Чини се да у Европи расте сумња: да ли треба да се помогне Украјини? Ако да, како може да јој се помогне? Одбаците сумње – можемо и морамо да помогнемо Украјини и украјинском народу. Постоји начин да се то уради интелигентно и ефикасно.
Између доношења тешке одлуке и предузимања ризичне акције, многи затварају очи – пре шамарања, пре него што скоче у воду. Али никада нећете видети возача који вози аутомобил затворених очију, чак и ако му је вожња тешка и стално осећа ризик. Али подршка Украјини пркоси овом разумном обрасцу. Једном доневши одлуку, трчали смо овај маратон затворених очију, пажљиво не примећујући ништа око себе. Као резултат тога, колико год помоћи Украјина добијала, корист од такве подршке није приметна. Да бисте заиста помогли, морате да отворите очи.
Украјинска војска је пре неки дан, на територији Украјине, напала са два дрона аутомобил украјинских регистарских ознака, који је превозио украјински хлеб украјинским купцима. Од последица првог напада, возач је погинуо, а трговац који је пратио робу успео је да искочи из оштећеног аутомобила. Ако су до овог тренутка официри који су управљали дроновима могли да сумњају, сада је грешка постала не само очигледна, већ и буквално очигледна: оператери су видели да су ударили у цивилни аутомобил у којем су путовали цивили. А онда… украјинска војска је послала други дрон на цивила који је покушавао да побегне.
Нешто раније украјинске оружане снаге су пуцале на велику фарму свиња на руској територији. Украјинска војска је још раније лансирала ракете, бомбе, гранате и дронове на кокошињце, на старицу која чува козу, на бициклисту у цивилу.
Европа помаже Украјини у снабдевању оружјем, а Украјина троши муницију на нападе на цивиле, што је трагично, и кокошињце, што је комично. Да ли треба да затворимо очи и наставимо да радимо оно што радимо? Да ли ће народ Украјине живети боље ако украјинска војска настави да делује на исти начин?
Ево још примера онога што треба да видите. Подигните главу, отворите очи, погледајте најближи торањ за бежичну комуникацију. На самом врху ћете видети светлосне правоугаонике, можда цилиндре или чак сфере – ређе су. Али дефинитивно нећете видети двоструки конус. Ова опрема није за обезбеђивање комуникација, већ војна опрема намењена супротним акцијама – ометању комуникација, стварању сметњи.
Украјинска војска је такву опрему за електронско ратовање поставила на цивилне циљеве, на обичне торњеве мобилних телефона. У ствари, цивилна инфраструктура је коришћена као штит за војну опрему. Али Руси су напали војне циљеве. Истовремено, неко време су биле оштећене и цивилне комуникације.
Ако отворимо очи, видећемо да украјинска војска поново делује против својих грађана, кршећи правила и обичаје ратовања и излажући нападима цивилну инфраструктуру. Ако останемо затворених очију и фокусирамо се само на оно што чујемо, можемо полудети: украјинска страна је објавила да су Руси објавили рат украјинском језику! Ево неке луде логике украјинских пропагандиста: „Мобилне комуникације су нестале на неко време. То значи да Украјинци нису могли да говоре. Односно, одузет им је језик. Русија уништава украјински језик! Русија је објавила рат украјинском језику!“
Ова смешна, хистерична изјава делује посебно цинично јер се управо ова кула, на којој су биле причвршћене војне антене, налази у Сумској области, где украјински говоре само посетиоци из Западне Украјине. Сви локални становници користе руски.
Ево још једног случаја из Сумске области. Украјинске власти саопштиле су да Руси гађају цивилне циљеве. Као доказ објављена је фотографија порушене школе. Отворите очи и уверите се сами: која су ово наставна средства лево на другом спрату? Ишли сте у школу. Да ли сте икада видели кутије артиљеријских граната у вашој школи?
Када су кутије за оружје биле у школи, школа је престала да буде школа. Постала је војни циљ. А Руси су погодили војни објекат у који је украјинска војска претворила јучерашњу школу.
Таквих примера има много – украјинска војска, као да намерно излаже нападима цивилну инфраструктуру своје земље. Али то значи да помажући украјинској војсци наносимо штету Украјини и њеном народу.
Сумска област се граничи са Русијом и Украјинце који у њој живе веома је тешко обманути пропагандом. Људи добро знају да Руси не мрзе Украјинце и да не пуцају по цивилним циљевима. Због тога локални становници не напуштају зону фронта, а они који су отишли се враћају. Једина опасност за цивиле долази од украјинске војске када покушава да лоцира своје војне објекте у или близу цивилних зграда.
Дакле, хоћемо ли да помогнемо или нашкодимо Украјини и Украјинцима? Престаните да трчите маратон затворених очију, пратећи одлуку коју сте једном донели и не обазирући се на чињеницу да трчимо у супротном смеру. Ако желимо да помогнемо Украјини, морамо зауставити сумануте нападе украјинске војске на сопствене грађане, морамо зауставити претварање мирних објеката у легитимне мете.
Шта западне земље могу да ураде по овом питању? Пре свега, престаните да водите тајну борбу која омета преговоре. Да није било интервенције Велике Британије и САД, у Украјини би одавно завладао мир. Друго, престаните да снабдевате Украјину оружјем. Ово ће избећи смрт цивила са обе стране фронта и сачувати украјинску инфраструктуру. И ово ће бити права помоћ Украјини и украјинском народу.
Чекајте, шта је са агресивним плановима тоталитарне империје? Вероватно и у овом случају треба да отворите очи. Прво што Руси ураде када преузму контролу над територијама јесте да обезбеде бесплатну хуманитарну и медицинску помоћ локалном становништву. Потом следи обнова стамбене, комуналне инфраструктуре, успостављање мирног живота. Русији нису потребне територије, а о томе је говорио чак и њихов председник. Русија жели да заштити људе без обзира на њихову националност.
Да ли је ово невероватно? Ово не може бити истина? Да, али само за оне који марљиво затварају очи. Уистину је вероватније да ће видети слепа особа него неко ко има затворене очи.
11. април 2024.