Осим Александра Вучића, који је поново избјегао да дође у Бањалуку на обиљежавање Дана Републике, вјероватно да се не би замјерио „пријатељима“ са запада, готово читав естаблишмент из Београда је дошао у Бањалуку на обиљежавање 9-ог јануара, што свакако представља снажан вјетар у леђа режиму у Републици Српској.
Сва пажња јавности усмјерена је на овај, пратеће догађаје и реакције, нико више не прича о краху ИЗИС-а и информационог система Пореске управе Републике Српске, плаћених преко 30 милиона, задуживању по каматној стопи од 11%, невјероватној инфлацији и цијенама, које су пред Божић досегле максимум па је тако килограм печене прасетине достигао 40 марака, и јасно је свима да је Додик постигао циљ.
Поред предсједника СНС-а и министра одбране Милоша Вучевића, Вучићеве десне руке, и патријарха Порфирија, који нигдје не одлази у посјету без претходних консултација са предсједником, из Београда су у Бањалуку стигли бројни министри, предсједник Народне скупштине Србије Владимир Орлић, сенатор Вулин, Бећковић али и дворски опозиционари по задатку, попут Милице Завјетнице и др Несторовића, који је симболично сједио управо поред Вулина, бившег шефа Службе, што није случајно.
Претходно се најсрдачније поздравио са Додиком и свитом, праћен Александром Павићем, будућим послаником и Несторовићевом десном руком који је годинама у врху листе Додикових плаћеника и „аналитичара“ из Београда, који учествује у прљавој кампањи против лидера опозиције у Српској, називајући нас издајницима и страним плаћеницима, збуњивању народа и стварању лажне слике о патриотској власти која се тобоже бори за народ и Републику Српску.
Већина позваних гостију није се одазвала Додиковим позивима да присуствују Свечаној академији, смотри и програму обиљежавања Дана Републике, а посебно је занимљив недолазак и кукавичкук Андрије Мандића, који је избјегао да дође у Бањалуку 9-ог јануара како би сачувао фотељу предсједника Скупштине Црне Горе, јер у јавности већ има жути картон због недавног боравка у Изборном штабу СНС-а па је очито због да је због страха од црвеног картона и губитка фотеље избјегао да дође, а да има мало части након дебакла на предсједничким изборима поднио би оставку и нестао са политичке сцене.
Њега је „достојно“ замијенио пропали пројекат Службе за Подгорицу, друг Дајковић, једна у низу србенди на батерије који се поносно сликао са Додиком и „братом“ Стевандићем, радујући се као дијете што на њега још увијек неко обраћа пажња иако је рано окончао политичку каријеру, а жали Боже значајна средства и ресурсе које је Служба у њега уложила.
Нормално је да Бањалука и Београд блиско сарађују, али је више него очигледно да се синоћ послала јасна политичка порука а треба се запитати шта је позадина и каква је намјера Београда да све снажније дува снажан вјетар у Додикова једра?
Додик игра опасне игре дуго времена, али не поиграва се са собом и својим огромним богатством већ Републиком Српском и народом. Сматрам да није мудро и национално одговорно подржавати његову суицидну, антисрпску, деструктивну издајничку политику продукције сталних пријетњи, конфликта и тензија, економског, демографског и сваког другог разарања Српске, осим ако се имају неке скривене намјере и циљеви.
Да ли се лажном представом и манифестацијом некакве велике снаге и моћи, што је слика коју Додик уз помоћ Београда жели послати данас грађанима Српске, да смо јаки, стабилни, пркосни и да нам нико ништа не може, а стање је супротно да једва стојимо на ногама јер ниједна институција и систем не функционише, покушава прикрити потпуни дебакл, погрешна политика и национална катастрофа на Косову и Метохији?
Бриселски, Вашингтонског, Охридски, Француско-њемачки и други споразуми и планови које је потписао Београд, суштински признавајући независност Косова и предајући све ингеренције Куртију и Приштини, против којих сам једини са ове стране Дрине гласно говорио да су штетни, опасни и погубни, омогућили су Албанцима, њиховој полицији и РОСУ специјалцима да дођу до Копаоника, и никаква парада и димне бомбе у Бањалуци и Београду не могу да прикрију потажаваје чињенице, да су Срби на Косову и Метохији остављени на цједилу и да им је забјен велики нож у леђа.
Да ли је марширање полицајаца и ватрогасаца на Тргу Крајине замјена за марширање Срба са Косова, који се поновно масовно исељавају у централну Србију са сјевера Косова јер су нестали последњи знакови државе Србије а Албанци и Курти контролишу све, од полиције и царине до локалних власти, телекомуникација, електро-мреже, путева, јер су власти под притиском пристале на штетне Споразуме?
Слободно крстарење Албанаца са таблицама „независног Косова“ кроз Шумадију и Војводину, велики је национални пораз и понижење српског народа, а умјесто што се грли са Додиком и држи говор у Бањалуци патријарх Порфирије би требао рећи шта је било на Божић на Косову, да ли је из Пећке патријаршије свратио до Митровице, Лепосавића и Звечана, питао наш народ како живи и како се осјећа након 25 година тешке борбе за опстанак, очување институција Србије а чија је велика жртва погажена пристајањем на штетне Споразуме?
Нама је потребна здрава национална политика, демографски, економски, привредни, културни и институционални опоравак Републике Српске, катарза, борба против корупције, организованог криминала, похлепе и пљачке, која је разорила друштво, помирење, нормализација односа а не јефтине представе и бусање у прса, сталне тензије, бусање, сулуда политика и непотребна конфротација са цијелим свијетом. На крају не могу а да се не сјетим Книна, Крајине и Јована Рашковића, како су Крајишници завршили слушајући Београд и служећи за поткусуривање и велике договоре, као сада Срби са сјевера Косова и Метохије, а њихова тужна судбина треба да нам послужи као наук, посебно Србима са ове стране Дрине и у Црној Гори, који су се ослободили терора Мила Ђукановића управо јер нису скушали директиве из Београда.
10. јануар 2024.
Fonte: nebojsavukanovic.info