Друштвена комора Руске Федерације организовала је округли сто на тему „Улога грађанског друштва у осигурању стабилности у Црноморско-балканском региону“.
У раду округлог стола учестовали су представници Савета федерације, Државне думе, Федералне скупштине, Министарства спољних послова, Савета министара Републике Крим, Друштвене коморе, као и представници научне заједнице, из Русије и иностранства.
Учесници округлог стола сложили су се да је неопходно осигурати снажно присуство грађанског друштва у развоју светске политике
и позвали на активирање друштвених снага у Црноморско-балканском региону.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, говорила је на тему: Америчка политика обуздавања Русије на Балкану.
На почетку се осврнула на улогу Русије на Балкану: „Када говоримо о стабилности црноморског и балканског региона, постоји доста сличности у томе који фактори утичу на стабилности ових региона, односно фактора који утичу на дестабилизацију.
Осврнући се пре свега на Балкан, с обзиром на то да сам из Србије, а успут ћу повући одређене паралеле.
Историјски гледано, улога Русије на Балкану за Србију је одувек била веома важна за очување суверенитета и територијалног интегритета наше државе, као и у одбрамбеном савезништву. Србија и Русија имају дубоке историјске, религијске и културне везе које трају стотинама година. Балкан је регион који је у геостратешком смислу значајан, па су се на њему кроз историју сукобљавали интереси разних сила. Тако је и данас, где се утицаји САД, Енглеске, Немачке, Француске, Турске и Русије, као и арапских земаља и Израела, те земаља у региону, преплићу на различите начине.
За очување државних и националних интереса Србије, најважнији је утицај Русије због тога што једино са њом имамо заједничке интересе.
Од распада СССР и Југославије, руски утицај на простору Балкана је слабио. Он данас није велики, иако од западних сила стално стижу упозорења о ширењу руског утицаја. Међутим, ако објективно анализирамо руски утицај у Србији, у односу на друге утицаје у различитим сферама као што су политика, невладин сектор, медији, економија, привреда, трговина, култура, безбедност и др., доћи ћемо до закључка да сем сектора енергетике, свуда предњачи утицај других спољнополитичких фактора. Последњих година је приметан и пад друштвених активности везаних за тему руско-српске сарадње кроз конференције, округле столове, промоције или друге догађаје“, истакла је Драгана Трифковић.
О томе како се политика обуздавања Русије спроводи у Србији, Драгана Трифковић је напоменула: „Простор за ширење руског утицаја свакако постоји и то је оно што узнемирава, пре свега западне силе.
Политика супротстављања руском утицају на Балкану се води интензивно и она се огледа кроз информационо анти-руско деловање, организовање провокација као и кочење развоја сарадње кроз постојећу мрежу западног утицаја у готово свим институцијама. Значајну улогу игра и јак невладин сектор који је везан за западни утицај.
Као пример навешћу такозвану шпијунску аферу с краја 2019. године, када је објављен монтирани снимак из Београда, који је послужио за медијски напад на Русију. Тим поводом сазвана је и Седница за националну безбедност, иако за тако нешто није постојало разлога. Било је очигледно да је то монтирана провокација против Русије. Оно што је битно да споменем, то је да је снимак објавио чувени британски портал Belingcat, за који смо пре пар дана сазнали да је део програма британског Foreign and Commonwealth Office за слабљење руског утицаја.
Навешћу и лични пример да сам до сада била изложена медијским прогонима због личног и објективног става по питањима међународне политике, због чега сам оптуживана да сам руски агент.
То говори у прилог чињеници да се у Србији води кампања против идеја развоја српско-руске сарадње.
Томе несумњиво сведочи и Вашингтонски договор који је потписао председник Србије Александар Вучић прошле године у Белој кући у присуству Доналда Трампа.
Једна од ставки овог договора је и енергетска диверсификација, што је директно усмерено против енергетске сарадње Србије са Русијом“.
„Спољнополитички приоритети САД на Балкану су остали непромењени деценијама. Они се односе на јачање НАТО на Балкану и заокруживање такозване косовске независности, што су повезани процеси.
Идеја је да се читав простор Балкана кроз НАТО интеграције стави под контролу евроатлантских сила, што би онемогућило ширење руског или кинеског утицаја на овом простору.
Кључна карика у том процесу је решавање косовског проблема ван оквира међународног права, Резолуције 1244 и Устава Републике Србије.
Као што знамо, политичко руководство некада доноси одлуке које не изражавају вољу народа. Добар пример је улазак Црне Горе или Северне Македоније у НАТО. Већина грађана Србије је против било каквих уступака косовским сепаратистима, али ипак уступци су до сада чињени. Видимо да су све гласнији захтеви западних сила да буде у најкраћем року потписан свеобухватни мировни споразум између Београда и Приштине, којим би се Србија одрекла 15% своје територије. Оно што је охрабрујуће за грађане Србије је то да статус Косова не може да се реши без СБ УН, а да Русија као стална чланица СБ УН инсистира на поштовању међународног права и Резолуције 1244 која је гарант територијалног интегритета Србије.
Овде се може наћи паралела са фокусирањем НАТО на Украјину и дестабилизацијом те земље у претходном периоду кроз организовање обојених револуција и деловањем анти-руске пропаганде.
Као контра-тежа овим процесима, потребна је дугорочна стратегија развоја сарадње са Русијом, кроз друштвене организације која би се посебно фокусирала на програме за младе људе.
За разлику од Украјине, већина грађана Србије има позитивне ставове о Русији, али је проблем то што постоје многобројне заблуде и генерално непознавање савремене Русије. Младим људима би требало да се омогући да уче руски језик и да имају могућност да упознају Русију“, истакла је Драгана Трифковић.
10. март 2021.
