У Софији је 21. септембра одржана међународна конференција „Балкан – за мир, безбедност, сарадњу и партнерство“ у организацији Стратешког института за националне политике и идеје (СИНПИ), Форума за балкански транспорт и инфраструктуру (ФБТИ) и Националног удружење за међународне односе (НАИМО).
Форум је организован под покровитељством председника Републике Бугарске, господина Румена Радева, а отворила га је потпредседница Републике Бугарске, г-ђа Илијана Jотова.
На конференцији су учествовали представници цивилних и пословних организација, као и научних кругова из балканских земаља. Поред домаћина из Бугарске, присутне су биле делегације из Турске, Грчке, Румуније, Србије, Кипра, Северне Македоније и Албаније.
Потпредседница Бугарске Илијана Јотова је на почетку конференције рекла да балканске земље имају заједничку историју, која треба да их уједини, а не да их дели. „Разговор у 21. веку не би требало да буде о прошлости. Предодређени смо да сада коегзистирамо заједничком судбином, настојећи да себи и својој деци обезбедимо мир и просперитет. Како да учинимо да наша деца остану овде, развију своје таленте и вештине, остану у домовини, а не да беже у развијеније земље да тамо траже своју будућност? Шта треба да урадимо за наш заједнички развој? Како да наше пројекте претворимо у стварност?“- истакла је Јотова. Према њеним речима, о томе би требало да се води разговор 2023. уместо о „присвајању историје, борби око наших хероја, гушењу слободног изражавања етничких заједница; пре свега, треба да поштујемо људска права.“ По њеном мишљењу, људи говоре о људским правима као о „политици луксуза“. Јотова је рекла: „На нама је да зауставимо овај опасан и забрињавајући тренд и да обратимо пажњу на проблеме људи уместо старих докумената“.
Јотова је истакла да је будућност Балкана саставна тема конференције, посебно у контексту рата у Украјини и његових последица.
По речима Јотове, Балкан вековима није био мирно место, а и данас је заробљен различитим геополитичким интересима.
Калојан Паргов, председник СИНПИ, у свом извештају током Међународне конференције „Балкан – за мир, безбедност, сарадњу и партнерство изнео је следеће тезе: „Потребна је панбалканска стратегија за мир и сарадњу. Она ће помоћи у формирању и спровођењу јединствене политике заштите мира у региону, Европи и свету. То ће довести до деескалације и прекида оружаних сукоба, посебно у региону Балкана и Црног мора и на суседном Блиском истоку.“
Паргов, који је био главни говорник на конференцији, напоменуо је да ће свебалканска стратегија допринети изградњи свебалканског система заштите од спољних претњи, изградњи и спровођењу јединственог свебалканског става у погледу оружаних сукоба, циљеве и акције војних савеза и изградњу система за одбрану Балкана.
Он се такође фокусирао на потребу развоја пројеката за развој јединственог свебалканског транспортног и енергетског система и инфраструктуре, стварања нових транснационалних свебалканских структура у овим областима – конзорцијума, удружења, финансијских инструмената. И за јединствено деловање балканских држава чланица ЕУ у овом правцу.
„Неопходно је изградити свебалкански систем цивилне заштите – од поплава, пожара, земљотреса, катастрофа и удеса. Видимо колико је често потребна таква сарадња и међусобна помоћ“, рекао је Калојан Паргов и указао на потребу формирања балканске трговинско-економске зоне засноване на развоју међузависности производње и стварању јединственог свебалканског тржишта.
Он је навео да би за постизање ових циљева било корисно створити грађанске мреже за подстицање економске и културне сарадње, регионалне културне размене и зближавања.
Идеја је да се створи, изгради и развије разумевање заједнице, укључујући и убрзано превазилажење историјских слојева и предрасуда“, истакао је Калојан Паргов.
„Свет се убрзано мења, у геополитичком простору се примећује престројавање снага. Појавили су се нови играчи и савези, глобалне промене су приметне практично у свим сферама – политици, економији, енергетици, екологији, демографији, култури. Кардиналне промене у свету, криза у Украјини и Русији чине питања која се тичу будућности Балкана, Европе и човечанства све актуелнијим“, рекао је у уводном говору амбасадор Чавдар Минчев, он је извршни директор НАМО, један од организатора конференције и модератор. Друга два модератора били су бивши министри правде и саобраћаја, амбасадор Младен Червењаков и Петар Мутафчијев.
Минчев је објаснио да су се организатори ујединили око тезе да се данас велики део политичких елита на Балкану углавном концентрише на интересе и проблеме који нас деле.
„Сврху ове конференције видимо да створи прве почетке за активирање мултилатералне и билатералне сарадње између балканских народа и земаља са становишта цивилног друштва и за добробит цивилног друштва“, истакао је Чавдар Минчев.
Проф. Јанко Јанев, извршни директор Института за управљање нуклеарним знањем, Беч, био је други главни говорник. Он се фокусирао на питање да ли је могућа балканска нуклеарна сарадња у енергетици.
Према његовим речима, енергетика је прво геополитика, затим финансије и на крају технологија.
„Понекад је технологија на првом месту пре него што размишљамо о геополитици. Енергија је основа на којој морамо стално водити разговоре о сарадњи, комуникацији и размени. Ако бугарски електроенергетски систем стане, живот стаје. Принуђени смо да комуницирамо са нашим суседима, од којих можемо да примамо или дајемо струју“, рекао је проф Јанев.
Према његовим речима, коришћење нуклеарне енергије је у овом тренутку изузетно важно, поготово што се подразумева да климатске политике захтевају да се фосилна горива постепено укидају.
Сарадња у области нуклеарне енергије са нашим суседним земљама је веома важна, посебно у региону у коме живимо“, сматра он.
Јанко Јанев је прокоментарисао могућности сарадње и у образовању. Он је истакао да су за нуклеарну енергију потребни изузетно високотехнолошки кадрови, специјалисти, технолози, инжењери. Дакле, потребан је веома озбиљан систем образовања.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије говорила је на тему: Глобалне промене и безбедност, Балкан у потрази за стабилношћу. Она је истакла да „Стратешки гледано, основни проблем Европе је прилагођавање новим измењеним светским околностима, где се она налази у раскораку између жеља и могућности. Безбедносни контекст почетка новог миленијума односи се на међусобно деловање дубоко подељеног света по линији вере, богатства и система вредности. Оно што свету треба јесте много шири глобални безбедносни концепт, транснационалних димензија, који због колосалних промена у глобалној безбедносној сцени захтева нове и далекосежне форме колективног деловања, пре свега влада и међународних институција које тренутно недостају.“
„Регионални приступ безбедности могу да представљају један нов, радикалан отклон од политике моћи зато што су компатибилне са регионалним интересима и преокупацијама и што могу да редукују утицај бивших „супер-сила“ у питањима регионалне безбедности. С тим у вези на Балкану као региону који се историјски гледано везује за многобројне сукобе, због чега је уведен у употребу и термин „балканизација“ у крајње негативном контексту, посебно је потребно размишљати о регионалној безбедности“- напоменула је Трифковић.
„За Балкан би регионална сарадња била добра основа за превазилажење безбедносног вакума и стварање концепта који би могао да се уклопи у нову безбедносну архитектуру. Без обзира што су одређене балканске земаље укључен у ЕУ и НАТО, а друге су у процесу интеграција са малим изгледима да ће икада бити интегрисане, то не би требало да утиче на концепт регионалне сарадње. Наиме он треба да се базира на таквим основама да превазиђе постојеће стање као препреку. Нарочито ако имамо у виду чињеницу да у тренутним околностима није могуће јасно предвидети како ће се Европа позиционирати у будућности, као и да ли ће на глобалном нивоу бити постигнут консензус око концепта недељиве безбедности, што је реално очекивати. Овај концепт подразумева елиминисање свих проблема који доводе до међународних конфликата“ – закључила је Драгана Трифковић.
Учесници конференције усвојили су меморандум о успостављању партнерске мреже балканских НВО. Циљ мреже је да олакша сарадњу у области безбедности, економије, инфраструктуре, транспорта, енергетике, спорта, здравства, културе, образовања и екологије. Стране ће одржати састанке ради разматрања напретка активности спроведених у оквиру меморандума и планирања будућих акција.
На конференцији је усвојен и Апел на мир и безбедност на Балкану. Позива владе у региону да интензивирају мултилатералну и билатералну сарадњу, као и дијалог на свим нивоима.
25. септембар 2023.
Instruções:
