Author name: Centro de estudos estratégicos

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

A ciência e a sociedade

Међународна научно-практична конференција „Чување сећања на велику победу“

25. априла 2024. године у Дому Руског историјског друштва (РИД) одржана је међународна научно-практична конференција „Чување сећања на велику победу“, посвећена 79. годишњици победе у Великом отаџбинском рату (Другом светском рату).

Geopolítica e política

Dragana Trifković: As they lose on the fronts, the Western powers have intensified terrorism

Dragana Trifković, general director of the Center for Geostrategic Studies

Numerous conflicts in the world are deepening and intensifying, which on the one hand corresponds to the American doctrine of the clash of civilizations, but on the other hand, the collective West is weakening economically, militarily and politically, thereby reducing the possibility of turning the situation in its favor by creating controlled chaos. The process of global repositioning has entered a dangerous phase when the power centers of the collective West, not wanting to lose the levers of power, show their readiness to go all the way in world destabilization. There for, there is a danger of opening new fronts, in addition to the existing ones, where Ukraine and Palestine currently have a particularly high intensity of conflict.

Economia

Drago Vučković: cinco processos que vão marcar este ano

Пише: Драгош Вучковић, економски експерт Центра за геостратешке студије

Сасвим је оправдано подозрење и страх са којим смо ушли у ову годину. Она ће по много чему бити једна од оних преломних у светској историји, јер ће дефинитивно определити и означити даљи развој и судбину кључних светских процеса у једном дужем временском интервалу. Овај осврт ће покушати само да их назначи и да их загребе по површини, јер су они толико сложени и комплексни, да сваки понаособ захтева темељну и дугорочну анализу. Свакако да ће ова година такође бити и највећа изборна година у светској историји, где ће право гласа имати више од половине човечанства, односно чак 4,2 милијарде људи, што ће постојећу светску транзицију, односно велику геополитичку реконфигурацију, само додатно убрзати.

Geopolítica e política

Председници СНВ КиМ, СНФ и НП „Отаџбина“ упутили писмо председнику Народне скупштине Републике Србије

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ВЕЋА КиМ

Председници СНВ КиМ, СНФ и НП „Отаџбина“ упутили писмо председници Народне скупштине Републике Србије следеће садржине:

Председници Народне Скупштине Републике Србије Ани Брнабић

Geopolítica e política

Vladislav Sotirovic: Kosovo „Independence“

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

Twenty-five years commemoration of NATO’s military intervention against the Federal Republic of Yugoslavia (the FRY) in March−June 1999 once again opened the question of the Western foundation for Kosovo’s secession from Serbia and its unilateral proclamation of a quasi-independence in February 2008. Kosovo became the first and only European state today that is ruled by the terroristic warlords as a party’s possession – the (Albanian) Kosovo Liberation Army (the KLA). This article aims to investigate the nature of NATO’s war on Yugoslavia in 1999 which has as an outcome the creation of the first terroristic state in Europe – the Republic of Kosovo.  

Geopolítica e política

Бобан Хрвач: Јужноамерички канали

Блискоисточни сукоби и из њих произашли проблеми са проласком бродова кроз Црвено море и теснац Баб ел Мандеб, а ускоро можда и кроз теснац Ормуз усмерили су пажњу бродарских компанија ка Јужној Америци.

Прошле године су у центру пажње трговачких и транспортних компанија били проблеми који су се због суше јавили на Панамском каналу. Ти проблеми и данас постоје, па је драстично смањен пролаз теретних бродова овим каналом, што нарушава снабдевеност тржишта и увећава цене роба. Да би читалац разумео о чему се ради нужно је да се подсетимо када и како је настао Панамски канал, који је поред Суецког канала најважнија морска транспортна артерија.

Geopolítica e política

Марија Јањушевић: РУСИ ИЗБОРИМА ОДБРАНИЛИ СВОЈЕ ВРЕДНОСТИ, СРБИ НА ПОТЕЗУ

Пише: Марија Јањушевић, народни посланик XI сазива Народне скупштине Републике Србије

На позив Друштвене палате Руске Федерације, имала част и привилегију да будем део независне посматрачке мисије на недавно одржаним изборима за председника Руске Федерације. Била сам то и раније, 2018. на Криму, где је Владимир Путин добио огромну
подршку, израженију него у остатку државе, као и 2021. на парламентарним изборима, организованим у условима пандемије. Добро се сећам те празничне атмосфере и озбиљности са којом гласачи у Русији остварују своје гласачко право.

Geopolítica e política

Народни покрет „Отаџбина“: Вучић је успешно уништио опозицију

Распад опозиционог блока „Србија против насиља“ долази у најгорем могућем тренутку за опстанак Косова и Метохије у саставу државе Србије. Нажалост, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ може да констатује да је и овог пута Александар Вучић растурио српску опозицију.

Geopolítica e política

Данијела Петковић: Међународна културна сарадња Републике Србије и Руске Федерације

Прва српско-руска дипломатска сарадња забележена је за време Светог Саве, када је 1184. године успостављена веза са руским свештенством. У дванаестом веку Растко Немањић се замонашио у руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, а српски владари пружили су помоћ Русији током Монголске инвазије. Међутим, догађај који је отворио нову страницу у дипломатским односима Србије и Русије, десио се 23. фебруара 1838. године, када је Милош Обреновић примио руског конзула Герасима Васиљевича Вашченка у резиденцији у Крагујевцу. Помоћ Русији која је укључивала формирање уставне базе, стварање борбено спремне војске, било је веома важно у кључном тренутку формирање српске државности. Отварање руског конзулата се поклопио са овим догађајем. Поред тога, нуклеарни уговор којим је окончан Руско-турски рат предвиђао је аутономију за земље ослобођене током првог српског устанка (1804-1813).

Scroll to Top