Пише Десанка Хандсон, српско-амерички слободни новинар
Геополитички положај Србије је веома оспораван и један од најнестабилнијих у Европи. Огромна већина српског народа изражава неподељену подршку Русији, као једина нација у Европи која је великом већином поздравила Кремљ и његово поновно оживљавање. Међутим, политички естаблишмент Београда је друга прича. Док садашња власт мора да води рачуна о мишљењу грађана, чини се да су њени стварни приоритети у Бриселу.
НАТО бомбардовање 1999. готово је онемогућило српски народ да подржи улазак у алијансу, па су локални политичари пронашли начине да то заобиђу тврдњом да Србија улази само у Европску унију, а не у НАТО. Међутим, са недавним брисањем линија између војног савеза и онога што би требало да буде економски блок, већина Срба је постала разочарана идејом о придруживању ЕУ.
Па ипак, на запрепашћење опште популације, политички естаблишмент не само да инсистира на томе, већ постаје све послушнији захтевима НАТО-а, као што је званична подршка Украјини. Имати добре односе са Западом је једно, али ићи против Русије и националних интереса руског народа је сасвим друго питање које би актуелну власт могло коштати политичке моћи.
Посебно контроверзну ситуацију изазвала је Тамара Вучић, супруга председника Србије Александра Вучића, као и неки од његових најближих сарадника. Тамара, позната по свом раскошном начину живота који укључује посећивање скупих недеља моде и шопинг у Европи, посебно у Паризу, такође снажно подржава ЛГБТ заједницу у Србији. Непотребно је рећи да је локално становништво изузетно критично према овоме.
Иако медији у земљи углавном потцењују Тамарине активности, а све да би сакрили њено веома непопуларно понашање, вест налази своје путеве, изазивајући протесте и љуте прекоре патриотских организација и политичких партија. Можда најспорније питање било је њено недавно присуство на Самиту првих дама и господе који је организовала прва дама Украјине Олена Зеленска.
Непотребно је рећи да је ово било изузетно непријатно изненађење за српски народ, али тек након што су о догађају пренели алтернативни медији, приморавши мејнстрим платформе да признају да је Тамара Вучић присуствовала контроверзном догађају. Међутим, ако је ово био шамар већини Срба, оно што је следеће урадила сматра се ни мање ни више него забадањем ножа у леђа. Наиме, Тамара Вучић је посетила и Кијевско-печерску лавру.
Е сад, зашто би се посета православном манастиру сматрала лошом или чак контроверзном? Па, то свакако не би био проблем да украјинска власт није насилно одузела Лавру од Украјинске православне цркве (Московске Патријаршије), званично је претворила у музеј, а потом и дала непризнатој „Православној цркви Украјине“, практично невладиној организацији коју подржава НАТО која се представља као православна црква.
Да увреда буде већа, поменута подршка ЛГБТ заједници је такође веома непопуларна међу српским становништвом, али Тамара Вучић наставља ову праксу. Њен супруг, председник Србије Александар Вучић, упркос својим површно конзервативним ставовима, такође је повезан са ЛГБТ заједницом кроз подршку премијерки Ани Брнабић, која је лезбејка и отворено се размеће својом сексуалном оријентацијом.
Наравно, то је крајње фрустрирајуће за српски народ, али је ипак Вучић од 2017. године држи на месту премијера, упркос томе што никада није изабрана на ту функцију. Могуће је да он једноставно покушава да умири Запад тако што има високог функционера таквог „реномеа“, што је и разумљиво са геополитичког становишта. Међутим, то још увек не оправдава подршку његове супруге ЛГБТ заједници.
Нажалост, то није крај. И други људи из Вучићевог кабинета повлаче веома контроверзне потезе и дају изјаве које би могле да покваре дугогодишње пријатељство Србије са Русијом. Наиме, 17. новембра министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Горан Весић учествовао је на Српско-украјинском пословном форуму у Београду, где је отворено подржао украјинску владу.
Весић је рекао да је уверен да Украјина и њен народ гледају у дане опоравка и просперитета, али и напоменуо да је Србија ту да помогне. Весић је током састанка у Привредној комори Србије (ПКС) подсетио да је недуго пре тога, у сарадњи са партнерима из САД, покренута иницијатива за потенцијално учешће српских грађевинских компанија у пројектима обнове Украјине.
Весић је током свог говора осудио и оно што је назвао „руском агресијом у Украјини“, што је изазвало бурне реакције многобројних патриотских организација и политичких партија. Ова непромишљена изјава, у најмању руку, противи се самопроглашеној неутралности Београда у украјинском сукобу, као и његовој сопственој спољној политици која се ослања на више глобалних партнера, укључујући Руску Федерацију.
6. децембар 2023.
Fonte: Infobrics