На платформи Међупарламентарне комисије за људска права одржана је видео конференција „Сирија-колевка хришћанства“.
Конференцијом је председавао г. Валдемар Хердт, народни посланик немачког Бундестага из редова Алтернативе за Немачку, који је уједно и иницирао одржавање ове конференције.
У раду конференције учествовало је преко тридесет посланика, високо позиционираних политичара и експерата из шест држава.
Поред посланика немачког Бундестага и руске Државне думе, на конференцији су своје реферате изложили политичари из Сирије, као и припадници сиријског друштва из редова верских и мањинских заједница.
Хришћанство у Сирији је од велике важности и међународна заједница је дужна да обрати посебну пажњу дијалогу верских заједница и јединству, посебно у време санкција од којих страдају обични грађани, посебно жене и деца.
Иницијатива међупарламентарне комисије усредсређена је на осветљавање актуелне ситуације по питању људских права верских заједница у Сирији, посебно хришћана, разраду концепције регулисања сиријског конфликта, међунационалног дијалога, а такође проналажења заједничког решења које ће задовољити све стране.
У оквиру форума разрађена је заједничка Резолуција у форми обраћања Парламентима и руководствима држава које учествују у решавању сиријског конфликта.
На позив г. Валдемара Хердта у раду форума о Сирији учествовала је и Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије и председник Савета за спољне послове Двери.
Она се форуму обратила следећим речима:
„Ми у Србији са великом пажњом пратимо дешавања у Сирији од почетка рата 2011. године. Подсетићу да се крајем 90-тих година одвијао сукоб на простору бивше Југославије и да смо у Сирији могли да уочимо многе сличности по том питању.
Заправо су и многи борци који су ратовали на страни босанских муслимана, наставили свој рат у разним побуњеничким јединицама против регуларне сиријске војске.
Оно што се сада јавља као проблем на Балкану је повратак тих бораца са блиско-источног ратишта. Поред тога постоји и проблем миграната.
Апсолутно подржавамо иницијативу г. Хердта да је неопходно да се успостави мир у Сирији после девет година страдања и разарања. Око успостављања мира најпре треба да постоји консензус на међународном нивоу, јер се у Сирији заправо води рат у ком су умешане разне стране у сукобу и у коjeм постоји велики утицај и дејствовање страног фактора. Русија је дала велики допринос у војном смислу, анти-терористичком борбом, захваљујући чему је Сирија опстала као држава. Ангажовање руске војске у Сирији је оправдано због тога што је оно уследило након позива сиријског државног врха. Остала страна војска се на територији Сирије налази нелегално. Тај проблем мора да се реши до краја, како би Сирија могла да крене путем обнове.
Упознати смо са размерама страдања хришћана, како у Сирији, тако и у другим земљама Блиског Истока.
Делегација Српске православне цркве на челу са патријархом Иринејем је прошле године посетила Сирију, и том приликом је обишла хришћанске храмове.
Након тога се састала са председником Сирије Башаром Ал Асадом и изразила уверење да ће Сирија успети да се избори са проблемима и поврати историјску улогу ефикасне државе, као и да ће успоставити стабилност и ширити мир и љубав у региону.
Страдање хришћана у Сирији и на Блиском Истоку потврђује да се хришћанство у целом свету налази под великим ударом.
Ми томе сведочимо са великим искуством страдања на Косову и Метохији где је порушено и спаљено преко 150 српских средњовековних цркава и манастира и одакле је протерано преко 200 хиљада становника, углавном православних хришћана. Порушена су и хришћанска гробља. С друге стране, сада смо у Црној Гори суочени са покушајем отимања храмова Српске православне цркве од стране црногорског режима.
Овом приликом желим да се захвалим г. Хердту на подршци коју је упутио Српској православној цркви у Црној Гори.
Све то нам говори да је неопходно да удружимо снаге и да заједнички радимо на заштити људских и верских права, свуда у свету.
Српски покрет Двери је странка која баштини хришћанске вредности. Залажемо се за истинску заштиту људских и верских права. Са задовољством ћемо обавестити српски Парламент и јавност о данашњој конференцији и закључцима који су на њој донети.
Спремни смо да допринесемо успостављању конструктивног дијалога и проналажења решења за сиријску кризу“.
30. мај 2020.