Руски став поводом Косова остаје непромењен и ослања се на међународно-правне оквире, фиксиране у резолуцији СБ УН 1244. Тако је Одељење за информисање и штампу Министарства спољних послова Русије 6. новембра одговорило на молбу руске информационе агенције EADaily да прецизира став Русије у односу на идеју разграничења између Срба и косовских Албанаца.
Пише: Рајко Буквић
Крајем августа десетине хиљада људи изашло је на демонстрације у Кишињеву за независност правосуђа, против корупције и утицаја олигарха. Недуго пре тога у Бриселу су на тему реализације споразума о асоцијацији између ЕУ и Молдавије разговарали председник Европског савета Доналд Туск и молдавски премијер Павел Филип. Како је изјавио Доналд Туск, Молдавија је важан учесник „Источног партнерства” и он је задовољан нивоом популарности ЕУ међу молдавским грађанима. Са своје стране, Павел Филип је потврдио заинтересованост Молдавије за наставак напора за ступање у ЕУ. По његовим речима, последње анкете јавног мњења показују да молдавски грађани све снажније подржавају пројекат интеграције у Европску унију.
Као што се каже, лаже и не црвени. Од великих нада, које су Молдавци имали у ЕУ, данас, четири године након потписивања споразума о асоцијацији, остао је исти онакав дим као и од милијарди долара које су ишчезле из кржљавог молдавског банкарског система. Без обзира на финансијску помоћ из Брисела, поверење према ЕУ у Молдавији пало је до 38%, па и ниже. Ради поређења: само трећина Немаца сматра да се Европској унији може веровати.
Пише: Милош Здравковић
У време великих промена међународног поретка, процес у којем се помно прате одлуке Вашингтона, Москве и Пекинга, међу неколико осталих актера, не треба заборавити да у овој игри постоји још један играч, не тако видљив, али због тога не мање утицајан, турски председник Реџеп Таип Ердоган.
Након убиства Хашогија у саудијском конзулату у Истанбулу, дошло је до оштрих речи у односу Турске и Саудијске Арабије, али они само указују на међусобно занимање између две државе. Ривалство између њих је очито. И Ријад и Анкара боре се за утицај не само на Блиском истоку, већ у целом исламском свету (Турска као историјска сила која је у прошлости водила муслимане и краљевина без икакве историје и традиције, настала на највећим залихама нафте на свету). Истовремено, Турци и Саудијци одржавају срдачне односе из чисто прагматичних разлога, који су им омогућили да се свака криза успешно преброди.
У Москви је 1. новембра одржано заседање Сверуског народног сабора под називом „25 година на путу отвореног дијалога и цивилизацијског развоја Русије“. Сабор је формиран пре 25 година под покровитељством Руске православне цркве и до сада се углавном одржавао у храму, међутим ове године је организован у Кремљовском дворцу.
Пленарно заседање У Кремљу, отворио је Патријарх московски и све Русије Кирил а потом се скупу обратио председник Руске Федерације Владимир Путин.
Пише: проф. Слободан Самарџић
Ангела Меркел дошла је на власт у Немачкој (2004) после два тешка економско-финансијска искушења – великог терета уједињења (око десет хиљада милијарди марака), који је превладан 2000. године, и великог терета промене валуте (2002) када је моћну марку заменио неизвестан евро. Њен први мандат прошао је у градњи тзв. стабилизационе културе, типично немачког изума какав се могао спровести само у тој земљи. На основу великог социјалног споразума – владе, синдиката и послодаваца – Немачка је ојачала своју индустријску производњу, самим тим и извоз у друге чланице ЕУ и изван, као да се припремала за велику финансијску кризу. Када је она ударила (2008), Немачка је била поштеђена великих потреса, да би за пар година преузела кормило европске антикризне политике. Њиме је управљала током друга два мандата Ангеле Меркел. Немачка је постала хегемона сила у ЕУ, значи и у остатку Европе без Русије, чија се доминација базирала на њеној унутрашњој стабилности и економској снази. Четврти мандат (2016-2020) Меркеловој се није посрећио; негде на његовој половини најавила је свој одлазак.
Пише: Милош Здравковић
Поред одлива најсјајнијих умова међу младима који су управо окончали образовање, јако је забрињавајућа и чињеница да млади људи старосне доби од 25-40 година такође одлазе из држава у развоју. У питању су, дакле, формирани, на неки начин едуковани млади људи са изванредним искуством у свом пољу струке ( мајстори, тесари, занатлије, вариоци…), а ми који остајемо читамо о некима од њих као о великим иноваторима са високим дометима у струци, поносни да је „наш човек“ као интелигентан, бистар и успешан направио каријеру тамо далеко.
Одлив мозгова једна је од најважнијих последица проблема незапослености у свету. Последице одлива мозгова широког су размера и имају врло негативан па чак и погубан учинак на друштво у којему је ова појава присутна.
Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos
Последњих година тензије у свету расту. Свакодневно слушамо вести о актуелним конфликтима и новим потенцијалним сукобима. За сада уопште не делује да ситуација може да се смири. Напротив. У Норвешкој се управо одржавају највеће НАТО војне вежбе од завршетка Хладног рата у којима учествује око 50 хиљада војника. Вежбе се изводе на самој граници Русије, уз употребу великих количина војне технике и авијације.
Ако погледамо уназад, видећемо да се војне вежбе интензивно спроводе и на истоку и на западу. НАТО је распоредио хиљаде војника и тешко наоружање у југоисточној Европи и балтичким земљама. У Румунији је отворена против-ракетна база НАТО (1) а Пољска преговара о отварању нове америчке војне базе(2). Русија је до сада више пута упозоравала да на такво понашање САД и НАТО гледа као на угрожавање безбедности. Можемо да приметимо да НАТО окружује са свих страна Русију и звецка оружјем на њеним границама а истовремено нас упозорава на опасност од руске агресије.
Коауторски рад Борисава Ђондовића и Драгане Трифковић за конференцију у Минску, објављен у часопису Аспект
Данас живимо читав један век од времена када је победа српске војске у Првом светском рату омогућила проглашење прве Југославије 1918. Ратни циљеви Србије постављени су у две декларације Нишкој (1914) и Крфској (1917) године. Победа Савезника у Првом светском рату довела је на овом простору да Србија и династија Карађорђевића, прогласе 1.12.1918 краљевину Срба-Хрвата и Словенаца.
Пише: Милош Здравковић
Арктичка регија је извор енергетске независности северних, арктичких држава и њен значај ће расти. Русија на првом месту, затим Канада, САД, Норвешка и Данска (Гренланд) ће захваљујући отопљавању леда на Арктику у наредних двадесетак година бити потпуно независне од региона Блиског Истока. Године 2017. Арктик је чинио 17 посто руске производње нафте и 90 посто производње природног гаса. Норвешка већ сада у Баренцовом мору производи више енергената него у Северном мору, где производња опада из године у годину. Највећа и најскупља Америчка и светска истраживања везана су за Аљаску. Највеће руске „мегафирме“ активне су на полуострвима Јамал и Гајдан, а значај Арктика за руски нафтни и гасни сектор су наглашени и у стратегији о руском Арктику из 2008. године и другим стратешким документима. Према америчком геолошком истраживању се процењује да Арктик има најмање 30 посто светског неоткривеног гаса и 27 посто неоткривене нафте. Треба напоменути да се већина тих резерви налази у територијалним водама Руске Федерације.
Растуће значење Арктика за Русију произлази не само од експлоатације и потенцијала природних ресурса у регији, већ и стратешког циља земље за искориштавање растућег поморског превоза путем Северног поморског правца (конкуренција пловидби кроз ионако дужи пут кроз закрчени Суецки канал).
By Dejan Baljošević
German KFOR (Kosovo Force) has officially ended its 19 years of presence in Prizren, by leaving Prizren Camp On Thursday, October 4, 2018.
At the site of the Prizren camp, according to the plan, some kind of “Kosovar”-German Innovation and Training Park (ITP)¹ will be set up, supported by the so-called Kosovo Government and German Federal Ministry for Economic Cooperation and Development.
However, the given name (Innovation and Training Park) should not trick anyone, since its true purpose will certainly be different. It will probably serve to train the members of the future “Kosovo Army”, the formation of which has been recently announced again by ambassadors of various western countries in Prishtina.
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文