Geopolítica e política

Пише: Татјана Стојановић ИА РЕГНУМ

Јарослава је волонтер који ради у Доњецку. Тренутно она помаже становницима места у околини Мариупоља да добију насушно потребне лекове, храну и друге преко потребне ствари. Такође Јарослава изводи цивиле из кризних жаришта. Са том необичном женом дописник ИА REGNUM срела се у Доњецку 28. марта, на почетку путовања под називом „Zа правду“, које је за новинаре организовало министарство информисања Чеченске Републике и часопис „Личност државе“ („Персона страны»). У то време још су се водиле прилично интензивне борбе за Мариупољ. Јарослава је дошла на састанак да узме лекове донете из Москве.

Тренутна ситуација у међународним односима инспирисана случајем Украјине и око ње је већ довела до драстичног захлађења политичких, економских и свих других односа између Русије и Запада (НАТО и ЕУ) са реалном тенденцијом да се ово захлађење ускоро претвори у нови и још хладнији глобални рат на релацији Запад-Исток – дуготрајни Ледени рат (the Ice War). У овом случају, окосницу источних снага чиниле би Русија, Кина, Иран, Индија, исламске земље Централне Азије и Северна Кореја бар за почетак. Западна алијанса је већ увелико формирана али из које би временом могло бити неколико земаља отпадница које би промениле страну. У сваком случају, долазећи глобални Ледени рат има корена у тзв. Украјинској кризи која је отпочела насилном променом легалних власти у Кијеву 2014. г.  

Од како је почела руска операције денацификације и демилитаризације Украјине, српска јавност је недвосмислено изразила своју подршку Русији. 

Срби су већ деценијама изложени континуираном насиљу и медијској пропаганди. Ово што данас видимо у односу ка Русији, исти је образац који се примењује према нама. То је разлог због чега већина Срба врло добро схвата шта се дешава у Украјини, без обзира што многобројни медији дезинформишу јавност до те мере да злочине украјинске војске приписују Русима.  

Пише: проф. др Дејан Мировић

Након почетка рата у Украјини у региону је настало утркивање у примитивној русофобији. Локални политичари, јавне личности и медији, уз часне изузетке, користе говор мржње да би се додворили Вашингтону и Бриселу, сматрајући да ће тако задржати своје функције и синекуру.

Ипак, директор АНБ је најдаље отишао у овој антируској хистерији. Упркос чињеници да је на челу институције која захтијева дискретан и озбиљан јавни наступ, он се као једини гост појавио у телевизијској емисији која је трајала два сата. Тако је нарушио неписана правила сваке озбиљне службе на свијету – да се шефови безбједоносних агенција никада не појављују у емисијама оваквог типа.

Војна операција демилитаризације и денацификације Украјине, тече према плану.

Западни медији који пишу да „није успео Путинов блиц криг“ манипулишу јавност. Русија није планирала блиц криг и брзо окончање рата, како би се избегле цивилне жртве.

Наиме уколико би се Русија угледала на Американце, што се никад неће десити, она би војну операцију засновала на жестоком бомбардовању из ваздуха, без обзира на цивилне жртве и наношењу што веће материјалне штете (као у Србији 1999. године, затим у Ираку, Либији, Авганистану..).

У међународном прес центру МИА „Русија Данас“ одржана је конференција за новинаре поводом 23. годишњице почетка НАТО агресије на Србију. 

На конференцији су говорили: 

– академик (редовни члан) Српске академије наука и уметности, професор, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији од 2013. до 2019. године. Славенко ТЕРЗИЋ;
— инострани члан Српске академије наука и уметности, инострани члан Академије наука Републике Српске (Босна и Херцеговина), водећи истраживач Одељења за модерну историју земаља централне и југоисточне Европе Института славистике Руске академије наука Елена ГУСКОВА;
— професор Катедре за упоредне политичке науке МГИМО МИП Русије Елена ПОНОМАРЕВА;
– директор (српског) Центра за геостратешке студије Драгана ТРИФКОВИЋ.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, указала је на то да је рат у Украјини наставак НАТО агресије која је почела бомбардовањем Србије. 

Она се обратила следећим речима:

“ Драго ми је да могу да се обратим руској јавности поводом 23. годишњице почетка бомбардовања Србије. Знам да је ова тематика руској јавности веома добро позната и представљена у правом светлу у смислу јасног навођења узрока и последица бомбардовања Србије 1999. године. У западној јавности НАТО агресија на Србију се у највећој мери и након 23 године, представља на погрешан начин.  То је посебно важно да споменемо због актуелне војне операције коју Руска Федерација спроводи у Украјини. Иако рат у Украјини траје већ осам година од како је организован државни преврат подржан западним силама, западни медији су у протеклих осам година мало писали о овом рату и злочинима који су чињени над руским становништвом. Сада видимо да се ситуација потпуно променила, и да сви западни медији само о томе  пишу, износећи неистине у циљу дезинформисања светске јавности.

Због тога бих желела да укажем на примену доструких стандарда Запада када је у питању руска војна операција демилитаризације и денацификације Украјине.

МИА „Россия сегодня“

24. марта се навршава 23 године од ваздушних удара НАТО-а на територију Савезне Републике Југославије. Агресија НАТО земаља на једну суверену државу, која је трајала 78 дана, постала је прекретница у модерној историји. Земље НАТО-а, обрушивши ракете и касетне бомбе на цивиле, поставиле су се изнад међународног права, погазиле Повељу УН. Садашњи амерички председник Џо Бајден био је један од ватрених присталица НАТО бомбардовања Југославије. Управо је он предлагао бомбардовање Београда и дизање мостова у ваздух, а команданта Ослободилачке војске Косова Хашима Тачија, осумњиченог за ратне злочине и трговину људским органима, назвао је „косовским Џорџом Вашингтоном“.