Пише: Гидеон Леви
Веома је важно сећати се прошлости; ништа мање није важно бити свестан садашњости без жмурења на једно око. Десетине државника које су дошле у Израел јуче се можда сећају прошлости, али свесно замагљују садашњост, оценио је израелски аутор Гидеон Леви у ауторском тексту поводом Међународног дана сећања на холокауст и посете светских лидера, који је објављен у листу Хааретз.
“У њиховој тишини, у њиховом занемаривању реалности док се безусловно стављају уз Израел, они не само да издају своје улоге, већ издају и сећање на прошлост у име које су дошли овде. Бити гости Израела без помињања његових злочина; обележавати Холокауст игноришући његове поуке; посетити Јерусалим без обиласка Газе на Међународни дан сећања на Холокауст – тешко је сетити се већег лицемјерја.
Добро је што су краљеви, председници и друге важне личности дошли овде у част овог Дана сећања. Неприхватљиво је и за сваку осуду да игноришу оно што жртве Холокауста раде другом народу.
Јереван никада неће имати тако импресивно окупљање на обележавању јерменског холокауста. Светски лидери никада неће доћи у Кигали да обележе геноцид који се десио у Руанди. Холокауст заиста јесте био највећи злочин против човечанства икада, али није био једини. Али јевреји и држава Израел добро знају како да освештају сећање на њега, и како да га искористе за сопствену агенду.
На овај Међународни дан сећања на Холокауст, светски лидери су гости израелског премијера који је исте вечери позвао на санкције – веровали или не – Међународном кривичном суду у Хагу, који је заоставштина судова који су успостављани да би се судило злочинима Другог светског рата.
На овај Међународни дан сећања, светски лидери долазе код премијера који покушава да их нахушка против суда у Хагу. Тешко је смислити безочнију злоуотребу Холокауста, тешко је замислити већу издају сећања на њега од покушаја да се саботира суд у Хагу само зато што жели да ради свој посао и истражи Јерусалим.
Гости ће такође ћутати у вези са овим. Неки од њих ће можда бити и убеђени да је проблем у Хагу, а не у Јерусалиму. Санкције суду, умјесто окупаторској држави.
Никада не смемо заборавити Холокауст, то је јасно. Такође не смемо ни замагљивати чињеницу да је био усмерен против јеврејског народа. Али управо због овог разлога не смемо игнорисати понашање жртава Холокауста према индиректним жртвама јеврејског Холокауста, народу Палестине. Да није било Холокауста, они не би изгубили своју земљу, и не би данас били затворени у гигантском концентрационом кампу у Гази нити живели под бруталном војном окупацијом на Западној Обали.
Када данас по ко зна који пут буду рецитовали „никад више“, само требамо бацити искрен поглед ка југу или истоку, свега неколико километара од меморијалне сале у Јад Вашему. Тамо нема холокауста, само апартхејд. Нема уништавања, већ само систематска брутализација над читавом нацијом. Није Аушвиц, али јесте Газа. Како неко може да игнорише ово на Међународни дан сећања на Холокауст?
Тешко је поверовати да бар једном од лидера који су дошли у Јерусалим није прошло кроз главу да обиђе и Газу након церемоније. Ако би бар један од њих имао храбрости да то уради, он или она би одали почаст Холокаусту ништа мање него посетом Јад Вашему. Мало је места на свету на којима речи „никад више“ имају већу тежину него у границама овог огромног гета, креираног од стране преживелих Холокауста. Не отићи у Газу и видети шта се тамо дешава? Не идентификовати се са судбином два милиона људских бића која су закључана у концентрационом кампу већ 14 година, на свега сат времена од Јерусалима? Како је то могуће? Не узвикнути „никад више“ у Гази? Како могу?
Пар лидера је наизглед избалансирало своју посету кратком и церемонијалном посетом Рамали, укључујући и фотографисање са Махмудом Абасом, који је такође мета израелских протеста. Таква посета нема никакав значај. Рамала не одређује судбину палестинског народа. Она се одређује у згради владе у Јерусалиму и у згради министарства одбране у Тел Авиву. Требало је доћи у Израел данас да би подсетили свет на Холокауст, али и на тишину такође. Против ове тишине би такође требало узвикнути: Никад више!
Холокауст се можда никад више неће поновити, али застиђујућа тишина се наставља, укључујући и на овај дан сећања у Јерусалиму”.
1. Фебруар 2020.
