Centro de estudos estratégicos организовао је 28. августа Међународну конференцију на тему кршења верских права са посебним освртом на Украјинску православну цркву у контексту актуелних дешавања. Конференција је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије у центру Београда.
Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos
Украјинска православна црква која се обично назива егзонимом Украјинска православна црква Московске патријаршије је једина легална и легитимна православна црква у Украјини.
Украјинска православна црква Московске патријаршије је званично формирана 1990. године, на месту Украјинског егзархата Руске православне цркве као украјински огранак Руске православне цркве која има вишевековну традицију на тим подручјима.
Украјинска православна црква Кијевске патријаршије је самопроглашена канонски непризната Православна Црква, основана на територији Украјине 1992. године.
Ова непризната црква настала је као резултат деловања митрополита Руске православне цркве Филарета (Денисенка), бившег првостолника Украјинске православне цркве Московске патријаршије, и епископа неканонске Украјинске аутокефалне православне цркве, који су били подржани од стране руководства независне Украјине. Присталице УПЦ КП су њену историју водиле до Кијевске митрополије, која је била под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, негирајући законитост њеног преласка у јурисдикцију московског патријарха 1686. године.
На Сабору уједињења 15. децембра 2018. године формирана је неканонска Православна црква Украјине коју је основао патријарх Вартоломеј спајањем Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије (УПЦ-КП) и Украјинске аутокефалне православне цркве (УАПЦ). Од тада Цариградска патријаршија оспорава право Московске патријаршије на њену црквену јурисдикцију над територијом Украјине. Јерархија УПЦ МП је наставила да одбија поступке патријарха Вартоломеја у Украјини и остала је лојална УПЦ МП.
У мају прошле године, након званичног црквеног сабора одржаног у Кијеву, објављено је да је Украјинска православна црква прогласила пуну независност од Московске патријаршије. Руска православна црква не признаје промену у свом односу према УПЦ. РПЦ дефинише УПЦ МП као „самоуправну цркву са правима широке аутономије“.
До почетка новембра 2022. Служба безбедности Украјине је разоткрила 33 наводна „агента“ и међу свештенством УПЦ. Отворена су 23 кривична поступка. Ово је био део низа претреса које су извршиле украјинске агенције за спровођење закона у просторијама Украјинске православне цркве (Московске патријаршије), истраживано је више од 350 црквених објеката и 850 људи. Укупно су 2022. године покренута 52 кривична дела против 55 свештених лица УПЦ, међу којима и 14 епископа. Од стране Савета за националну безбедност и одбрану Украјине санкционисано је 17 свештенослужитеља УПЦ.
Оптужени су да су позвали епархије на чијем су челу били да се придруже Руској православној цркви; пристали на сарадњу са окупационим властима; промовисали проруске наративе; и оправдавали руску „војну агресију“ у Украјини.
Владимир Зеленски је 1. децембра 2022. донео указ којим је спровео одлуку Савета за националну безбедност и одбрану Украјине о ограничавајућим мерама против представника верских организација које су повезане са Русијом. Циљ ове одлуке је забрана Украјинске православне цркве.
У јануару 2023. године 13 представника УПЦ МП је лишено украјинског држављанства, међу којима и два митрополита. У фебруару 2023. петорица митрополита, архијереја и епископа УПЦ МП су лишени украјинског држављанства.
У јануару је такође украјински председник Зеленски увео санкције против игумана Кијево-печерске лавре митрололита Павла, као и против осморице архијереја УПЦ МП. Против митрополита Павла је покренут кривични поступак због сумње да је подстицао верску мржњу. Касније је овоме додато још оптужби. Суд је од 1. априла одредио притвор митрополиту Павлу, а 7. августа је пуштен након што је положена кауција у вредности од преко 900 хиљада долара.
Министарство културе Украјине је 10. марта ове године донело одлуку да раскида уговор са Кијевско-печерском лавром о коришћењу државне имовине, због наводног кршења услова уговора, који нису наведени. Монасима канонске Украјинске православне цркве наређено је да морају да напусте здање Кијевско-печерске лавре до 29. марта. Председник Синодалног информационо-просветног одељења УПЦ Владика Климент поручио је да УПЦ не може да испоштује поменуту одлуку Кијева, јер је незаконита.
До краја априла 2023. године, локални/регионални савети града Лавова, Ровненске области, Волинске и Житомирске области изгласали су забрану деловања УПЦ МП.
У априлу ове године секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, Алексеј Данилов, изјавио је да украјинске власти узимају за таоце свештенике Украјинске православне цркве за њихову каснију размену за ратне заробљенике.
У многим црквама и манастирима УПЦ могу се видети полицајци са оружјем, а испред се врши претрес и легитимисање верника који желе да уђу. Осим тога у Украјини су забрањене и литије, али и поред забране се верници окупљају у великом броју. Локалне власти и присталице неканонске Православне цркве Украјине (ПЦУ) покушавају да ометају литије: блокирају путеве и бунаре пред ходочасницима, затварају продавнице хране, примењују силу против верника, терају их да обиђу много километара. Полиција је на почетку руте задржавала литије и почела да уручује позиве за регрутацију војно способним мушкарцима.
Поглавар ПЦУ Епифаније је више пута изјављивао да ће два највећа манастира у земљи – Кијево-печерска и Почајевска лавра – на крају припасти његовој структури.
Треба додати и то да је Православна црква Украјине (ПЦУ) званично одобрила прелазак од 1. септембра на новојулијански црквени календар. Парохије ове цркве сада ће Божић славити 25. децембра уместо 7. јануара.
Може се још много тога рећи о државном терору који се спроводи над УПЦ и верницима од случајева заплене, паљења и скнављења цркава, напада на свештенослужитеље и вернике, забрану приласка Духовној академији студентима итд. али не бих хтела да одузимам време другим говорницима.
Шта можемо да закључимо из свега:
Ако се раније сматрало да религија у одређеној мери ускраћује људске слободе, сада смо дошли у обрнуту ситуацију да се појам људске слободе злоупотребљава за кршење верских права људи. Такође, умањен је утицај цркве на државу (секуларизам), али је држава, односно политика почела да врши снажан утицај на цркву и меша се у унутрашња питања цркве.
По питању УПЦ, ту се не ради само о кршењу свих људских права, већ о системском терору који се, како можемо да видимо из приказа догађаја, временом појачавао. Без обзира што је УПЦ (вероватно под притиском режима) решила да се одвоји од РПЦ, то није променило насилничко понашање власти према цркви. Циљ свега је потпуно уништавање и укидање УПЦ и насилна промена духовног кода људи, њихове традиције која постоји вековима уназад. Све репресивне мере спроводе се у циљу застрашивања свештенства и верника УПЦ, којима се као решење нуди само прелазак у неканонску ПЦУ. Заправо „proxy“ ПЦУ претендује на преузимање имовине УПЦ, али и принудно преузимање верника у циљу раскидања веза између Украјине и Русије.
Ово све се реализује уз потпуну сагласност западних центара моћи који иако се на речима гласно залажу за заштиту људских права, заправо подстичу државни терор и кршење верских права, када је то погодно као средство борбе против Русије.
Напад на УПЦ, ако и рат у Украјини, је саставни део геополитичког сукоба два потпуно различита система вредности, где су главне стране у сукобу глобалистичке структуре на челу са САД односно НАТО и Русија са друге стране. Овај сукоб је комплексан и он се води на војном, политичком, економском, информационом, психолошком и духовном нивоу.
Очигледан је модел преко којег се спроводи стварања раскола у православљу, регистровањем државних «proxy“ цркава које затим подржава Цариградска патријаршија, иза које по објављеним документима стоји америчка обавештајна агенција ЦИА. Улога цариградског патријарха Вартоломеја у томе је огромна.
Ово је веома важно питање и за СПЦ и проблем који већ постоји са самозваном Црногорском православном црквом, неразјашњеним случајем око расколничке Македонске православне цркве, као и потенцијални проблем стварања „proxy“ цркава на територији окупираног Косова и Метохије, затим у Хрватској, Босни и Херцеговини.
Православни свет је постао једна од водећих снага која се боре за традиционалне вредности, међутим савезника у борби против потискивања верских начела из живота има и међу католицима, муслиманима, Јеврејима, па чак и међу онима који нису верници.
Упутила бих на крају излагања апел свим институцијама као и појединцима које се баве заштитом људских права да се позабаве овом темом и да уложе напоре у заштиту верских права људи и спечавање насиља и прогона које се врши над православном црквом.
1. септембар 2023.