Defesa e segurança

Пише: Драгана Трифковић

Српски култни филм „Балкански шпијун“ је верно осликао опседнутост шпијунима која на овим просторима датира из прошлих времена. То нас прати и данас, посебно у кризним периодима.

У време Милошевићеве владавине су се усталили термини „издајник“ и „страни плаћеник“ који су били додељивани свакоме ко се није слагао са званичном политиком. Често је власт прибегавала и разним провокацијама уз оптужбе, којима је желела да дискредитује политичке неистомишљенике. Нема сумње у то да су западне обавештајне службе имале великог утицаја на многе догађаје из скорије прошлости, посебно на подручју Балкана у време конфликата на овим просторима. С друге стране су српске власти често злоупотребљавале фактор утицаја страних служби, ради остваривања неких политичких интереса, а најчешће ради очувања власти.

Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos

Признавањем Голанске висоравни као дела територије државе Израел, САД су још једном погазиле све принципе међународног права. Међутим Трамп је отишао корак даље. Никада се није десило да САД прогласе званичну војску неке државе, терористичком организацијом. Неколико дана раније у америчком часопису Wall Street Journal представници Трампове администрације су најавили да САД намеравају да прогласе Иранску револуционарну гарду, терористичком организацијом. Оваква идеја поделила је америчке званичнике и изазвала негативне реакције Ирана. Ра разлику од Обаме који је радио на томе да САД коначно склопе неку врсту договора са Ираном, Трамп је од свог доласка на чело Америке заузео анти-ирански курс. Он је у интервјуу за Fox News 2017. године изјавио: „Иран апсолутно не уважава САД. Та земља је терористичка држава број 1. у свету“.

Пише: Милош Здравковић

Када нафта тече у „неограниченим количинама“, када се инвестира где треба, купује оружје без икакве потребе и плана, дипломатија и „светска јавност“ не показује велике знаке узбуђења због могућног геноцида, евидентног разарања државе и нације, колапса мировних преговора у Јемену.

Пише: професор Слободан Самарџић

Нема сумње да је процес међусобног признања „Србије и Косова“ запео. То се није догодило због промене политике, чак ни тактике, српских власти, јер оне су чврсто решиле да признају сецесију Косова за нешто. Виновник наглог кочења пред самим циљем је албанска страна са својом политиком – признање одмах и сада. Али, тако нешто не може да им испоручи ни Америка – њен старатељ, тј. креатор тзв. независног Косова. Сада, када поседује квислиншку гарнитуру и у Србији, САД мора бар формално да поведе рачуна о њеном унутрашњем статусу и да јој приушти изговор пред овдашњим јавним мњењем за потписивање предаје дела тероритије. Преговори се морају симулирати, тако да de iure признање Косова може доћи тек post festum, као доказ поштовања процедуре и очувања Вучићевог личног угледа. Али, Харадинај и његов тим немају стрпљења за чекање у вуку потезе који су довели до одлагања последње фазе предаје.

Пише: Милош Здравковић

Наравно да су сви генерали после битке паметни, али срећом постоје и писани трагови ко је шта говорио и писао и пре ове најновије „битке”, односно историјског војног пораза терористичких групација у Сирији. Ипак, као што је већ познато, нарочито народу којем припадам, постоје околностима када неко добије у рату, а изгуби у миру. Председник Асад је у сличном положају. Ипак да ли ће ратни победник, бити губитник у миру?

Пише: Милош Здравковић

Последице, треба напоменути скоро извесне победе Русије у Сирији, преживљавање наметнутих санкција од стране Западних сила, јачање привреде и пораст производње на територији Руске федерације уз незаустављив економски раст Кине и Индије, те осталих Азијских џинова попут Вијетнама, Кореје, Малезије, Индонезије…Намеће питање да ли ће то Запад аминовати, те да ли може физички да заустави !?