A ciência e a sociedade

Никола Милованчев: СПЦ у Македонији под ударом безакоња

07 Dez

Никола Милованчев у име Центра за геостратешке студије, упутио писмо комесару за људска права Савета Европе

 

Савет Европе

Госпођа Дуња Мијатовић, комесар за људска права 

Предмет: кршење људских права верника Српске православне цркве у Репулици Северној Македонији

Поштовани,

Обраћамо вам се са молбом да обавестите Савет Европе о неправном стању и кршењу основних верских права институција и верника Српске православне цркве на подручју Републике Северне Македоније.

Духовни пастири и верници Српске православне цркве су у тој држави подвргнути шиканирању незамисливом у Европи 21. века: Православној охридској епископији, саставном делу Српске православне цркве није признато право на постојање, не дозвољава се њено регистровање. Република Северна Македонија не поштује одлуку Европског суда за људска права број 3532/07, донесену 2017. године а потврђену априла 2018. године од стране Великог Савета Европског суда за људска права. Политичке структуре Републике Северне Македоније крше елементарна људска права, крше пресуду Европског суда, чак и само право на постојање припадника Српске православне цркве у тој држави! До када, питамо се, ће европске институције да се праве глуве и слепе на то?

У Северној Македонији независност судства не постоји – барем не у случају Српске православне цркве (СПЦ). До какве монструозне ништавости је доведено судство те државе сведочи и чињеница да је судија, која води поступак регистрације Православне охридске архиепископије СПЦ, изјавила да неће испунити пресуду Европског суда док не добије дозволу премијера државе г. Зорана Заева!

Заслужује пажњу чињеница, да је гажење верских права припадника СПЦ у Северној Македонији, ове године осудио Државни секретаријат за спољне послове САД, у извештају за 2019, публикованом у јуну 2020. (достављамо у прилогу, извор: https://www.state.gov/wp-content/uploads/2020/05/NORTH-MACEDONIA-2019-INTERNATIONAL-RELIGIOUS-FREEDOM-REPORT.pdf ).

Уз то, у току задњих 15 година су били затварани и осуђивани митрополит Православне охридске архиепископије г. Јован Вранишковски, као и духовници и верници, ускраћивана им је слобода кретања, слобода преласка границе, рушени су верски објекти Српске православне цркве.   

Молимо да комесар Савета Европе посети Републику Северну Македонију, разговара са представницима Српске православне цркве у њој и сакупи материјалне чињенице о кршењу верских права верника и свештенства СПЦ, а затим обавести све државе чланице Савета Европе о томе, са позивом да се престане са угрожавањем основних верских права и шиканирању припадника Српске православне цркве у Северној Македонији.

7. Децембар 2020. 

 

Pós Opiniões: 468
autor-avatar

Sobre Центар за геостратешке студије

Centro de geo-estratégica de estudos é uma organização não-governamental e uma associação sem fins lucrativos, fundada em Belgrado, na assembléia de fundação realizada no 28.02.2014. em conformidade com o disposto no art.11. e 12. Lei sobre associações ("Diário Oficial do Rs", não.51/09). por um período indefinido de tempo, a fim de atingir os objetivos no campo de investigação de geo-estratégica de relações e elaboração de documentos estratégicos, análise e pesquisa. A associação desenvolve e apoia projetos e atividades que visam o estado e os interesses nacionais da Sérvia, tem o status de uma entidade jurídica e é registado no registo, em conformidade com a lei. A missão do Centro de geo-estratégica de estudos é: "estamos construindo o futuro, porque a Sérvia merece-lo: os valores que representam são estabelecidas através de nossa história, cultura e tradição. Acreditamos que sem passado não há futuro. Por esta razão, a fim de construir o futuro, precisamos conhecer o nosso passado e valorizar nossas tradições. Os verdadeiros valores são sempre fundamentado e o futuro não pode ser construído em uma boa direção, sem que a fundação. Em um momento de disruptiva geopolítica mudança, é fundamental fazer escolhas inteligentes e tomar as decisões certas. Deixar de ir a todos imposta e idéias distorcidas e artificial insta. Acreditamos firmemente que a Sérvia tem bastante qualidade e potencial para determinar o seu próprio futuro, independentemente de ameaças e limitações. Estamos comprometidos com o sérvio posição e o direito de decidir o nosso próprio futuro, tendo em mente o fato de que, historicamente, tem havido muitos desafios, ameaças e perigos, que temos que superar. " Visão: o Centro de geo-estratégica de estudos aspira a tornar-se uma das principais empresas do mundo no campo da geopolítica. Ele também quer se tornar uma marca local. Vamos tentar interesse público, na Sérvia, em temas internacionais e reunir todos os interessados na proteção do estado e os interesses nacionais, fortalecendo a soberania, a preservação da integridade territorial, a preservação de valores tradicionais, fortalecimento das instituições e do estado de direito. Vamos agir no sentido de encontrar pessoas afins, tanto no mercado doméstico e no mundo público. Vamos concentrar-nos sobre a cooperação regional e a rede de Ongs relacionadas, tanto no nível regional e internacional. Vamos lançar projectos a nível internacional para apoiar o reposicionamento da Sérvia e a preservação da integridade territorial. Em cooperação com os órgãos de comunicação, vamos implementar projetos que estão focados sobre estes objetivos. Vamos organizar a educação do público interessado, através de conferências, mesas-redondas e seminários. Vamos tentar encontrar um modelo para o desenvolvimento da organização que permita o financiamento das atividades do Centro. Construir um futuro juntos: Se você está interessado em colaborar connosco, ou para ajudar o trabalho do Centro de geo-estratégica de estudos, por favor, contate-nos pelo e-mail: center@geostrategy.rs

Tags:
Mais recentes Протеривање амбасадора као још један игроказ Вучића и Мила
Voltar para a lista
Mais velhos Небрига за људе је много опаснији вирус од короне

Posts Relacionados

26 Mai
A ciência e a sociedade

Никола Милованчев: Коме је требала Југославија 1918?

Пише: Никола Милованчев

У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918.

Continuar lendo

14 Mar
A ciência e a sociedade

Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина

Пише: Никола Милованчев

Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.

Continuar lendo

06 Mar
A ciência e a sociedade

Никола Милованчев: Поздрав бокешких Срба књазу Николи и његов отпоздрав Српској Боки

Пише: Никола Милованчев

У јуну 1867. је црногорски књаз Никола посетио Боку Которску, која је тада била дио аустријске царевине. Многи бокешки Срби обрадовали су се књажевој посјети. Израз тога одушевљења била је пјесма добродошлица, компонована од Јеронима Фјорелија (Fiorelli), а на стихове Риста Милића „Поздрав кнезу Николи I приликом доласка у Боку Которску“. На посјету црногорског владара аустријске власти нису гледале са радошћу, па је пјесник стихове са Фјорелијевим нотама, објавио анонимно (потписао се са псеудонимом „… ић“. Пјесма је штампана далеко од Боке: у новосадској Даници, 10. (22) јуна те године (српски листови у Аустрији су, скоро сви, до 1918. носили датирање по старом календару а не по државном). Фјорели је био мање опрезан и потписан је у Даници својим презименом.

Continuar lendo

23 Junho
A ciência e a sociedade

Истина о тобожњој сарадњи митрополита Јоаникија са окупатором

Пише: Никола Милованчев

Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“. Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941.

Continuar lendo

16 Mai
A ciência e a sociedade

Како је Словенија реаговала на корону

Пише: Никола Милованчев

Председник Србије г. Александар Вучић је у изјави 2. априла похвалио Аустрију и Словенију због успеха у борби против корона вируса. После тога се и г. Мухарем Баздуљ дотакао теме борбе против пандемије вируса у другим европским земљама, у врло луцидном тексту у „Политици“ („Две кључне недеље“). Покушаћу зато да мало опширније опишем ситуацију у Словенији, коју пажљиво пратим, а за коју је г. Вучић истакао да се „фантастично бори“. Дакле, да видимо шта се може научити од других.  

Continuar lendo

22 Jan
Geopolítica e política

Којим путем до уговора Српске православне цркве и владе Црне Горе?

Пише: Никола Милованчев

Скупшина Црне Горе је донела правни акт апсурдног назива – „Закон о слободи вјероисповјести“.  Апсурдног због тога, јер је цинично да се правно-политичко насиље и покушај отимања туђе имовине покривају речју „слобода“. Иако би током употребе овог закона (ако би почео да се примењује) могло доћи до узурпације имовине и других верских заједница, јасно је да се атак односи у првм реду на имовину Српске православне цркве (СПЦ). Поједини правници, експоненти садашње власти у Црној Гори, покушавају додуше да аргументују „демократичност“ овог закона и образложе његову усклађеност са „европским правним стандардима“.

Continuar lendo

03 Mai
A ciência e a sociedade

Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ

Пише: Никола Милованчев

 

Последњих дана априла о. г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“.

Continuar lendo

    Deixe um comentário

    O seu endereço de email não será publicado. Campos obrigatórios marcados com *