Пише: др Миланко Шеклер
Да ли маске штите или не штите од инфицирања коронавирусом?
Ово у суштини просто питање има и заиста прост одговор. Но, ја ћу на њега одговорити на такав начин како би ви сами могли извести закључке, и самим тим, на прави начин применити овде научена и савладана знања!
Уједно ћу на тим истим примерима покушати да објасним шта заштитна маска може, а шта заштитна маска не може да пружи у вашој личној заштити. Ваздушни јастуци у вашим колима су предвиђени да вас заштите приликом судара. Али људи и даље гину, иако им аутомобили имају ваздушне јастуке. Ваздушни јастук некада може, а некада не може да помогне. Тако је изгледа и код маски, али треба знати када може а када не може. Када не може, онда вам остаје само да будете паметни, а не да покушавате да носите маску у уверењу да вам може помоћи.
Оно што морам још да урадим, иако знам да не волите да читате овако дуге текстове, то је да морам да изнесем конкретне бројке, и преко њих још додатно појасним неке епидемиолошки значајне факторе који имају директну везу са оном већ поменутом и објашњеном „инфективном дозом“ (односно количином коронавируса која је потребна да се унесе у организам, како би нека особа сигурно оболела од ковида -19).
Конкретне бројке важне за разумевање преношења коронавируса:
1. Особа инфицирана коронавирусом (свеједно да ли има или нема симптоме), док на пример само негде седи за столом и нормално дише, избаци најмање 20 до 50 вирусних честица у једном минуту. Та количина може само понекад ићи и до неколико стотина честица вируса у минути!
2. Особа инфицирана коронавирусом (свеједно да ли има или уопште нема симптоме), док нормално разговара, избаци током говора најмање 200 вирусних честица у минути! Значи 5 – 10 пута више него особа која само ћути и дише! Но, та бројка може ићи понекад и до скоро 1000 честица вируса у минути (код особа које убрзано дишу)!
3. Особа инфицирана коронавирусом, али која има симптоме кашља, и накашље се, том приликом (у само једном једином накашљавању) избаци и преко 100 000 честица вирусних честица у том једном минуту – када се само једном накашљала!
Значајно је знати и то да се приликом кашља избаци око 3000 микрокапљица разне величине (капљице пљувачке, или слузи из дисајних органа), које се крећу брзином од 100 км на час! Но, највећи број тих искашљаних микрокапљица, (у којима се налази коронавирус у огромним количинама – на хиљаде у једној капљици) су веома крупне и самим тим и тешке (свако тако „пљује“ и кад прича, а нарочито када пева, а највише их има када се кашље!), и оне у преко 90% падају врло близу онога који је кашљао, то јест на око 80 цм од особе која је кашљала (падају микрокапљице у пречнику испод 1 метра око њега), а само 10% избачених микрокапљица, и то само оних најситнијих капљица (јер су оне и најлакше па дуже лебде и теже им је да падну – као што мало птичије перце спорије пада од великог репног пера певца), могу да се избаце и до неколико метара далеко од особе која је кашљала (3-4 метра).
Но, срећом, баш те најситније капљице, које иду најдаље, по правилу, поседују коронавирус у себи у само око 1,5% случајева! Значи, ако је неко избацио 3000 капљица приликом кашљања, а 90% је пало поред њега, то је 2700 капљица (и то нас не угрожава сем ако нисмо тик поред њега или је кашљао у наше лице директно!), онда је у оних 10% остало још око 300 оних најситнијих капљица, које су избачене и на неколико метара од болесника који кашље! Од тих 300 капљица, само 1,5% имају у себи коронавирус, а то значи да од ових 300 – свега 4 до 5 капљица ће имати и вирус! Али оно што се мора знати, то је да свака од тих капљица појединачно, може имати неколико десетина, или стотина, а понекад и до неколико хиљада вирусних честица!
Ако смо већ рекли да је инфективна доза најмање 500 вирусних честица, то онда значи да је можда довољна и само једна једина капљица да вам падне на нос, усне, или да је удахнете (констатовали смо да капљица има неколико хиљада вирусних честица) и ви ћете се сигурно инфицирати!
4. Особа инфицирана коронавирусом, и која има симптоме болести, када кине (претпоставимо само једном у минути), избаци том приликом (када један једини пут кине!) и до неколико милиона честица коронавируса у једном минути! Кијањем се избаце микрокапљице брзином од чак 300 км на час (у просеку буде и до 30 000 микрокапљица у једном кијању) које су углавном веома ситне (самим тим и лаке) и зато могу допрети на даљину од седам метара, као и лебдети у ваздуху и до сат времена, и то само од особе која је једном кинула! Укупна количина вирусних честица у свим тим капљицама заједно, може износити и до невероватних 200 милиона вирусних честица! У једном једином акту кијања!
Из свега овога можемо закључити следеће: особе које су болесне асимптоматски (уопште не кашљу и не кијају) избацују и до 100 000 пута мању количину коронавируса у минути од оне особе која има симптоме и кашље и кија (али не Коцкар!)! Дакле, дефинитивно су за ширење инфекције коронавируса најважније оне особе које имају клиничке знакове болести, а не оне које су инфициране, али потпуно асимптоматске, односно немају никакве симптоме болести!
Сада када знамо које особе, како и колико излучују коронавируса, морамо да се боље упознамо са још неколико важних фактора који утичу на вероватноћу, или могућност да се инфицирамо.
Два додатна најважнија фактора који директно утичу на вероватноћу да ли ћете се или нећете заразити су следећи:
А) Укупна количина ваздуха у затвореној просторији (запремина просторије!) у којој се налазите ви и неко ко је можда инфициран!
Б) Вентилација, односно колико пута се изврши измена целог ваздуха у тој затвореној просторији у току једног часа!
Ц) Време које проведемо у тој просторији (експозиција односно време које смо изложени вирусу у ваздуху)
Хајдемо сада на оно што сте све време чекали – да на практичним примерима из животне свакодневице научимо како се заражавамо!
Ево неколико практичних примера, у којима ћу објединити све оно што сте из овог текста до сада „научили“, како би сте потпуно самостално могли доћи до одређених закључака, који вам могу бити од велике практичне користи, да би сте се што боље могли заштитили у животној свакодневици од, на сваком кораку, вребајуће инфекције коронавирусом.
ПРИМЕР 1. (Место: мала продавница, бутик, пекара, мала апотека, стан, кућа, канцеларија и слично)
Ушли сте у неку продавницу која има укупну површину од 50 квадратних метара, а висина плафона у њој је на пример, око 3 метра, што значи да ће укупна запремина ваздуха у тој просторији: износити: 50 м2 (површина простора) x 3 м (висина плафона) = 150 кубних метара ваздуха. Претпоставимо, што је у нашим условима често, да не постоји уопште вентилација, и да су врата због хладноће затворена.
Ако је ту ушла инфицирана особа, али без симптома болести (не кашље и не кија), и задржала се укупно 5 минута, од којих је 3 минута причала (рекли смо да се говором избацује најмање 200 вируса у минути значи 3 X 200 = 600 честица укупно), а 2 минута je ћутала (за то време избацује се око 50 честица вируса у минути, значи 50 X 2 минута = 100 честица), што значи да је та соба оставила у тој просторији укупно: 600 + 200 = 800 вирусних честица! Али тамо има 150 кубних метара ваздуха, што значи да је 800 вирусних честица : 150 кубних метара = 4 честице вируса по једном кубном метру ваздуха!
Ваше питање би било: да ли ће се, у овим околностима, продавачице или следећи посетилац заразити коронавирусом?
Одговор: Човек у просеку удахне 10 литара ваздуха на минут, и ако и он проведе 5 минута, удахнуће укупно 50 литара ваздуха. Један кубни метар има 1000 литара ваздуха, што значи да ће тај посетилац или продавачица удахнути свега 20 део кубног метра ваздуха (50 литара ваздуха је двадесети део 1 кубног метра ваздуха у коме има 1000 литара!). Обзиром да смо израчунали да је инфицирана особа оставила свега 4 вируса по кубном метру, онда ће укупна количина коронавируса који ће посетилац удахнути износити 4 : 20 = 0,2 вируса!!! Јасно је да се вирусна честица не може делити (као што ни јаје не можете подели) и да је вероватноћа чак и да удахне један једини вирус веома мала! Практично, морао би тај посетилац да проведе бар 4 пута више времена, дакле не 5 минута него читавих 20 минута у продавници да би можда удахнуо један једини вирус! Рекли смо да мора удахнути најмање 500 вирусних честица (најмања инфективна доза) да би се заразио. Дакле, у овим околностима, чак и ако нико нема маску, тешко ће се ико заразити!!!
Али, узмимо сада да је у ту продавницу ушао неко ко је болестан и има клиничке симптоме, и да је у тих 5 минута боравка у том простору, се само једном закашљао (излучио је 100 000 вирусних честица), и само једном кинуо (и избацио 1 милион честица вируса, а понекад то може бити и 200 милиона!!!). Плус на ту количину, и он је дисањем и говором избацио оних стандардних 800 вируса. То је онда укупно 1 000 000 + 100 000 + 800 = 1 100 800 вируса! Када то поделимо са 150 кубних метара запремине ваздуха, добијемо 1 100 800 : 150 = 7 338,66 вирусних честица по кубном метру!
Ако следећи посетилац проведе 5 минута, рекли смо да ће удахнути 10 литара ваздуха за минут, дакле 10 X 5 минута = 50 литара ваздуха, што чини 20 део кубног метра.
Обзиром да у једном кубном метру има 7338,66, онда се простом пропорцијом израчуна колико ће имати у тих 50 литара које је посетилац удахну. То је 20 део кубног метра или 7338,66 : 20 = 366 честица вируса! То је већ врло близу инфективне дозе односно количине вируса потребне да се заразите (рекли смо д a је то око 500 вирусних честица). Дакле, са само још пар минута дужим боравком у том простору, готово сигурно ћете се заразити, а продавачица сигурно!
Но, уколико су у овој описаној ситуацији и просторији сви носили маске, и продавачица, и инфицирани, и следећи посетилац, онда се ствари драстично мењају. Зашто?
Зато што је тачно да маска не штити од проласка коронавируса кроз њу, јер су коронавируси много мањи од шупљина на текстури маске! Али то у ствари уопште и није потребно да маска ради! Маска ће са скоро 90% ефикасности да задржати оне микрокапљице (све крупне микрокапљице сигурно скоро 100%, али и до 90% оних најситнијих микрокапљица), а које је болесник искашљао и искијао, и које лебде неко време у простору, и у којима смо већ научили да се налази коронавирус!
Дакле, уместо оних 7338,66 вируса по кубном метру, маска ће отклонити у најгорем случају 90% микрокапљица (а тиме и 90% вируса), и остаће „само“ 733, 866 вируса по кубном метру, пошто ће посетилац удахнути само 20 део кубног метра за 5 минута, то је 733,866 : 20 = 36,99 честица вируса, што сигурно није довољно да се човек инфицира! А ако је и болесних носио маску, онда ће још 90% вируса да остане на унутрашњој страни његове маске, и док кашље и док кија!
Дакле, реално је у пракси још мања шанса да ће се заразити и продавачица и следећи посетилац. А количина коронавируса је сведена далеко испод минималне инфективне дозе (биће 36,99 вирусних честица – а треба минимално 500 честица вируса!), али то је количина која не инфицира човека, али му неприметно стимулише стварање заштите од овог коронавируса! Дакле, долази до формирања „имунитета стада“, а да нико није болестан!
Ако, на целу ову описану ситуацију само додамо да ипак постоји вентилација, и да она износи само 5 измена ваздуха на сат, онда се оне израчунате концентрације коронавируса по кубном метру израчунавају (које смо добили поделом са 150 кубних метара запремине ваздуха присутног у продавници), сада не деле само са тих 150 већ: 150 X 5 (јер има 5 измена ваздуха на 1 час – што значи да се у просторији оних 150 кубних метара заменило 5 пута za 1 час) = 750 кубних метара, односно вирус ће бити додатно разређен за још 5 пута!
То је и уједно и једно од мојих објашњења, зашто је вирус од средине јесени и захлађењем драстично „букнуо“! Зато што сви људи много више проводе у затвореном простору, који је за разлику од летњих и топлих месеци, када је вентилација због врућине свуда била укључена на најјаче, сада потпуно искључена јер сви штеде енергију, јер се не „исплати“ грејати ваздух, а потом га и избацивати напоље тако угрејан, него је много исплативије грејати га а све затворити, да се просторија не хлади, и хладан чист ваздух улази, а топао инфициран излази !!!! Зато и постоји сезона грипа, само у хладнијим периодима године, а коронавирус функционише по готово истим принципима, као и грип!
Уз то, не заборавите, да сваким часом који протекне од момента избацивања коронавируса из организма инфицираног, док лебди у ваздуху, или су микрокапљице пале на зид и прозор, опада број живих коронавируса, то јест оних инфективних, а расте број мртвих-неинфективних! Ми смо све ове рачунице извели као да су сви ти коронавируси избачени из организма остали све време инфективне. Али у пракси, сваким протеклим часом опада сам од себе број инфективних вируса – за скоро половину (значи ако је било 1 милион живих вируса у ваздуху – за 1 час ће их бити пола милиона, а за још један час само 250 000, и тако стално упола мање јер расте број оних вирусних честица који су већ „мртви“ јер су се „исушили“ (рекли смо претходно да је коронавирус врло осетљив на исушивање јер припада групи вируса који имају омотач!).
Да закључимо, ако вам је већ комшија или неки пријатељ који није свакодневно у контакту, већ дошао у стан, било би добро да седите поред отвореног прозора! Топлотна разлика између хладног ваздуха напољу и топлог унутар стана ће направити врло јаку циркулацију (читај вентилацију) ваздуха, и тиме ћете бар за 5 до 10 пута смањити вероватноћу да ћете се инфицирати коронавирусом, чак и ако је тај ваш пријатељ инфициран, али још нема симптоме болести! Ако још носите при томе и маске (јер док причате, сви избацујете оне микрокапљице – то смо већ научили!), шансе за инфицирање су готово никакве!!!
ПРИМЕР 2. Сада замислите да је неко ко је инфективан (ваш први комшија који нема никакве симптоме, и не кашље и не кија), али седи и прича и гледа утакмицу са вама 4 часа, у вашој дневној соби, која има свега 35 квадратних метара и плафон висок 3 метра (а знатно је нижи!). Укупна запремина ваздуха у соби ће бити: 35 X 3 = 105, али ћемо ми због лакше рачунице и нижег плафона то заокружити на 100 кубних метара ваздуха!
Ваш инфицирани (без симптома) комшија ће за проведено време од 4 часа у вашој дневној соби излучити следећу количину вируса:
Претпоставимо да је од та 3 часа, он причао пола времена, а пола слушао како ви причате (и само дисао нормално). Дакле док је причао излучивао је 200 вирусних честица у минути, а пошто у 2 часова има 120 минута то значи да је излучио 120 X 200 = 24 000 вирусних честица. Још 120 минута је слушао вас, значи само ћутао и дисао, и тада је излучивао око 50 честица на минут, што ће бити укупно 120 X 50 = 6000 вирусних честица. Укупно је излучио 24 000 (док је причао) + 6000 (док је само слушао вас и ћутао, али дисао и избацивао вирусне честице) = 30 000 вирусних честица.
Обзиром да смо рекли да та соба има 100 кубних метара ваздуха, онда значи да је концетрација вируса по кубном метру следећа:
30 000 : 100 (количина кубних метара ваздуха у вашој дневној соби) = 300 вирусних честица по 1 кубном метру.
Обзиром да сте ви за 4 часа (то је укупно 240 минута) удахнули следећу количину ваздуха:
Удишете 10 литара у минути, а за 240 минута X 10 литара, удахнули сте 2400 литара или 2, 4 кубна метра.
Колико сте за то време удахнули вируса: 2, 4 кубна метра X 300 (јер смо већ израчунали да вируса има 300 честица по кубном метру) = 720 вирусних честица! А обзиром да је инфективна доза најмање 500 вирусних честица, ви сте ту бројку превазишли, што значи да ћете се сигурно заразити! Чак би сте се заразили и да је остао само 2 часа. Али да је остао 1 час, вероватно не! А да је био пола часа – сигурно не!
А сада само да претпоставимо, да сте све то време носили маске и ви и комшија (док комшија прича он избацује микрокапљице на којима се налази вирус, и те капљице не би отишле у ваздух у соби, већ би остале са унутрашње стране његове маске, а ако би комшија избацио неку капљицу док је рецимо скинуо маску и пио пивo, онда би те капљице остале на вашој маски споља и такође не би завршиле у ваздуху који удишете – а на маски би се осушиле брзо све те капљица – а самим тим и коронавируси би се осушили а рекли смо да је овај вирус врло осетљив на исушивање и он би брзо постао „мртав“). Дакле, не би сте се заразили! Чак и да је остао 4 часа!
А да сте рецимо само отворили прозор на соби, и тиме омогућили проветравање или вентилацију и да се обаве бар 3 измене ваздуха за сат у вашој соби (мало би се мрзли и ви и комшија – али обзиром да пијете неки алкохол издржали би), онда би за 4 часа се обавило укупно 12 комплетних измена ваздуха.
То значи, да ће се оних 30 000 вируса, које ће ваш комшију свакако излучити у вашој собу (без обзира да ли је отворен или затворен прозор), сада додатно разредити са много већом количином ваздуха, него што је то био случај када је био затворен прозор и када је соба имала само тих 100 кубних метара ваздуха. Сада се тих 100 кубних метара разредило 12 пута, односно ушло је још 100 X 12 = 1200 кубних метара ваздуха спољашњег ваздуха.
Дакле сада оних 30 000 вируса делите са 1200 кубних метара ваздуха (уместо само са 100 кубних метара –колико га је било у собној запремини) = 25 честица вирусних честица по кубном метру (а било га је 300 без отварања прозора – дакле мање 12 пута!).
Рекли смо да ћете ви удахнути укупно 2,4 кубна метра за 4 часа седења, што значи да ћете теоријски унети 25 вирусних честица (толико га има сада у 1 кубном метру када ради вентилација због отвореног прозора) X 2,4 кубна метра = 60 вирусних честица укупно, што је скоро 10 пута испод минималне инфективне дозе ( око 500 вируса). Дакле, поред отвореног прозора се нећете заразити СИГУРНО!
Још ако сте били расположени и носили маске, ваше инфицирање остаје само на нивоу теорије, али са врло малом вероватноћом! Дакле, овде смо видели значај проветравања – вентилације и ношења маски!
ПРИМЕР 3. Отишли сте у велики тржни центар, односно у огроман хипермаркет, или на огромну затворену пијацу зелену, или на сајам.
Ако тај хипермаркет има 1000 квадратних метара, и има висину до плафона 10 метара, онда је укупна запремина ваздуха у том објекту једнака: 1000 X 10 = 10 000 кубних метара. Ако знамо да сви ти хипермакети имају вентилацију, и нека је она 5 измена на час, онда је то 10 000 кубних метара X 5 (број измена на 1 час) = 50 000 кубних метара.
Претпоставимо да је унутра ушло укупно 100 људи, и да су од њих 100 samo 2 инфицирана, и то један без симптома, а други са симптомима (кашље и кија). Претпоставимо да ће се унутра обојица задржати 1 час (60 минута).
Особа без симптома (особа А) ће за то време излучити 50 вируса на минут или укупно 50 X 60 = 3000 вирусних честица за 1 час.
Претпоставимо да се друга особа (особа Б) са симптомима, сем што је провела 60 минута унутра излучујући дисањем око 50 вируса на минут, још и 5 закашљала и 5 кинула. Онда ће та особа Б укупно избацити следећу количину вируса:
Дисањем: 50 X 60 минута = 3000 вируса
Накашљавањем: 5 накашљавања X 100 000 вируса (толико се избаци коd сваког накашљавања у облику микрокапљица) = 500 000 честица вируса
Кијањем: 5 X 1 000 000 (најмање толико вируса се избаци сваким кијањем појединачно) = 5 000 000 честица вируса
Та особа са симптомима је избацила укупно: 3000 + 500 000 + 5 000 000 = 5 503 000 вируса!
И сами примећујете да је особа са знацима болести (особа Ц) излучила много више вируса од оне особе без симптома особа А) или тачније 1834, 33 пута!!! (5 503 000 : 3000 = 1834,33)!
Обе особе су укупно излучиле (или особа А + особа Б) следећу количину вируса 5 503 000 + 3000 = 5 506 000 вирусних честица.
Укупна запремина ваздуха (рачунајући и измене јер ради вентилација) је 50 000 кубних метара. Дакле, концентрација вируса по кубном метру ће износити: 5 506 000 : 50 000 = 110, 12 вирусних честица по кубном метру!
Да ли ће се заразити неко ко уђе у тај хипермаркет?
Одговор: Зависи од времена проведеног у њему.
Ако неко проведе 1 час у хипермаркету, он удише 10 литара ваздуха на минут или 60 минута X 10 = 600 литара односно 0,6 кубних метара. Обзиром да у једном кубном метру има 110,12 вирусних честица то значи 110,12 X 0,6 кубних метара = 66,72. Израчуната количина вируса је скоро 8 пута мања од потребне минималне инфективне дозе, што значи да се посетилац који проведе 1 час неће заразити. Било би потребно да посетилаc тржног центра проведе минимално 6 часова, да би се евентуално заразио. Али за тих 6 часова би се одиграло још 5 измена на час X 5 часова = 25 измена, односно у хипермаркет ће ући следећа количина спољашњег ваздуха: 25 X 10 000 кубних метара (polazna запремина ваздуха у објекту) X 25 (толико пута ће се за 5 часова извршити измена ваздуха) = 250 000 кубних метара ваздуха! Самим тим ће концентрација вирус опасти за додатних 25 пуtа (66,72 : 25 = 2,6688 вирусних честица по кубном метру!).
Дакле, неће бити довољно вирусних честица да се било ко зарази! Наравно, ако сада претпоставимо да у том хипермаркету сви носе маске (и она 2 инфицирана, и сви остали посетиоци), онда та могућност постаје само теоријска, и изузетно је мала!
Маска у хипермаркету, додатно смањују могућност заражавања, да сте се игром случаја налазили у близини оне особе Б (која је има симптоме болести и која је кашљала и кијала), управо када је кашљала или кијала, па да вам избачене микрокапљице (на којима корорнавирус лети и лебди у ваздуху као на каквом хеликоптеру) не би доспеле на слузокожу носа или ушле у дисајне путеве. Маска врло ефикасно зауставља те микрокапљице у којима се налазе вирусне честице корона, и то стотине и хиљаде њих у једној микрокапљици. Практично, маска треба да вас директно заштити од уношења микрокапљица, док се избачена количина вируса не разреди у огромној запремини ваздуха који се налази у хипермаркету и који непрестано путем вентилације улази у њега.
ПРИМЕР 4. Налазите се у препуној биоскопској сали, позоришној сали или спортској хали.
У том случају, иако су спољашњи услови слични онима које смо описали да постоје у хипермаркету (има велику количину ваздуха, има добру вентилацију и самим тим велики број измена ваздуха на час, а то значи да се убацивањем спољашњег ваздуха разређује евентуално присутан вирус излучен од стране некога ко је инфициран), овде су присутне и многе друге отежавајуће околности, које ова поменута места чине додатно много ризичнијим за заражавање присутних на овим манифестацијама. Овде ћемо набројати и пописати најважније само:
– У позоришту и биоскопу или конгресном предавању је присутан велики број људи који седе један поред другог, при чему они остају на тим местима, и по неколико часова, што повећава вероватноћу да они који седе непосредно поред инфициране особе (на свега десетак центиметара!), у том дугом периоду временском (неколико часова) удахнути довољно вируса, односно потребну инфективну дозу, да би се могли заразити. Чак и са маском на лицу, повећава се вероватноћа, да ћете удахнути довољно вирусних честица од неког ко седи поред, или иза или испред вас. Отуда су једне од мера заштите на овим локацијама, повећања међусобног растојања присутних, као и ограничавање броја присутних (сваки други ред, свако друго место). Наравно, то има смисла, уз ношење маски, и добру вентилацију!
– На спортском такмичењу, навијачи су у врло блиском међусобном контакту, често загрљени, све време говоре, вичу и певају, што драстично повећава количину евентуално избаченог вируса у облику микрокапљица, и то баш због близине, непосредно и директно на оне са којима говоре, вичу и певају глава уз главу! Тим активностима избачене микрокапљице се лако удахну, а једна може имати и до неколико стотина, хиљада, па чак и неколико десетина хиљада вируса, и свега је једна једина таква микрокапљица довољна да вас инфицира!
Наравно, у том случају, ни маске вам не помажу, јер се избацује толико велика количина микрокапљица, од великог броја људи, и на тако малом растојању, и то непосредно у лице осталих, тако да је велика вероватноћа да ће неке од свих тих микрокапљица, случајно моћи проћи и кроз малени простор између ваше коже лица и маске, поготову, ако је само на моменат подигнете или намештате или померите, или приликом замене! У том случају не можете ништа предузети да спречите заражавање.
ПРИМЕР 5: дискотека, ноћни клуб, сплав, концерт, слава, свадба, прослава било каква.
На свим овим местима и догађајима, присутни људи су у директном и непосредном контакту, све време говоре, певају, загрљени су често, вичу (јер је гласна музика), причају једни другима на уво, то јест држе главу поред главе, и на тај начин евентуално присутна инфицирана особа избацује велике количине микрокапљица, непосредно у близини носа и дисајних органа друге особе, тако да се ефекти вентилације и велике запремине ваздуха не могу уопште рачунати као фактори који утичу на заражавање, односно га могу зауставити и спречити.
Другим речима, када вас неко директно „пљује“, односно излаже својим избаченим микрокапљицама док говори или пева или виче (нарочито приликом певања и викања), не помаже вам ништа, чак ни маска, јер услед вишечасовног или целоноћног боравка у таквим просторима, великог броја људи, увек постоји вероватноћа, када ћете само на трен померити маску, или је за трен скинути, и удахнути само једну од свих тих силних микрокапљица које лебде свуда око вас а у којима се налази на хиљаде вирусних честица.
Поука за крај – крузери, затвори и кланице
Једна научна студија је показала врло важне специфичности и правилности приликом појаве епидемије коронавирусом, у неким, посебним околностима и условима, и то: на великим прекоокеанским бродовима или крузерима, у затворима и у великим кланицама и фабрикама за прераду меса за исхрану људи.
Наиме, на све 3 поменуте локације, када је дошло до дијагностике и појаве првих оболелих људи од ковида 19, уведене су стриктне мере заштите, односно обавезног ношења маски, као и одржавања минималног физичког растојања, уз максимално повећање капацитета вентилације. Треба напоменути, да је у индустрији прераде меса, ношење маски било увек обавезно, и пре појаве коронавируса, јер се у преради меса, као лако кварљиве намирнице, маске носе, како се не би контаминирало месо, многобројним бактеријама које се налазе у устима и носу радника, и које у условима великог броја људи који раде на покретним тракама, лако може загадити бактериолошки месо. Дакле, у индустрији меса су се маске одувек носиле! Док су у затворима и на великим крузерима, маске уведене као обавезна мера због појаве оболелих затвореника односно путника.
Испоставило се, да су наведене мере у свим поменутим случајевима, довеле до тога, да је веома мали број људи, имао испољене клиничке знакове болести, а готово занемарљив број њих је имао потребу за хоспитализацијом или респираторима. Обзиром да је у студији праћен велики број случајева појаве епидемије на ове 3 локације, било је јасно да је број оболелих људи на свима, био неколико десетина пута мањи него међу становништвом било које земље или града.
То се објашњавало чињеницом да је изречена мера обавезног ношења маске, на свакој од ових локација (затвор, крузер, индустрија прераде меса), било стриктно поштована и контролисана, тако да практично није било кршења њеног обавезног ношења. То је и разумљиво, када знамо да на броду управља официрски кадар, са строгом хијерархијом, и да нико без маски није могао да се појави нигде ван своје кабине где су смештени! Сваки прекршај је лако евидентиран и изрицана мера забране излажења из кабине. У затворима не треба објашњавати, да су затвореници надзирани 24 часа од стране затворских чувара, и да би неношење маски повлачило додатно кажњавање прекршиоца још строжијим мерама изолације, до смештања у самице (или пендрека преко леђа). У индустрији прераде меса, људи су већ имали навику да носе маске читав радни век, тако да није било кршења ни у околностима појаве оболелих радника од коронавируса, у тим срединама.
Дакле, мера ношења маски, је неколико десетина пута смањила број новозаражених са клиничком сликом, као и тешко оболелих. Али један други детаљ је још много важнији, и много више нам значи да би смо боље разумели механизме и начине ширења коронавируса у популацији људи.
После неког времена, када је коронавирус престао да се шири на све ове 3 поменуте локације (није било појаве нових болесника више од 2 недеље), узета је крв од свих путника на крузерима, од свих затвореника и од свих радника у индустрији прераде меса, и извршена је серолошка претрага, на присуство антитела против коронавируса. Доказивањем антитела у крви, доказује се да је нека особа била болесна или инфицирана од коронавруса, или да је вакцинисана против коронавируса. Обзиром да вакцине у употреби још увек нигде нема, и да ниједна земља није отпочела вакцинацију свог становништва, јасно је да би установљавање присуства антитела против коронавируса значило да је особа била инфицирана или је преболела инфекцију коронавируса.
На запрепашћење научника, установљено је, да је огромна већина била серолошки позитивна на присуство антитела против коронавируса, а да ти људи уопште нису имали никакве симптоме болести, нити су приметили било какве промене у свом здравственом стању! Дакле, број асимптоматских случајева инфекције коронавирусом, на све 3 поменуте локације (затвори, крузери, индустрија меса), је био неколико десетина пута већи него међу становништвом било које земље света у којој тренутно влада пандемија коронавируса.
Објашњење је било само једно: обавезно и стриктно ношење маски, и држање растојања, је довело до тога да је концентрација присутног вируса у ваздуху на овим локацијама била толико мала, да је била испод оне количине вируса потребног да унесете у организам да би сте се заразили а коју стручно зовемо инфективна доза. Објаснио сам вам већ поодавно, и рекао да је потребно да унесете најмање 500 честица коронавируса да би сте се разболели или инфицирали.
Маске су у овим случајевима смањиле концентрацију коронавируса до те мере да је вирус био присутан али у врло малим количинама, и људи су се свакодневно излагали тим малим концентрацијама вируса које нису биле довољне да их инфицирају. Практично, то је била количина недовољна да вас инфицира, али довољна да стимулише стварање „имунитета стада“, односно да вас заштити од појаве тешких облика болести!
Практично, сви ти људи на ове три локације били су без икаквих симптома болести, а имали су налаз крви као да су или преболели коронавирус, или да су вакцинисани. Другим речима, поштовањем мера, смањује се вероватноћа да унесете потребну количину вируса да би сте се инфицирали, али и велику количину вирус, која би изазвала тешке облике болести. Практично, та непрестана изложеност малим количинама вируса (које заиста могу да несметано пролазе кроз маске), али спречавање удисања микрокапљица (које маске заустављају и до 90%), у којима се налази неколико стотина и хиљада пута већа количина вируса него у издахнутом ваздуху заражене особе која не кашље и не кија и не пева, и не виче и не говори ништа!
На овој студији се јасно види показано корисно дејство примене маски.
И за крај још нешто: Кина има 1,5 милијарди становника, епидемија је кренула из Кине у цео свет. Кина тренутно има само десетак заражених дневно, а укупан број до сада заражених у Кини је скоро дупло мањи него у Србији! Србија има око 7 милиона становника! Али у Кини је мера обавезног ношења маски стриктна и поштује се без поговора и без непотребног филозофирања да ли треба или не! Јер у Кини важи правило: носиш је и филозофираш колико хоћеш!
Ја сам у овом тексту само желео да објасним механизме ширења и преношења коронавируса у нашој животној свакодневици у Србији. Ако је некоме овај текст расветлио неке недоумице, бићу веома задовољан и срећан, и неће ми бити жао времена потрошеног на изношење свих ових чињеница.
Дабогда ми сви здрави били – и од средине јануара – почели да заборављамо све ово што нам се сада дешава – као неки ружан сан! Проћи ће епидемија коронавируса у Србији – исто као и бомбардовање НАТО-а! Завршено, али никада заборављено искуство – које нас и у будућности мора упозоравати и учити како и на који начина да се носимо са истим или сличним проблемима!
У здравље!
(Аутор је магистрирао је из области имунологије, а докторирао на области микробиологије и то на вирусу птичијег грипа. Има две специјализације. Тренутно је у звању научног саветника и редовни је члан Академије ветеринарске медицине)
7. Децембар 2020.
