autor-avatar

Sobre Центар за геостратешке студије

Centro de geo-estratégica de estudos é uma organização não-governamental e uma associação sem fins lucrativos, fundada em Belgrado, na assembléia de fundação realizada no 28.02.2014. em conformidade com o disposto no art.11. e 12. Lei sobre associações ("Diário Oficial do Rs", não.51/09). por um período indefinido de tempo, a fim de atingir os objetivos no campo de investigação de geo-estratégica de relações e elaboração de documentos estratégicos, análise e pesquisa. A associação desenvolve e apoia projetos e atividades que visam o estado e os interesses nacionais da Sérvia, tem o status de uma entidade jurídica e é registado no registo, em conformidade com a lei. A missão do Centro de geo-estratégica de estudos é: "estamos construindo o futuro, porque a Sérvia merece-lo: os valores que representam são estabelecidas através de nossa história, cultura e tradição. Acreditamos que sem passado não há futuro. Por esta razão, a fim de construir o futuro, precisamos conhecer o nosso passado e valorizar nossas tradições. Os verdadeiros valores são sempre fundamentado e o futuro não pode ser construído em uma boa direção, sem que a fundação. Em um momento de disruptiva geopolítica mudança, é fundamental fazer escolhas inteligentes e tomar as decisões certas. Deixar de ir a todos imposta e idéias distorcidas e artificial insta. Acreditamos firmemente que a Sérvia tem bastante qualidade e potencial para determinar o seu próprio futuro, independentemente de ameaças e limitações. Estamos comprometidos com o sérvio posição e o direito de decidir o nosso próprio futuro, tendo em mente o fato de que, historicamente, tem havido muitos desafios, ameaças e perigos, que temos que superar. " Visão: o Centro de geo-estratégica de estudos aspira a tornar-se uma das principais empresas do mundo no campo da geopolítica. Ele também quer se tornar uma marca local. Vamos tentar interesse público, na Sérvia, em temas internacionais e reunir todos os interessados na proteção do estado e os interesses nacionais, fortalecendo a soberania, a preservação da integridade territorial, a preservação de valores tradicionais, fortalecimento das instituições e do estado de direito. Vamos agir no sentido de encontrar pessoas afins, tanto no mercado doméstico e no mundo público. Vamos concentrar-nos sobre a cooperação regional e a rede de Ongs relacionadas, tanto no nível regional e internacional. Vamos lançar projectos a nível internacional para apoiar o reposicionamento da Sérvia e a preservação da integridade territorial. Em cooperação com os órgãos de comunicação, vamos implementar projetos que estão focados sobre estes objetivos. Vamos organizar a educação do público interessado, através de conferências, mesas-redondas e seminários. Vamos tentar encontrar um modelo para o desenvolvimento da organização que permita o financiamento das atividades do Centro. Construir um futuro juntos: Se você está interessado em colaborar connosco, ou para ajudar o trabalho do Centro de geo-estratégica de estudos, por favor, contate-nos pelo e-mail: center@geostrategy.rs

Ружење народа или кога води „највреднији“ човек у Србији?

Пише: Миланко Шеклер

Премијер Србије, Александар Вучић, у својим јавним иступима, често критикује народ Србије. Напомиње, како народ мора да мења свој „лош“ и по земљу „погубан“ менталитет, како није довољно предузимљив, како није довољно вредан и марљив, како нема развијене радне навике и радну етику, како је безидејан, и како му недостаје „протестантска радна етика“ која подразумева марљивост, штедљивост и предузмљивост! (Не зна премијер, да „православна радна етика“, којом се управља одувек, и дана данас, сваки виђенији домаћин на селу у Србији, подразумева пре свега скромност, марљивост, штедљивост, самодовољност, предузимљивост, и да је тај модел много ближи нашој култури и да проверено и сигурно даје боље резултате у развоју друштва и државе Србије, од било ког туђег и наметнутог. Како ли се, драги мој премијеру, Кинези, Индијци, Јапанци, Руси и Кореанци развијају без примене „протестантске радне етике“?!

Да ли је баш тако? Да ли је народ у Србији лењ, инертан и непредузимљив? Пробаћу да у свом непосредном животном окружењу пронађем одговор на ову тврдњу премијера. Само једна напомена: пошто и премијер Александар Вучић, припада том истом народу Србије, то подразумева да ћу се у својој анализи позабавити и његовом марљивошћу и предузимљивошћу.

Достојевски је давно рекао, парафразирам: „Русима ће бити боље тек онда,  када буду о себи мислили оно што Немци мисле о себи самима, а не оно што Немци мисле о Русима“. Само да разјасним: Немци су и тада, као и за време Хитлера, као и дан данас, увек мислили о себи све најбоље! Поменуо сам ову мисао великог Достојевског, само зато што знам да су и људи у Србији веома често самокритични преко сваке мере, скоро по сваком питању, и то најчешће много више него било који други народ или нација. И сам често чиним исту грешку. Али овај пут, пробаћу да превазиђем ту своју ману, и будем што објективнији. При доношењу било којих коначних оцена и закључака, држаћу се строго научне методологије, а то значи, само чињеница и доказа.

Continuar lendo

О ЕКОНОМИЈИ СЕ РАДИ, ГЛУПАНЕ

Пише: Милош Здравковић

 

Да бих пластично објаснили стање у Европској Унији, најбоље је парафразирати професора Миодрага Зеца: „Да смо ушли у Европску Унију почетком деведесетих, када је Запад цветао, ишли бисмо на свадбено весеље. Сада, на жалост, идемо на бракоразводну парницу, или сахрану.“

На питање шта се то тренутно дешава у свету и због чега, најпростије је одговорити тако што ћете цитирати бившег председника Сједињених Америчких Држава Била Клинтона, који је остао упамћен (поред афере са Моником Луиински) по дивљачком бомбардовању Југославије мимо воље УН. Клинтон, притиснут бројним актуелним питањима, је рекао: „О економији се ради, глупане“. Тако је и сада – у јеку кризе у Сирији и Украјини, пажњу привлаче промене које се дешавају у међународним економским односима.

Моћ се помера ка Истоку – један од тренутака када је то постало свима очигледно (ту не убрајам „професионалне“ западне лобисте) био је самит Г-20 најмоћнијих привреда света 2010. године у Сеулу, главном граду Јужне Кореје. Није реч само о томе да је домаћин била Јужна Кореја – далекоисточна земља која је остварила вртоглави привредни раст, индустријски и технолошки бум, а да није имала ниједну вредну сировину, већ само вредне и паметне људе, своје становништво.

Continuar lendo

ОДЛАЗИ ЛИ НАМ БУДУЋНОСТ?

Пише: Милош Здравковић

 

Тачно је да сунце туђег неба не греје као ово наше – али тешко да би Алекса Шантић савременим српским студентима у иностранству могао рећи да требају да се врате. Питање је само ко ће да води државу у будућности!?

После увођења безвизног режима за земље Шенген зоне, број Српских, али и „комшијских“ студената (Црна Гора, Македонија, Република Српска, Федерација БиХ, Хрватска) у иностранству је значајно увећан, показују сва релевантна истраживања и подаци разнородних „националних“ служби.

Из Европског покрета наводе да је број средњошколаца и студената који желе да студирају у иностранству у константном порасту, као и да се спектар студената значајно проширио у односу на некадашњи, када су само врхунски студенти или људи (тајкуни, политичари, црвено племство бивше нам државе) који су имали новац да плате скупе школарине одлазили у иностранство. Ово се доводи у везу са све већим бројем приступачних стипендија, олакшица, разноразних понуда (Италијани нуде страним студентима технике и неку врсту плате, лично се уверио аутор).

Continuar lendo

Одбрана Вучића од државног (само)удара

Пише: Драгана Трифковић

Још пре него што су Вучићеви новинари и анaлитичари упали у хистерију „државног удара“, прву најаву таквих дешавања извела је једна опскурна локална странка из Новог Сада, која је на претходним изборима освојила читавих 0,5% гласова. Она нас је још крајем 2014. године „озбиљно“ упозорила (најкраће цитирано) да се у Србији спрема анти-руски државни удар[1], да се ради на дестабилизацији српско-руских односа и ликвидацији свих руских пројеката у Србији, да ће доћи до организованог напада на НИС у Новом Саду, а затим до ширих протеста и да иза тога стоји Срђа Поповић са својом организацијом CANVAS.

Continuar lendo

Почетак краја светске трговинске организације

Пише: Милош Здравковић

 

Шта у ствари значи Индијско „не“, на споразум о слободној трговини (ФТА), најбоље означава један наслов Британске агенције Ројтерс : „Може ли Индија означити крај Светске трговинске организације?“ Ипак, догодило се незамисливо! Једна бивша колонија је одбила да потпише нешто, јер није добила гаранције за своје становништво.

Светски значајни догађаји и процеси, осветљени егзактним и неумољивим бројкама, нижу као на траци. Успостављање БРИКС, Азијска инфраструктурна инвестициона банка, Брикс Банка…Сједињене Америчке Државе су одустале од бомбардовања Сирије, Индија постала највећи увозник наоружања из Руске Федерације, Кина добила први тендер за набавку стратешког наоружања у Турској (чланици НАТО)…Да се постојећи светски поредак брзо мења доказује и то што је Кина постала земља са највећим бруто националним доходком (БДП), док је Индија постала светска економија број три. После више векова, центар моћи са Атлантика сели се на Пацифик! Чини се да демографски и економски бум Азије, ништа не може да заустави.

Continuar lendo

Немам више снаге за страх

Пише: Миланко Шеклер

Драга Србијо, желим да са тобом, нашом вечном отаџбином, и онима који су у теби, данас све и свја (само данас, и никад више!), поделим новооткривену мисао водиљу, која је изненада, као каква муња, изронила из непознатих дубина мојих мисли и духа, и напречац ме и потпуно обузела и освојила. Не желим да је ико схвата као претњу икоме, јер она то није. Сматрам да је она плод не само мог духа, већ и духа свих оних имених и безимених људи, са којима однедавно (иако се чини, као да је одувек), чиним једно мало духовно и интелектуално братство, које силно жели, да да свој допринос, да наша отаџбина Србија, у будућим временима, буде бар мало боља.

Continuar lendo

За Ердогана више не постоји повољан сценарио

Пише: Милош Здравковић

Турска политика „нула проблема са суседима“, доживела је фијаско те је чињенично стање „нула пријатеља, бесконачно проблема“. Једноставно Турска под Ердоганом губи старе савезнике не стичући нове.

Турска, на челу са председником Ердоганом, се већ неколико година креће у погрешном политичком, економском и геостратешком правцу, а њене грешке у унутрашњој политици постају озбиљан међународни проблем. Реч је о сукобу са Курдима, Алавитима (Шиитска мањина) због којег Анкара ризикује да погорша ионако изузетно тешку ситуацију у региону.

У Турској дуго прижељкиван распад Ирака и Сирије побољшао је положај Курда у тим земљама, а Турска то није очекивала. Сукоби на релацији Турска курдска национална мањина (око 20 процената становништва), трају од оснивања модерне турске државе. Могуће је да Турска никада није ни била озбиљно решена да реши сукоб са Курдима.

Борба Турака и Радничке партије Курдистана на југоистоку земље постаје све жешћа, а то се дешава у исто време када се појачавају сукоби Анкаре и Курда на северу Сирије и Ирака. Главна опасност од оваквог развоја догађаја јесте то што би турска војска могла да изврши инвазију на Сирију под изговором стварања хуманитарног коридора за избеглице.

Continuar lendo

Вучићева рационална сарадња са Русијом као претња хрватској „војној сили“

Пише: Драгана Трифковић

Застарело оружје као добра инвестиција

По писању хрватских медија Министарство одбране Хрватске је упутило захтев Пентагону за донацију шеснаест самоходних вишецевних лансера ракета М270 MLRS[1] које су у употреби Војске САД од 1983. године. САД би према наводима донирале ове вишецевне ракетне системе из војних вишкова, док би Хрватска купила ракете. М270 MLRS су покретни ракетни системи чији домет је максимално до 300 км. Њих је америчка војска користила у Заливском рату односно у Ираку и Авганистану. Јутарњи лист из Хрватске је закључио да би ова набавка ракетног система потпуно променила геостратешку слику и војну равнотежу у региону, а планирано је да се овај систему уведе у употребу у Хрватској од 2017. године[2]. Хрватски новинари заборављају на једну незнатну чињеницу, да је Хрватска од 2009. чланица НАТО алијансе а од 2013. чланица ЕУ са којом има заједничку одбрамбену политику. У том смислу није јасна констатација о промени односа силе у региону. Хрватска војска је прошла кроз НАТО реформе одбрамбеног система, чиме је знатно смањила своју одбрамбену силу како у људству тако и у техници. Хрватска војска користи застарелу технику. Један од циљева САД је да се ослобађају старог наоружања, али на тај начин да обезбеде себи корист кроз продају муниције. С друге стране САД у последње време интензивно достављају наоружање европским земаљама чланицама НАТО, али и другим земљама које нису чланице, као што је рецимо Украјина. Украјински медији такође могу да изнесу тврдње о томе да је америчко наоружања променило однос силе у региону, али да ли је то заиста тако?

Continuar lendo

Како не бити „мрзитељ против мрзитеља“

Пише: Милако Шеклер

 

„Он лежи овде негде“,

Епитаф на гробу физичара Вернера Хајзенберга,

творца „Хајзенберговог принципа неодређености“

Сигуран сам да се тешке и сложене околности у којима се данас налази држава Србиј, преламају и кроз мене, као и кроз многе друге слободномислеће и независне појединце ове земље. Признајем да исто преживљавају и поједини чланови политичких странака, који неретко због тако узнемирене савести јавно и демонстративно напуштају своје странке!

Тешке суморне стварности Србије једино нема код оних „креатура“ који свој „политичко-страначки“ посао обављају потпуно механички, без икакве нежељене употребе мозга, као какви роботи, који су у јавности много познатији као ботови! Знам да овим ставом директно опонирам самом премијеру ове земље, који је пре неколико дана јавно изјавио да више цени своје глупе страначке „ботове“ и њихов допринос држави Србији (хтео је рећи СНС-у), него неке „као паметне, мислеће и независне интелектуалце“, који му својом критиком само „сметају“ да издиже Србију!

Данас није лако бити отворени критичар друштвених дешавања у Србији, а не прећи границу доброг укуса, задату и од самог премијера лично. Примарни разлог тога је што је владајућа политичка елита, на челу са премијером, сама и својом вољом у потпуности срозала све важеће норме доброг укуса у комуникацији и опхођењу са људима и јавношћу.

Continuar lendo

Ја сам ваша садашњост, прошлост и будућност – Вучић на оба краја тунела

Пише: Миланко Шеклер

Данас над Србијом лебди страх. То није страх од уздизања, то је страх од падања! У Србији је све мање наде. У Србији је најгласније ћутање и тишина. У Србији је све мање насмејаних. У Србији има гладних!

Повремено у Србији неко и умре од глади. Глад није болест човека, глад је болест државе. Понеко због беде и безнађа дигне руку на себе! И беда је болест државе. Тако бедни, јадни, понижени и увређени скрате своје муке, али скрате и муке друштва око себе, скрате муке своје Србије. Нико од њих није отишао у добровољну смрт са мржњом према Србији. Нико! У Србији има и све мање људи. У Србији има све мање људи који раде.

У Србији свака улица има кладионицу. Када се изгуби свака нада, остаје коцкање, у коме је последњи улог сопствени живот. До те своје последње уплате коцкари пуне буџет Србије! Зато су Србији важне кладионице. Зато не треба журити са подизањем животног стандарда, јер буџет Србије је данас важнији од саме Србије. Држава Србија воли да је што мање деце јер она само празне буџет. Те њихово лечење, вакцинације, те вртићи, те школовање, те студирање, и на крају се само спакују и оду у бели свет. Чисто бацање пара! Коцкари за разлику од деце само пуне буџет. Живели коцкари, живело безнађе! Доле деца! Зато и треба сва дечја опрема да буде опорезована. То је једино што та дечурлија уопште дају Србији.

Continuar lendo

Comece a digitar para ver as postagens que você está procurando.