Geopolítica e política

Интервју је објављен у штампаном издању zurzeit.at

Србија не подржава санкције ЕУ Русији. Колико је јак притисак Брисела, посебно зато што су у току приступни преговори са Србијом?

Важно је напоменути да санкције ка Русији постоје, само оне нису формалне. Ево једног сликовитог примера. Када је 2014. године ЕУ увела санкције Русији због Крима, Србија је добила шансу да повећа извоз на руско тржиште. Међутим, Александар Вучић је прихватио захтев Брисела да то не чини и тако ми нисмо искористили шансу да развијемо своју домаћу привреду, већ и даље из свог буџета финансирамо стране „инвеститоре“.

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Америчка представница у Савету безбедности је изјавила да је постигнути споразум у виду француско-немачког предлога између Републике Србије и њене јужне покрајине историјски и да изазива посебну благодарност Сједињених Америчких Држава. Оваква изјава умногоме ће да кандидује Александра Вучића и Аљбина Куртија за добијање Нобелове награде за мир.

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

The long-term crisis in the relations between the Russian Federation and Ukraine entered its final – war phase on February 24^th, 2022. The official reactions to the latest dramatic events in East Europe, which come from the Westerners, including the most important overseas Western political address, are usually dominated by two phrases: „flagrant violation of international public law“ and „violation of the territorial integrity of an internationally recognized state“. The perpetrator of the acts is, of course, Russia, and, as it is claimed, the innocent victim is neighboring Ukraine. However, the same Westerners do not want to see either flagrant violations by the Kiev regime of human rights in the Donbass Region since 2014 onward or flagrant violations of international public law and territorial integrity of the internationally recognized state in the case of the Balkans (Yugoslavia) in the 1990s.

Преносимо са сајта: geopolitikamagazin.com

Погранични редут или шанац још од Петра Великог, чак и од Ивана Грозног, српски пукови у време царице Јелисавете од Бахмута 1753. сачињавају седиште Славјано-Сербије. Бахмут, који већ почиње да се назива новим Стаљинградом, могао би бити својеврсна метафора руско-српских односа кроз историју.

Who is guilty of the war?

This war is known as the Fourth Arab-Israeli War or by Arabs as the October War. It was the last great direct clash between Arab nations and Israel.[i] The results of the war, as well, influenced the process of radicalization of the PLO. This conflict is usually known as the Yom Kippur War and less known as the Ramadan War. It was according to chronological order, the fourth major military conflict between the Arab nations and Zionist Israel since the establishment of Israel in May 1948. The 1973 Yom Kippur War was between Israel (with US weapons and material assistance) and the combined forces of Syria and Egypt (armed by Soviet weapons). The war started without a formal declaration and Syria and Egypt have been fighting to recover their territories lost to Israel in the previous 1967 Israeli-Arab War.

Изјава министра спољних послова Србије да ће из разлога што се не формира ЗСО стање вратити на предбриселски стадијум је још једна у низу превара и обмана актуелног режима.

Вратити на старо тешко да ће моћи. Београд је предао посебан телефонски број Приштини. А такође и дозволио, зато што по инструкцији Александра Вучића Дивац није гласао против учешћа Косова у Међународном олимипијском комитету, да самопроглашена држава постане чланица свих међународних спортских организација. Исти режим је утврдио тзв. интегрисану границу између јужне српске покрајине и централне Србије, што се опет тешко враћа на првобитно стање. Једноставно казано, Београд тј. режим Александра Вучића демонтирао је институције српске државе у јужној српској покрајини а да заузврат ништа није добио.

Пише: Предраг Аранђеловић, историчар

С почетка и током деведесетих година и обнове вишестраначја у Србији виђенији интелектуалци, за њима и страначки прваци, истицали су да је најважније национално питање у Србији, заправо, демократско питање. То је било необично а посебно неразумевајуће за шире становништво због „ратова у окружењу“, како се тада говорило, у којима „Србија није ни учествовала“. Међутим, иако се због поменутог неразумевања и након распада ДЕПОС-а и завршетка ратова у другој половини деведесетих демократско питање као кључно национално не истиче, данас са ове дистанце ти великани политичке мисли које су међу нама живели пре мање од пола века и имали храбрости да свој став јавно изнесу су имали потпуно право.

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (IFIMES) [1] из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. IFIMES је поводом пријевремених предсједничких и парламентарних избора у Турској, који ће се одржати 14. маја 2023., припремио опширну анализу. Из опширне анализе „Турска 2023: Најважнији избори на 100-ту годишњицу оснивања Републике Турске – земља на прекретници“ издвајамо најважније и најзанимљивије дијелове.

Говорећи на трибини у Даласу о украјинској кризи, средином маја 2022. године, бивши амерички предсједник George W. Bush неспретно је направио знаковиту омашку, ону која настаје кад је језик бржи од памети, односно кад се инерцијом несвјесно изговори истина која се нипошто не смије изговорити.

У намјери да осуди инвазију Владимира Путина на Украјину, Буш је појаснио како је то све ”одлука само једног човјека да покрене потпуно неоправдану и бруталну инвазију на Ирак”.