Geopolítica e política

Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews

• 2018 године сте посетили Крим као члан комисије иностраних посматрача. Да ли је то био ваш први долазак на полуострво? Ако није, да ли сте осетили неке промене од када је Крим у саставу Руске Федерације?

На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.

Некоторое время назад президент Сербии Александр Вучич провёл встречу с посредником ЕС в переговорах сербских властей с косовскими сепаратистами Мирославом Лайчаком, по итогам которой заявил, что Запад ждёт от Сербии признания Косово. То есть Белграду, по-видимому, уже не удастся «съехать» на полумерах, которые подразумевают фактическую легализацию независимости южного сербского края при отсутствии её формального признания. ЕС и новая администрация США явно не в восторге от ухищрений сербских властей, всерьёз надеющихся получить в обмен на признание Косово что-то хоть сколько-нибудь существенное, даже если речь идёт буквально о нескольких населённых сербами деревнях. Сербия должна признать Косово безо всяких условий. Неоднократные заявления Вучича, согласно которым в результате сдачи региона «недовольными должны остаться обе стороны», не встречают сочувствия у американских и западноевропейских партнёров президента Сербии. США и ЕС явно считают, что «недовольными» должны остаться только сербы, и никто другой.

Пре извесног времена председник Србије Александар Вучић састао се са посредником Европске уније у преговорима српских власти и косовских сепаратиста Мирославом Лајчаком, после којих је изјавио да Запад од Србије очекује да призна Косово. Тачније, Београду изгледа више не полази за руком да се „вади“ на полумере које подразумевају фактичку легализацију независности јужне српске покрајине уз одсуство њеног формалног признања. ЕУ и нова америчка администрација очигледно нису одушевљене домишљатошћу српских власти, које су се озбиљно надале да ће за признање Косова добити бар нешто суштинско, макар неколико српских села. Србија треба да призна Косово без било каквих услова. Вучићеве узастопне изјаве о томе да после предаје покрајине „незадовољне треба да остану обе стране“ не изазивају саосећање код америчких и западноевропских партнера српског председника. САД и ЕУ очигледно сматрају да „незадовољним“ треба да остану само Срби и нико више.

 Чувени антикомунистички дисидент из Улциња, Каплан Буровић осуђен је на 20 година затвора зато што је у свом роману направио алузију на албанског диктатора Енвера Хоџу. Због поеме „Бојана“, Буровић је робијао и у Титовом затвору. Шверцерски режим Мила Ђукановића се сличним методама обрачунавао са интелектуалцима. Године 2018. забрањен је улаз у Црну Гору академику Матији Бећковићу, историчарима Антићу и Раковићу, као и аутору овог текста. Председник Србије Вучић није стао у заштиту својих држављана. Осим конференције за штампу, он није ништа предузео. Ђукановићев режим, охрабрен таквом (не)реакцијом, у стилу свог главног идеолога Бебе Поповића (који је 2003. забранио лист „Дан“ у Србији), забрањује улаз чак и музичарима из Београдског синдиката и Владу Георгијеву.

Излагање Драгане Трифковић на округлом столу ИА РЕГНУМ „Русија и земље бивше Југославије у новој политичкој реалности“

Србија и Русија имају дубоке историјске, религијске и културне везе које трају стотинама година.

Недељама су медији и функционери СНС најављивали коначни обрачун са министром одбране Небојшом Стефановићем, наводним политичким вођом Беливуковог клана.

Након привођења лица повезаних са Беливуком крајем фебруара 2021. Курир је објавио да је Стефановић са тим лицима био сувласник ресторана у Београду. Објављене су и слике Стефановића у том ресторану. Затим је функционер СНС Дарко Глишић посредно оптужио Стефановића да је наводно спремао атентат на Вучића, изјавивши да има људи из СНС које је Вучић довео на највише државне функције и који су, уместо да му захвале, одлучили да „му захвале снајпером и да своју захвалност преточе у снајперски метак“. Министар Недимовић је најавио да ће бити одржана седница српског Савета безбедности на којој ће бити откривено ко је човек из врха СНС који је спремао атентат на српског председника.

Друштвена комора Руске Федерације организовала је округли сто на тему „Улога грађанског друштва у осигурању стабилности у Црноморско-балканском региону“.

У раду округлог стола учестовали су представници Савета федерације, Државне думе, Федералне скупштине, Министарства спољних послова, Савета министара Републике Крим, Друштвене коморе, као и представници научне заједнице, из Русије и иностранства.

Учесници округлог стола сложили су се да је неопходно осигурати снажно присуство грађанског друштва у развоју светске политике
и позвали на активирање друштвених снага у Црноморско-балканском региону.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, говорила је на тему: Америчка политика обуздавања Русије на Балкану.

Пише: Спомена Милачић

Често се данашње време помиње као доба без великих политичких идеја. Заправо, од осамдесетих већ, партије на Западу су отпочеле драстичне унутарње промене у настојању да одговоре на све учесталије и незгодније критике. Успон Русије и Кине само је допринео да питања која гласачи постављају постају све тежа. Старе демократије, паралелно са губитком колонија, изгубиле су и већину својих политичких водећих идеја. Технологије владавина су уступиле место  великим идејама. У новонасталом, махом електронском политичком пољу, гласачи су превасходно опажени као потрошачи, а партије су фактички постале нека врста пословних конзорцијума тј.  извршних сектора утицајних субјеката.

Пише:. Драгана Трифковић

Серија докумената која разоткрива тајне програме британске владе за слабљење руског утицаја, процурела је у јавност. 

Из њих је откривено да је Министарство спољних послова Велике Британије финансирало мрежу медија са циљем дискредитације Русије, као и неподобних режима у многим земљама. 

Међу медијима који су корисници финансијских средстава британске владе, налазе се BBC, Reuters e Bellingcat. 

У неколико писама британском Министарству спољних послова, Reuters се похвалио глобалном мрежом утицаја од 15.000 новинара и особља, укључујући 400 у Русији.