A ciência e a sociedade

Да, прошла година је управо тамо где јој и сам назив каже – у прошлости. Отада живим искључиво у садашњем тренутку, као и јунакиња мог романа „Заувек сада“. Када ме питају да ли ми је жао, јесте, жао ми је што ветар тај дан није дувао јаче и однео пламен тамо где треба, али онда то не би била слобода говора, већ вандализам који по правилу не носи ништа добро. Остала ми је крштеница, то је сасвим довољно.

Интервју Драгане Трифковић за Алаатра ТВ

-делови интервјуа биће приказани у оквиру међународне конференције „Креативно друштво. О чему су сањали пророци“

Сви заинтересовани могу да прате конференцију на овом линку: Созидательное общество. О чём мечтали пророки | Международная онлайн-конференция

Природа на жури, а ипак све оствари

Лао Це

Према вашем мишљењу, колико је хитна потреба за променом формата друштва данас?

Моје мишљење да се ми већ налазимо у процесу преформатирања друштва.

Потреба за тим постоји очигледно, јер су се нагомилали многи проблеми које човечанство треба да реши.

Пише: Никола Милованчев

Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.

Пише: Никола Милованчев

У јуну 1867. је црногорски књаз Никола посетио Боку Которску, која је тада била дио аустријске царевине. Многи бокешки Срби обрадовали су се књажевој посјети. Израз тога одушевљења била је пјесма добродошлица, компонована од Јеронима Фјорелија (Fiorelli), а на стихове Риста Милића „Поздрав кнезу Николи I приликом доласка у Боку Которску“. На посјету црногорског владара аустријске власти нису гледале са радошћу, па је пјесник стихове са Фјорелијевим нотама, објавио анонимно (потписао се са псеудонимом „… ић“. Пјесма је штампана далеко од Боке: у новосадској Даници, 10. (22) јуна те године (српски листови у Аустрији су, скоро сви, до 1918. носили датирање по старом календару а не по државном). Фјорели је био мање опрезан и потписан је у Даници својим презименом.

Пише: Душан Нелки

Влада пандемија. Човеку додељени дар, да о сопственој судбини одлучује сам, на пречац му је одузет. Тај дар, који правна наука описује појмом личне слободе, ускраћен је већини људске популације, грешим, ускраћен је свима. Привид да су од ове мере изузети имају само они који обнашају власт. Када се мало осврнем у прошлост, видим да нам се ово не догађа први пут. Личне слободе, великој већини, биле су ускраћене и у робовласничком систему.

O primeiro-ministro ucraniano Denis Shmigal é de 30. De novembro, em Constantinopla, para um encontro com o patriarca ecuménico Bartolomeu. Ele foi acompanhado por vários outros ministros e líderes espirituais do controverso estrutura da igreja de "Igreja Ortodoxa da Ucrânia" (PCU). Os detalhes do encontro ficou conhecido recentemente. O primeiro-ministro assegurou que o patriarca de Constantinopla, que Kiev está pronto para implementar todas as medidas que o Patriarcado de Constantinopla requer para o fortalecimento da PCU.

Пише: Спомена Милачић

У текстовима аналитичара, као и у изјавама политичких лидера и новинара, све чешће опет наилазимо на синтагму „кување жабе“ као на психолошки феномен који се огледа у томе да веома поступним  појачавањем интензитета можемо довести до промене ставова и понашања како појединаца тако и група, па и читавих народа.