Напомена: Текст је објављен у децембарском броју часописа Delovoy Grozny
Неолиберални економски концепт, настао након Другог светског рата, деценијама је успевао да обезбеди сигурност и стабилност западним замљама уз политичке и друге факторе који су томе доприносили.
Опоравак Европе након ратних разарања текао је уз економску помоћ Сједињених Америчких Држава кроз Маршалов план (назван по америчком државном секретару Џорџу Маршалу који је током Другог светског рата био начелник Генералштаба Војске САД). САД су у периоду од 1948-1952. године, доделиле 13 милијарди долара (у садашњим условима је то 130 милијарди долара) за обнову 17 европских држава. План је успешно реализован тиме што су европске државе оствариле економски раст и повећање животног стандарда. Тако је створена основа за европске интеграције прво стварањем Европске заједнице за угаљ и челик 1951. године, а затим и Европске економске заједнице 1957. године. Наравно САД нису помогле обнову европске привреде из алтруистичких побуда, већ због сопствених интереса. Европске државе су економски опоравак и вишедеценијску стабилност платиле губитком суверенитета, што је данас више него очигледно.
Да је неолиберални економски концепт постао неодржив, показала је светска економска криза која је 2008. године настала у САД, а затим се проширила и на друге државе. Ова криза је посебно погодила водеће европске економије. Многи економисти годинама су указивали на такав развој ситуације, али са друге стране водеће политичке елите запада су игнорисале чињенице и уверавале јавност да ће криза бити врло брзо превазиђена. На економску кризу у Европи се надовезала мигрантска криза досељавањем великог броја људи из ратом и кризом захваћених подручја Блиског истока и Африке. Пандемија корона вируса је додатно дестабилизовала социјално економску ситуацију у ЕУ, тако да је почетна криза само наставила да се развија и усложњава.
Индикативно је, међутим, да политичке елите ЕУ не сагледавају свеобухватно проблеме са којима се суочавају, нити покушавају да објективно сагледају и преиспитају сопствену одговорност. Нови подстицај европској дестабилизацији дале су ригорозне санкције које је ЕУ увела Русији након што је руско руководство било принуђено да покрене Специјалну војну операцију (СВО) у Украјини. Ове санкције су само додате онима које су већ уведене након демократског референдума на Криму и реинтеграције полуострва у састав Руске Федерације. Западне економске санкције деценијама служе као инструмент за изазивање политичких криза и друштвених немира, односно за борбу против оних држава и појединаца који не прихватају политичке уцене са Запада. У образложењу ЕУ за увођење санкција Руској Федерацији наводи се да је то неопходно како би ова држава претрпела озбиљне последице за своје поступке и уздржала се од даљег деловања, а појединачне санкције су усмерене против конкретних појединаца који, према ЕУ, подривају територијални интегритет и суверенитет Украјине и шире дезинформације о рату. Међутим, за већину светске заједнице ван Запада овакве оптужбе на рачун Русије и појединаца су неосноване и говоре у прилог двоструким стандардима.
Политички лидери ЕУ били су уверени да ће санкције у року од шест месеци економски сломити Русију и изазвати политичку и друштвену кризу унутар Русије, што је заправо њихов циљ. Почетком марта ове године француски министар економије Бруно Ле Мер рекао је да је ЕУ покренула економски и финансијски рат против Русије који ће трајати до колапса руске економије. У мају је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок рекла да би, из безбедносних разлога, ЕУ требало да се ослободи енергетске зависности од Русије и да Немачка планира да трајно престане да увози руске енергенте. Пољски премијер Матеуш Моравјецки је средином маја изнео своју идеју да треба уништити идеологију „руског света“.
Крајем септембра реторика званичника ЕУ се променила и постала много песимистичнија након што је постало јасно да се економски колапс Русије, који су они „гарантовали“, не назире. Фон дер Лајен је рекла да је Русија започела рат против европске економије и европске цивилизације, упркос свим претњама које су Русији раније упућивали званичници ЕУ. У једном од најновијих извештаја ЕУ о стању привреде и даљим прогнозама, прогнозе раста за 2023. снижене су у односу на претходне јулске процене и у ЕУ и у еврозони. Ради појашњења, у њему се наводи да је снижење „углавном последица рата Русије против Украјине, који је погоршао енергетску кризу и подстакао инфлацију, као и пооштрио финансијске услове и поткопао пословно поверење“.
Комисија такође очекује да ће инфлација остати висока дуже време, на 8,5% у еврозони ове године и 6,1% следеће године, што је више од раније прогнозираних 7,6% и 4%. Слично томе, сада се очекује да ће цене у ЕУ расти за 9,3 посто годишње и остати на високих 7 посто у 2023. – у односу на 8,3 посто и 4,6 посто раније.
Извештај такође предвиђа пораст незапослености широм ЕУ и еврозоне: „Раст запослености ће се зауставити 2023. године и преокренути тренд који је довео запосленост у блоку на рекордне нивое после пандемије. Незапосленост ће порасти на 7,2% у еврозони и 6,5% у ЕУ 2023.
Повећање инфлације у ЕУ везано је за поскупљење енергената, хране и других добара као последица увођења санкција Русији, које имају много већи утицај на економску стабилност ЕУ него на Русију. ЕУ се годинама економски развијала, не само захваљујући америчком плану опоравка, већ и јефтиним енергентима из Русије. С друге стране, у новонасталој ситуацији Русија је стратешки прешла на сарадњу са азијским земљама, што јој је омогућило да надокнади губитке у економској сарадњи са ЕУ и неутралише могуће последице западних санкција по своју економију. Кључна одлука је, наравно, обнављање домаће производње која је неопходна за даљи развој Русије. Почетком предстојеће зиме, јесењи извештај ЕУ о стању привреде и даље делује превише оптимистично. Наиме, вероватно је да ће пројектовани раст инфлације и незапослености следеће године премашити очекивања. Али то нису једини проблеми са којима се суочава европска економија. Пад куповне моћи становништва драстично је променио расположење потрошача, малопродајни ланци имају проблема са снабдевањем, поверење у пословни сектор је опало због превисоких трошкова производње, а неизвесност расте.
Некада снажна немачка привреда сада се суочава са вишеструким изазовима због енергетске кризе: „Немачки пословни модел је под огромним стресом“, рекла је Тања Гунер, извршна директорка Немачког индустријског савеза (BDI). Она је додала да сада свака четврта немачка компанија размишља о премештању производње у иностранство.
С друге стране, политичке елите у Немачкој, као и у другим земљама ЕУ, немају идеју како да помогну привредницима и зауставе негативне економске трендове. Једини план је био – економски колапс Русије, али сада када је јасно да до тога неће доћи, једноставно нема другог плана за излазак из кризе. Последице које европске земље доживљавају и незадовољство грађана ЕУ неминовно ће довести до доласка нових политичких елита које ће моћи да понуде нека решења. Тако да ће се планови политичких елита ЕУ да изазову кризу у Русији, завршити политичком кризом код куће.
8. јануар 2023.
Instruções:
https://www.ft.com/content/aa679366-847d-4f9c-be5d-7d1c763f77c1
https://topwar.ru/192904-francuzskij-ministr-poobeschal-rossii-jekonomicheskuju-vojnu.html
