03 Jan
A ciência e a sociedade

Европотурице и тајкуни

Пише: Миланко Шеклер

Зашто не видиш тајкуна на листи својој,

а видиш га у оку мом?

Нова српска народна изрека

Народ мора да слуша шта му говоре, јер то данас и није питање хоће ли или неће, већ да ли тај неко има или нема приступ медијима, које народ највише користи. По досадашњем искуству и природи ствари, у Србији је тај медиј један – РТС. Традиционално, са РТС-а нам се оглашавају, и највећи пријатељи и највећи душмани, и најпопуларнији и најмпраженији! То је већ постало као наша традиција. Традиција је и да популарни с временом постају омражени, и омражени популарни!

Све је питање квалитета пи-ар саветника и стручњака, политичког маркетинга и на крају самог талента и способности учесника ове друштвено-политичке игре, а то значи оних који се са тог медија оглашавају и у свакој кући у Србији, свакодневно гостују! Уз ове познате факторе који утичу директно на моћ политичара у Србији, има и један непознат фактор, кога чине свест и менталитет српског народа, и за који се из досадашње историје зна да је потпуно непредвидив и да може да учини невероватне промене целог друштва, за екстремно кратко време. Другим речима, у тим великим историјским тренуцима, појаве се миљеници народа, које нико не може да контролише, и они као такви и постоје, само као део тог народног ткива и менталитета, које народ тада, једино хоће и жели да следи! Отуда и непрекидни захтеви, како са запада, тако од стране њихових експонената овде у Србији, да коначно и трајно раскрстимо са таквом свешћу и таквим менталитетом, јер онда не могу правити сигурне планове за обликовање Србије, према њиховим интересима, и коју би они могли да воле, а у којој би ми, морали да живимо, док коначно не престане да буде Србија, и постане део неке друге земље или неког другог царства! Народ, као и ја, на то има само један одговор: е шипак!

Continuar lendo

03 Jan
A ciência e a sociedade

Драгана Трифковић: Промена свести

Пише: Драгана Трифковић

“Данас служимо стварима, не знајући праву вредност ничему.

Обезвриједили су ријечи којима су се људи заклињали као штитом и које су нас храниле надом.

Убили су нам ријечи које смо сматрали светим, проститусали их, учинили заставама под којима марширају газећи човека.” 
Меша Селимовић “Острво”

Свест

Годинама уназад присутне су апсурдне идеје о томе како ће се Србија ослободити свих стега када Срби промене свест, раскрсте са прошлошћу и ослободе се назадног конзерватизма. Њих су првобитно заступале “грађанске” опције деведесетих година у борби против Милошевићевог режима, да би данас те исте идеје постале водиља политичких структура против којих су биле усмерене. Kроз читав период урушавања државе нуди се исто решење које промовишу наводно различито профилисане политичке опције, инструисане од Запада.

Да бисмо схватили суштину ове злослутне идеје и намере које се иза тога крију, неопходно је да сагледамо следеће чињенице. Људски ум чине свест и подсвест као основа рационалног размишљања и несвесни ум који утиче на наше понашање и искуство (осећања, мисли, сећања која потичу изван свести). Свест обухвата психичке доживљаје на основу којих личност формира вредности, уверења, ставове и знања. Осим личне перцепције велику улогу у формирању свести појединца има колективна свест. Она се заснива на традицији, односно историјском и културном наслеђу једног народа које је уграђено у заједнички ситем вредности тог друштва. Дакле промена свести појединца значила би одбацивање сопствених опажања што би даље условило нерационално размишљање а промена колективне свести подразумевала би одрицање читавог народа од сопствене историје, културе, традиције и религије.

Continuar lendo

03 Jan
A ciência e a sociedade

Споменик српским и руским војницима из Првог светског рата

На Калемегдану је откривено прво обележје у нашој земљи посвећено заједничкој борби Руса и Срба у Првом светском рату. – У средини симбола у облику крста смештен је мотив Светог Ђорђа, заштитника руске армије и победе

Continuar lendo

03 Jan
A ciência e a sociedade

Конференција: 100 година од Великог рата

 
Centro de estudos estratégicos

Међународна конференција „Велики рат и нови свет, актуелно подсећање за човечанство“ је отворена 17. септембра у Сава Центру. Организатори конференције су руски Фонд Андреј Првозвани и Центар националне славе, као и српска организација Београдски форум за свет равноправних уз велику подршку Српске православне цркве. 
У раду конференције, учествовали су многа значајна имена из света политике и науке.

Continuar lendo

01 Jan
A ciência e a sociedade

Балканска језичка проблематика

Пише: Владимир Милетић

Каква је разлика између српског, хрватског, босанског и црногорског језика? Пре двадесетак година грађани Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, говорили су истим језиком. Данас свака нација има сопствени језик, али се и даље међусобно споразумевају на било којем од та четири језика.

Continuar lendo

03 Mai
A ciência e a sociedade

Тестамент Арчибалда Рајса

Пише: Драгана Трифковић

Дана 8. 8. 2011. навршава се 82. година од смрти једног од највећих Срба. Др Арчибалд Рајс није био Србин по рођењу, већ по опредељењу. Већи део живота провео је у Србији, и поред непријатности кроз које је прошао, истрајао је у својој наклоности према Србима. Оставио нам је тестамент „Чујте Срби!“ оригинални назив „Ecoutez, Serbes!“ који је објављен након његове смрти.

Continuar lendo

03 Mai
A ciência e a sociedade

Ташмајданско-азербејџански парк

Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos

Историјат Ташмајдана

Назив Ташмајдан овај део Београда добио је по турским речима: таш (камен) и мајдан (рудник), пошто се на том месту некада налазио каменолом из кога се вадио камен за изградњу првих београдских кућа и калдрме. Заправо је каменолом експлоатисан од римског доба до средине 19. века.

Ташмајдан је на почетку 19. века имао стратешку позицију. У то доба налазио се на периферији Београда. За време Првог српског устанка ту се налазио Карађорђев штаб са 3000 војника који су спречили излазак турских војника из београдске вароши приликом опсаде Београда 1806. год.

1826. године, по налогу кнеза Милоша Обреновића, старо српско гробље је пресељено са Варош капије на Ташмајдан, тако да се на данашњем простору Ташмајданског парка некада налазило највеће српско гробље.

Continuar lendo

03 Mai
A ciência e a sociedade

ХААРП

Пише: Милош Здравковић

Управо се навршила година од катастрофалних поплава које су у овом периоду прошле године задесиле Србију, а са њима се десио и још је актуелан један „поплавни талас“: Интернет је просто преплављен бројним написима са објашњењима за природну непогоду која долазе из сфере научне фантастике, психијатрије и маште. Најчешће спомињан „кривац“ за све је сада већ злогласни систем ХААРП. Пошто се све лоше ствари у Србији најчешће и најлакше приписују нашим (не)пријатељима (а никако нашим нестручним, арогантним и охолим властима), не чуди да су се на „оптуженикој клупи“ нашли Америка, НАТО, Европска Унија и други („знају добро они који су“). А нама остаје, истине ради, да покушамо да раздвојимо истину од празноверја.

Continuar lendo

03 Mai
A ciência e a sociedade

Да ли су Србији потребне нуклеарке?

Пише: Милош Здравковић

Одговор на ово комплексно питање немогуће је дати а да се прво не подели материја у најмање четири сегмената. Како о оваквим и сличним питањима обично одлучују људи који су лаици (читај: политичари), овде ћу покушати да наведем које су то користи које би имала држава (а са њом и партије) која се залаже за разраду и имплементацију ове идеје. Аспекти који треба да се разматрају приликом доношења одлуке могу се поделити на следеће: 1) економски;  2) стратешки; 3) научни/развојни; 4) еколошки.

Continuar lendo

03 Mai
A ciência e a sociedade

Сто година од Великог рата, Русија и Србија

Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos

Прошао је читав век од највећег сукоба у дотадашњој историји човечанства, али тај временски период није разјаснио многа питања, која имају сасвим прецизне одговоре. Да бисмо схватили узрок немогућности утврђивања истине, довољно је да знамо да постоје историјске чињенице, али постоји и догма која не полази од истине, већ од „истине“ која не сме да се доведе у питање. Због тога у историјским читанкама агресора и губитника у рату, као и њихових данашњих истомишљеника, стоји да је Гаврило Принцип терориста који се залагао за великосрпске идеје, и да је његов пуцањ узрок Првог светског рата.

Continuar lendo