2” је пројекат у ком суделују и велике европске енергетске компаније као што су француски ENGIE, аустријски OMV, британско-холандски Royal Dutch Shell, те немачке Uniper i Wintershall.
Холандско-Швајцарска компанија „Allseas“, главни извођач радова на поморској деоници поменутог гасовода, без чије опреме и знања је било незамисливо и почети радове како на “Турском току” тако и на “Северном току 2” је одмах обуставила радове на полагању цеви, престрављена претњама америчких сенатора о замрзавању имовине и другим казнама против имовине, али и менаџмента компаније.
Наиме у власништву „Allseas-a“ су бродови „Пионирски дух“ (највеће пловило ове врсте на свету, дугачко чак 382, а широко 124 метара) и брод „Солитери“ (дугачак 300, а широк 40 метара), два од пет пловила на свету која су способна да полажу цеви на изразито великим дубинама. По објављивању санкција, пловила у власништву „Allseas-a“ су напустила радове.
Због чињенице да се неколико иницијатива за санкције против Русије у различитим фазама разматрају у америчком парламенту, понекад је тешко пратити који сегменти руске привреде и финансијског сектора могу бити под притиском. Ако добро сагледате, можете разликовати три пакета анти-руских санкција. Први такав пакет укључује директне санкције против “Северног тока 2”, а уврштен је у амерички војни буџет за 2020. годину. Након хитних седница оба дома америчког Конгреса и Трамповог потписа, санкције су ступиле на снагу. Амерички законодавци се ипак устручавају да уведу санкције против купаца руског гаса, или конкретно против Газпрома, тако су одлучили да ударе на европске фирме чији су посебни бродови за постављање цеви полагали “Северни ток 2”. Тактика се темељи на чињеници да ће их претња блокирањем њихових доларских трансакција и могућност сарадње са Сједињеним Америчким Државама или америчким компанијама присилити да напусте пројекат, чиме ће Газпром бити присиљен да у потпуности сачува транзит гаса кроз Украјину, али по условима повољним за Украјину, а на штету Русије (вероватно и европских потрошача).
Ипак, санкције су уведене у погрешном тренутку тј. закасниле су, те према писању The Wall Street Journal-a, ако „Allseas“, холандско-швајцарски извођач полагања цеви, буде присиљен да напусти пројекат, тада ће Газпром да доврши посао употребом сопствених пловила и бродова у власништву руских извођача. За завршетак гасовода остало је још 40 километара на првој цеви и око 70 километара на другој цеви (укупна дужина цевовода је два пута по 1.240 километара) , и то у околини Данског острва Борнхолм те у Немачком приобаљу, где је дубина мора мања од 150 метара. (извор: www.wsj.com)
Други пакет санкција је такође ударац “Северном току 2”, али на директнији, агресивнији начин. Ако овај предлог закона прође гласање у Конгресу и Сенату, а онда га потпише Трамп, казниће се такозвани спонзори руског гасовода, односно европске фирме које финансирају његову изградњу. Међутим, сумње у делотворност ових мера су велике због просте чињенице да је гасовод готово завршен и прикупљена су сва потребна средства за његово финансирање.
Када је сличан закон амерички Сенат разматрао 2017. године, службени Берлин не само да га је осудио, већ је и запретио мерама одмазде. Немачка је запретила да ће се осветити САД-у, ако нове санкције против Русије, предложене од стране америчког Сената, буду довеле до кажњавања немачких компанија. (Извор: www.reuters.com)
Трећи пакет санкција су управо “паклене санкције” о којима воли да разговара већина русофобних представника америчке Демократске странке. Нацртом се такође предвиђа низ строгих мера против руског сектора нафте и гаса који чини око 40 посто прихода руског буџета, укључујући санкције против особа које пружају робу, услуге или финансирају развој нафтне индустрије Руске федерације.
Главни „проблем“ је што Русија није типична држава трећег света за коју је искључење спољног финансирања блокадом инвестиција равно националној катастрофи. То је америчким конгресменима веома јасно, а тешко је разумљиво обичном свету, конзументу mainstream медија, од којих се неки слабо оријентишу на географској карти планете. Употреба истих метода против Русије које САД користе за решавање “нафтних проблема” у другим државама, није могућа због руске војске, морнарице и нуклеарне тријаде. Дакле, сенатори и конгресмени морају или да траже заобилазно решење у облику санкција, или да се договарају.
Подсетимо, Русија је преживела већину проблема повезаних са блокирањем спољног финансирања приватног сектора на међународним тржиштима у раздобљу од 2014. до 2016. године Прекид свих веза – у смислу узимања кредита од Међународног монетарног фонда, догодио се 2000. године, а исплата свих дугова пре рока, 2005. године. Са друге стране, резерве Русије, не рачунајући посебни Суверени фонд, сада вреде 542 милијарде долара, од чега 105 милијарди у злату и готово ништа у америчком долару.
Како год, Украјина и Русија су уз посредовање Немачке постигле договор о наставку транзита гаса на још пет година. Нови уговор осигурава снабдевање гасом Европе у наредних пет година, а споразум би се могао продужити на још десет година, што ће се одлучити накнадно.
Споразум предвиђа транзит од 65 милијарди кубних метара гаса следеће године и 40 милијарди кубних метара годишње за остатак од 2021. до 2024. године, што је договорено према процени транзитних извозних капацитета предвиђеним од стране Газпрома.
Очекује се да ће цена транзита преко Украјине порасти због смањења количина транспортованог гаса, али ће коначну цену ипак одређивати независни регулатор. Руски енергетски гигант Газпром каже да очекује да ће транзитне таксе бити конкурентне и да ће се утврдити на европским правилима.
Русија је спремна да прода гас Кијеву по ценама Европске НЦГ платформе, односно ценама на европском тржишту гаса, а чак је спремна да понуди и попуст, али би то овисило о купљеним количинама.
Као што је Газпром одмах предлагао, договор би такођер требао да реши дуготрајне судске процесе између украјинских и руских енергетских фирми. Обе стране су одлучиле да одустану од постојеће арбитраже и правних захтева који нису довели до коначних одлука и неће отварати нове.
Заузврат ће руски Газпром платити 2,9 милијарди долара, како је одредио Арбитражни суд у Штокхолму. Прошле године је суд пресудио да руска енергетска компанија мора да плати одштету украјинском Нафтогазу због прекида снабдевања гасом за Украјину. Са друге стране Нафтогаз ће одустати од одштете због активности руске компаније на Криму, јер је украјинска компанија изгубила контролу над гасним постројењима након што се Крим придружио Русији (Украјинска гасна компанија је тражила да јој Русија плати одштету од 5,2 милијарде долара). (Извор : www.globalresearch.ca)
Газпром је прошле године европским потрошачима испоручио око 200 милијарди кубних метара природног гаса из сопствене производње и око 60 милијарди из увоза, а око 40 посто тих ресурса је дошло кроз Украјину. Због такве ситуације је Русија последњих година ојачала гасоводну инфраструктурну мрежу изградњом „Турског тока“, раније „Плавог тока“ који пресеца Турску и досеже до југоисточне Европе, те „Северног тока“ 1 и „Северног тока“ 2 који у Немачку иду преко Балтика. Те инфраструктуре не прелазе украјинску територију и погодују већој аутономији владе у Москви.
Са друге стране, Немачка је чак предлагала да се демонтира гасоводна инфраструктура Украјине, са оправдањем да је застарела, што би довело до тога да Русија задржи минимални транзит кроз Украјину (приходи Нафтогаза ће бити сведени на трећину), а ојачала своју позицију према Немачкој. Чини се да изградњом нових гасовода у Азији, пре свега „Снаге Сибира“ и ново пројектоване друге руте „Снаге Сибира“ (Западна рута кроз Монголију) уз завршетак европских екстериторијалних гасовода Москва диже игру на много виши ниво.
26. Децембар 2019.
