Излагање Драгане Трифковић на округлом столу ИА РЕГНУМ „Русија и земље бивше Југославије у новој политичкој реалности“
Србија и Русија имају дубоке историјске, религијске и културне везе које трају стотинама година.
Преносимо са портала ИСКРА
Бајден је, на Минхенској безбедносној конференцији, изнова и изнова интонирао свету реч „демократија“, укључујући чак три пута у последњој реченици. Но, маска је већ неко време стргнута са времешног, четрдесетих година лансираног, морализаторског мита Америке. Скорашњи догађаји у Сједињеним Државама само су послужили да још више истакну шарлатански карактер „демократије“, као и да разобличе горке поделе које варниче испод америчке фасаде.
Интервју Драгане Трифковић за Алаатра ТВ
-делови интервјуа биће приказани у оквиру међународне конференције „Креативно друштво. О чему су сањали пророци“
Сви заинтересовани могу да прате конференцију на овом линку: Созидательное общество. О чём мечтали пророки | Международная онлайн-конференция
Природа на жури, а ипак све оствари
Лао Це
Према вашем мишљењу, колико је хитна потреба за променом формата друштва данас?
Моје мишљење да се ми већ налазимо у процесу преформатирања друштва.
Потреба за тим постоји очигледно, јер су се нагомилали многи проблеми које човечанство треба да реши.
Друштвена комора Руске Федерације организовала је округли сто на тему „Улога грађанског друштва у осигурању стабилности у Црноморско-балканском региону“.
У раду округлог стола учестовали су представници Савета федерације, Државне думе, Федералне скупштине, Министарства спољних послова, Савета министара Републике Крим, Друштвене коморе, као и представници научне заједнице, из Русије и иностранства.
Учесници округлог стола сложили су се да је неопходно осигурати снажно присуство грађанског друштва у развоју светске политике
и позвали на активирање друштвених снага у Црноморско-балканском региону.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, говорила је на тему: Америчка политика обуздавања Русије на Балкану.
Пише: Спомена Милачић
Често се данашње време помиње као доба без великих политичких идеја. Заправо, од осамдесетих већ, партије на Западу су отпочеле драстичне унутарње промене у настојању да одговоре на све учесталије и незгодније критике. Успон Русије и Кине само је допринео да питања која гласачи постављају постају све тежа. Старе демократије, паралелно са губитком колонија, изгубиле су и већину својих политичких водећих идеја. Технологије владавина су уступиле место великим идејама. У новонасталом, махом електронском политичком пољу, гласачи су превасходно опажени као потрошачи, а партије су фактички постале нека врста пословних конзорцијума тј. извршних сектора утицајних субјеката.
Пише: професор др Митар Ковач
Окончање Хладног рата, самораспуштање Варшавског пакта у јулу 1991. године и распад СССР-а, стратези на Западу, пре свега у САД-у и Британији, доживели су као велику победу и учинили све да очувају НАТО пакт, правдајући у међународној јавности смисао и суштину његовог опстанка. Како рационално објаснити да након 31 годину од нестанка Варшавског уговора постоји НАТО пакт и који је његов смисао у савременом свету? Порастом економске моћи Запада, НАТО је постао још агресивнија војно-политичка организација, коју користе неформални центри моћи мултинационалних корпорација у потрази за јефтиним ресурсима и новим тржиштима, кроз процес насилне глобализације.
Пише:. Драгана Трифковић
Серија докумената која разоткрива тајне програме британске владе за слабљење руског утицаја, процурела је у јавност.
Из њих је откривено да је Министарство спољних послова Велике Британије финансирало мрежу медија са циљем дискредитације Русије, као и неподобних режима у многим земљама.
Међу медијима који су корисници финансијских средстава британске владе, налазе се BBC, Reuters e Bellingcat.
У неколико писама британском Министарству спољних послова, Reuters се похвалио глобалном мрежом утицаја од 15.000 новинара и особља, укључујући 400 у Русији.
Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Изјава председника Србије Александра Вучића да он неће лако признати самопроглашену републику Косово је скандалозна имајући у виду да он није рекао да неће признати независно Косово него само да неће лако признати ову сепаратистичку творевину. Чуди да је једна оваква изајва дата у присуству новог српског патријарха на коју он није реаговао него је мудро ћутао.
Украјинска криза која је изазвана државним ударом 2014. године и која је земљу увела у сукобе, поново добија на снази.
Председник Украјине уводи земљу у нову фазу заоштравања односа са Русијом, што многи сматрају да је мотивисано потребом Зеленског да се допадне новом америчком председнику Џозефу Бајдену, како би опстао на власти. САД заоштравање сукоба у Украјини иде у прилог као вид борбе против „обуздавања Русије“ односно спречавања ширења руског утицаја.
Званична изјава Међупарламентарне комисије за људска права
У ВЕЗИ СА УКИДАЊЕМ ТРИ ТВ КАНАЛА, дејствима украјинске државе на пољу слободе говора и разноврсности медија
