Пише: Милош Здравковић
Када видимо каква је тренутна економска ситуација у Саудијској Арабији, логична последица мора бити да она смањи своју регионалну улогу и почне да води прагматичну спољну политику. Ипак, такав корак би имао и последице по међународну политичку консталацију, а то је ипак мало вероватно.
Саудијска Арабија је захваљујјући нафти богата и утицајна. Али, то богатство неће трајати довека. Штавише, Међународни монетарни фонд предвиђа да ће у наредних пет година то краљевство морати да преиспита своју политику или банкротира.
Ако на свету постоји нешто што се може назвати стратешка сировина , онда је то нафта . Због тог „црног злата“ воде се ратови, руше владе. Цена тог горива светске економије може да успори или убрза коњуктуре. У принципу, цена нафте веома је осетљива на све врсте поремећаја. То што је дуго сматрано малтене законом природе , чини се да тренутно не функционише.
Цена нафте последњих месеци пала је за више од 20 одсто – упркос тешким кризама у неким земљама које спадају у веће произвођаче (Саудијска Арабија, Русија, Венецуела, Либија..). Извештај руског Института за стратешке студије РИП долази до следећег закључка: тренутни пад цена нафте плод је споразума између САД и Саудијске Арабије.
Везе највеће апсолутне монархије света са Вашингтоном и даље остају јаке. Једна држава је званично дефинисана као исламска, њом влада иста династија већ 83 године, религија диктира да жене не смеју да возе и како имају да се одевају. Друга држава је већински – али не и званично хришћанска, где грађани бирају политичаре, а свако може да се облачи како хоће. Једино што Саудијска Арабија и Сједињене Државе имају заједничко јесу интереси и непријатељи. Изгледа да је то довољно за чврсто партнерство које је успешно пребродило многа искушења.
Идеологија „Исламске државе“ није пала са неба. Инспирисана је вехабизмом, интерпретацијом ислама која је званична религија у Саудијској Арабији. То није једина веза те државе и бруталне терористичке организације. Своје званично тумачење религије Саудијска Арабија извози по целом свету. Према рачуници једног бившег америчког амбасадора, Краљевство је у последњих 25 година инвестирало 87 милијарди долара у религијску пропаганду.
Међународни монетарни фонд још у октобру изнео је предвиђање да ће то краљевство са ауторитарном влашћу још само пет година моћи да привређује као и до сада – а онда ће гигантске финансијске резерве државе бити исцрпљене. Ако цена барела нафте остане 40 $, амерички савезник на Блиском истоку ће потрошити све своје новчане залихе. Саудијски прваци инсистирају на томе да им је краљевство добро заштићено од нафтног шока. Но, троше се велике резерве страних валута. Економисти предвиђају да ће, ако не промене смер, у две године потрошити 500 милијарди долара.
Пре три године Међународна агенција за енергију проценила је да ће нова, револуционарна производња нафте претворити Сједињене Државе до 2017. у водећу светску енергетску велесилу и неповратно променити односе на тржишту црнога злата којим деценијама влада Саудијска Арабија. Комплексна америчка технологија чинила се супериорна традиционалном црпења нафте из бушотина – еколошки прихватљивија, економски експанзивна, јер ствара велике профите и отвара бројна радна места, те с гледишта националне енергетске безбедности најпогоднија јер омогућава независност о нафти из арапских земаља.
Но та се предвиђања Међународне агенције за енергију нису потпуно остварила. У најновијем извештају ИАЕ констатује да се вађење нафте из шкриљаца смањило 60 посто. Разлог је у новој, прилагођеној стратегији Организације земаља извозница нафте (ОПЕЦ), пре свега Саудијске Арабије, која њоме доминира. Супротно досадашњем начину, да смањењем производње одржавају или повећавају цену на тржишту, Саудијци су зимус одлучили повећати производњу нафте на 10,3 милиона барела на дан, чиме су јој срушили цену на међународном тржишту за 40 одсто. Саудијска Арабија тиме је задржала глобални примат као највећи извозник сирове нафте, но у Ријаду не ликују. Да би буџет саудијске Арабије био уравнотежен, цена нафте би требало да буде између 80 и 120 долара.
Тешко је доћи до поузданих бројки. Краљевство не дозвољава да му се гледа у карте. Но, подаци Међународног монетарног фонда (ММФ) такође пружају невеселу слику: она би још ове године могла да се суочи са рупом у буџету од сто миијарди долара. А то би била петина њеног бруто друштвеног производа. ММФ сматра да се ситуација неће поправити ни 2016.
Стари принципи више не функционишу. До сада је држава тако рећи забадала прст у земљу, и претварала нафту у новац који делил грађанима. Тако држава већ деценијама масивно субвенционише становништво, вештачки се одржава ниска цена енергије, бензина и воде. Нема пореза на доходак. Саудијско друштво се понаша расипнички, а то је плод субвенција, а изненадну промену курса не треба очекивати. Напротив.
Саудијска Арабија од маја 2015. активно учествује у борбама против Хути побуњеника у Јемену који држе власт у скоро целој земљи, те индиректно у Сирији. Тренутно не може да се сагледа како ће се развијати ситуација на тим фронтовима. Јемен је не само војна, већ и економска катастрофа. Рат у Јемену је до сада коштао 100 милијарди долара, а у Сирији око 20 милијарди. Према неким независним подацима, поткрепљеним немачким истраживањима Саудијска Арабија је до сада само на у рат у Сирији потрошила преко 100 милијарди долара.
Треба свему додати и велико незадовољство у владајућој Ал Сауд династији, политиком коју спроводи актуелни краљ. Наиме, породица број близу 15000 чланова (само је оснивач краљевства имао преко 150 – торо деце), а власт је везана за њих око 200. При томе један део друштва уопште није задовољан. Више од половине становништва Саудијске Арабије млађе је од 25 година, а до 2030. број млађих од 15 година повећа ће се за још шест милиона. Сходно томе, у идућих 15 година на тржишту рада појавиће се најмање 4,5 милиона нових, радно спсобних људи и биће потребно отворити три пута више радних места него што их је сада.
Краљевина је први пут након 2009. суочена с буџетским дефицитом, а раст незапсолености и ниска цена нафте могли би увећати јавни дуг чак до 140 посто тамошњег БДП-а. Међународни монетарни фонд (ММФ) већ је у октобру упозорио на вероватни банкрот Саудијске Арабије у наредних пет година.
Највећи светски извозник нафте, Саудијска Арабија рањивија је на ниске цене нафте него други произвођачи који имају разноврснију економију: у последњих неколико година приходи од нафте износили су више од 90 посто државног прихода. Штавише, економско здравље земље зависи о високим ценама сирове нафте.
Ипак, пад цена није утицао на амбициозне планове Ријада. Ибрахим ел – Асаф, саудијски министар финансија, признао је на конференцији о капиталу да су ниске цене изазов земљама извозницама и да ће влада морати да рационализује потрошњу. Ипак , инсистирао је на томе да је финансијска позиција земље „врло јака“ и да ће наставити са готово 2600 пројеката у вредности од 50 милијарди долара на које се у прошлости обавезала.
С друге стране, понегде се појављују знакови успоравања. Компаније које зависе о пословима с државом предвиђају ниже приходе ове године, док нафтни сектор већ осећа ефекте.
Сауди Арамко (у власништву државе, је највећа нафтна компанија) и друге владине агенције не одобравају све пројекте. И премда главни пројекти и даље напредују, друге ће зауставити или их одложити на неодређено време. Аналитичари кажу да то укључује и планове за бушење у дубоким водама Црвеног мора. У међувремену, десетине страних компанија, које је Сауди Арамко ангажовао да изграде много спортских стадиона, чекају код куће знак за почетак тих одложених пројеката.
Када видимо каква је тренутна економска ситуација у Саудијској Арабији, логична последица мора бити да она смањи своју регионалну улогу и почне да води прагматичну спољну политику. Ипак, такав корак би имао и последице по међународну политичку консталацију, а то је ипак мало вероватно.
17. децембар 2015.
