Мехди Хонардидех: Америчка база под ватром, Иран пише нову историју отпора

Пише: Мехди Хонардидех

Оружане снаге Исламске Републике Иран, храбром и часном акцијом, одговориле су на америчку агресију на иранска нуклеарна постројења кроз операцију „Бешарат-е-Фатх“ (Добра вест о победи) лансирањем неколико ракета на америчку војну базу Ал-Удеид у Катару. Ционистички режим никада није замишљао да ће га након његовог дрског напада на Иран задесити таква судбина. Сада када су САД притекле у помоћ Нетанјахуу да спасу њега и нелегитимни ционистички режим од овог стратешког неуспеха, посебна пажња мора се посветити јасној поруци операције Бешарат-е-Фатх: Порука за Трампа је да ако се непријатељство настави, горак живот и беда нанети ционистима задесиће и десетине хиљада америчких војника у Западној Азији. 

Ударац хегемонији

Ирански ракетни напад на америчку базу Ал-Удеид далеко превазилази конвенционалну војну конфронтацију. Ова акција је скинула слој сложеног геополитичког театра и покренула фундаментална питања о равнотежи снага и будућности региона. Анализа овог догађаја захтева превазилажење привремених емоција и испитивање његових дубљих слојева.

Напад на америчку базу након Другог светског рата је без преседана и смео, поновљен само од стране Панаме у операцији „Праведни узрок“. Прелази симболичну црвену линију, нешто што је изван капацитета већине земаља. Као одговор на површне анализе које умањују значај иранске акције, потребна је стратешка перспектива. Кључно питање није о „жртвама“, већ: „Да ли је задат ударац америчкој несумњивој хегемонији?“ Напад на копно које се вијори под америчком заставом је, сам по себи, револуционарна порука у међународном систему. Разбио је мит о америчком „имунитету“ базе и доказао да је „непобедиви Бетмен“ глобалне политике рањив. Ударање на земљу са којом светски лидери обично избегавају сукоб је ударац против хегемонистичке супериорности. Историја ће забележити кршење овог табуа.

Ирански одговор има стратешку вишедимензионалну природу: Ракетни удар је само једна страна ширег стратешког полигона. Притисак на критични Ормуски мореуз, утицај на глобална енергетска тржишта, правни потези попут изласка из НПТ-а и фокусирана борба против ционистичког режима – који се сматра бесним псом САД – све су то делови кохезивне стратегије. Права вредност удара лежи у промени психолошких и политичких једначина и доказивању иранске одлучности и способности.

Разбијање америчке хегемоније у региону:

1️⃣ Прелазак америчких црвених линија: Иран се више не зауставља пред претњама. Показује практичну вољу, преобликујући старе једначине Вашингтона. Овај удар означава почетак краја америчког унилатерализма у региону.

2️⃣ Промена одвраћања и психолошке равнотеже: Напади на виталне америчке центре показали су да су безбедносне гаранције за америчке базе мит, мењајући арапске и ционистичке прорачуне. Свака будућа претња Ирану сада ће се суочити са практичним одговором.

3️⃣ Редефинисање иранске дипломатије и моћи: Иран сада истовремено унапређује дипломатију и теренску моћ, значајно повећавајући свој преговарачки утицај. Техеран више није пасивни играч и јасно спроводи своје црвене линије.

4️⃣ Регионалне и глобалне импликације за САД: Амерички кредибилитет и одвраћање су ослабили, а савезници сада опажају нове рањивости. Цена америчког присуства у региону је порасла.

5️⃣ Знаци ере активног одвраћања: Иранско активно одвраћање је постало стварност. Ниједна непријатељска акција неће остати без одговора. Равнотежа снага и правила игре су се променили. Иран је сада одлучујући играч.

Стратешки резиме: Напад на базу Ал-Удеид у Катару померио је Трампа са позиције иницијатора рата на позицију посредника у сукобу. Ова сцена је спектакл са становишта глобалних војних стратега и политичких аналитичара. Мислити да је напад на Ал-Удеид изазвао прекид ватре је погрешно. Главна америчка база су окупиране палестинске територије. Управо је масивна ватрена моћ иранске војске, која је циљала Хаифу, Тел Авив и друга подручја, приморала на прекид ватре – или прецизније, на предају стратешком неуспеху. Прекид ватре је само војна и дипломатска тактика за наставак рата. Сукоб између САД и ционистичког режима против наше нације је далеко од завршетка. Као што је наведено у саопштењу Савета за националну безбедност: „Оружане снаге, без поверења у непријатеља, остаће спремне за окидач.“ 

Fonte: Centro de estudos estratégicos

27. јун 2025.