Пише: Дејан Баљошевић

Пише: професор Слободан Самарџић

Избори за Европски парламент (ЕП) овога пута били су корисни. Хоћу да кажем да су они после више деценија постали прилично меродавни за оцену стања Европске уније. Још колико претходни избори, одржани пре пет година, иако су се збили у временском средишту системске кризе Уније (2014), нису имали никакав значај за сагледавање реалне ситуације. Били су рутински, у тренду серије претходних избора, који нису одлучивали ни о чему значајном. Како у претходних пет година (2009-2014), тако и у годинама после избора (2014-2019), изабарани сазиви били су крајње маргинализовани у основној политичкој делатности (преосталих) институција које су се бавиле кризом. Овога пута, када је о изборима реч, ствари су се ипак промениле, макар у погледу изборних индикатора за политику која ће уследити.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за EurAsia Daily

Низ догађаја у вези са Косовом и Метохијом који су се одиграли одмах након избора у ЕУ, не дају основа за оптимизам када је Србија у питању. Срби са Косова и Метохије живе у сталном страху и неизвесности, јер не знају шта их чека. Ништа боља ситуација није ни у остатку Србије. Иако је јавност у Србији свакодневно бомбардована разним вестима о КиМ, мало је оних вести којима заиста треба придавати важност. Оне су обично недоступне широј јавности.

Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos

Након јучерашње седнице Парламента, на којој је председник Србије Александар Вучић као основну поруку предочио да морамо да признамо такозвано независно Косово како нас Албанци не би напали, покренута је још једна тортура над Србима са КиМ од стране припадника безбедносних снага Косова. Дефетистички став председника Србије практично је охрабрио албанске сепаратисте на такав потез.

Припадници специјалних јединица РОСУ рано јутрос су ухапсили више десетина Срба, припадника Косовске полиције, која је установљена на основу закона независног Косова. Према наводима албанске стране, они су ухапшени због умешаности у криминал, кријумчарење и убиства.

Пише: професор Слободан Самарџић

Ово је једина справа која може да измери величину и значај предстојеће скупштине о Косову и Метохији. Председник републике је, наиме, пре неки дан одредио (за сада) последњу стратегију своје политике у вези покрајине – правити се бласав. Сам је рекао да је пропало све зашта се залагао и да му, додајем – као одговорном државнику, преостаје само још да се прави блесав.

Овде се не ради ни о каквој резигнацији председника Србије и, према томе, афективној изјави. Овде је реч о врхунцу једне политике која је у својој државној деструктивности била веома доследна. Сада, када се после почетка 2013. године први пут сазива највиши државни форум, он не може бити ништа друго до најновији председников блеф. И расправа о најважнијем државном питању, које је годинама спречавано да уђе у Скупштину, може бити само тест за блесиметар.

Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos

Управо завршени избори за нови састав Европског Парламента одлучили су ко ће у наредних пет година, имати прилике да заступа своје ставове у овој институцији. Интересовање гласача у земљама ЕУ, овога пута је било веће него на претходним изборима 2014. године. За време последњег изборног дана у Бриселу су одржани протести „жутих прслука“ против бриселске администрације на којима је полиција против демонстраната употребила силу. Слични протести већ месецима трају у Француској и стварају велике проблеме актуелном председнику Макрону, чија популарност константно опада. Предизборна кампања у ЕУ се одвијала у тензичној атмосфери, а системске странке су користиле сва могућа средства против својих политичких противника. Тако је неколико дана пред изборе испливала афера „Ибица“ која је резултирала оставком председника Слободарске партије Аустрије, Штрахеа.