Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за РЕГНУМ
Епицентар епидемије корона вируса сада су САД. У овој земљи регистровано је близу милион оболелих од короне, док је преко 50 хиљада преминулих.
Уведене су посебне мере које се између осталог односе и на ограничавање кретања, али су у многим државама САД отпочели протести грађана против таквих мера.
Земља се налази у великој друштвеној кризи, а епидемија корона вируса је додатно продубљује. Здравствени систем САД је показао озбиљне слабости, али то је само један од показатеља. Проблем је далеко већи него што то на први поглед изгледа, а Американци као да су тек сада почели да се буде из дугогодишње успаваности.
САД већ неколико деценија воде интервенционистичку политику, која је изазвала свеопшту дестабилизацију у свету. То је довело до изразито негативног става према Америци у многим државама. Главно питање је какву корист су имали Американци од „праведних“ ратова које су водиле њихове политичке елите? Никакве. Економска моћ се преселила са запада на исток, Кина је постала економски и инвестициони лидер, Америка је изгубила лидерску позицију у науци и технологијама, престала је да буде једина војна сила на свету. Американци су изгубили економску сигурност, почели су да остају без радних места, а спољни амерички дуг је нарастао до незамисливих бројки.
Једину корист од такве политике имале су отуђене америчке елите, које су се богатиле злоупотребљавајући Америку и рушећи њен систем. Није страдао само здравствени систем САД, већ и економски, војно-безбедносни, политички, правни.
Када говоримо о проблему „дубоке државе“ у САД, она је везана за све постојеће институције које су годинама биле у процесу деградације.
Америчке елите које су покретале ратове широм света и уводиле демократију бомбама, пењале су се све више на лествици најбогатијих. Највећи савезници су им били медији, али и корумпирани правни систем, који их је штитио.
Уместо тога да информишу јавност о дешавањима, медији су се претворили у службу за дезинформисање грађана и политичко лобирање. Свако ко се нашао на путу интереса отуђених политичких елита, прошао је кроз медијску тортуру с циљем потпуне дискредитације. Имао је свакако и Холивуд своју улогу кроз наручену кинематографију о терористима. Било би превише наивно размишљати како су баш случајно лоши јунаци холивудских филмова, терористи и преступници, најчешће Руси или Срби. Схватићемо због чега.
Ипак, ствари су кренуле у лошем правцу по америчку елиту када су се појавили побуњеници у самом систему. Непроцењива је улога Џулијана Асанжа и Викиликса у објављивању ратних дневника, докумената и видео материјала који откривају праву слику „дубоке државе“. Из њих се јасно види како је систем отуђен и злоупотребљаван за интересе одређене групе људи која је спремна да се брутално обрачуна са целим светом. Нажалост, уместо да буде награђен Нобеловом наградом за мир, Асанж је дуги низ година лишен слободе, док разоткривени ратни злочинци и даље нису одговарали пред законом.
Едвард Сноуден (Фото: Иван Шилов / ИА РЕГНУМ)
Треба споменути и Едварда Сноудена који је био запослен у ЦИА и америчкој Агенцији за безбедност. Он је за време службовања имао прилике да се упозна са обавештајним активностима САД, тајним затворима ЦИА и нелегалним прислушкивањем грађана.
У својој књизи „Трајно забележено“ коју је објавио прошле године, Сноуден описује свој живот и дилеме кроз које је прошао. „Био сам потпуно изгубљен у најцрњим мислима док сам се борио са својом савешћу. Волим своју домовину, имам поверења у јавне службе, а цела моја породица већ вековима служи овој држави и њеним становницима. И ја сам положио заклетву да ћу служити, али не агенцији, чак не ни влади, већ народу у подржавању и одбрани Устава, чије су гаранције грађанских слобода тако безобзирно нарушене“ – наводи Сноуден у књизи.
Зашто се Сноуден борио са својом савешћу? Због тога што је открио тајне „дубоке државе“ и схватио да она не служи народу, не руководи се Уставом и законима, већ личним интересима.
Сноуден је очекивао да ће они који су злоупотребили свој положај и прекршили закон, одговарати пред лицем правде. Али сведочио је томе да су сасвим невини људи трунули у затворима, чак и без суђења. Надао се да ће Обама судити припадницима Бушове администрације који су депортовали и затворили невине људе иза решетака. Међутим, Обама је одмах након доласка на власт обуставио покренуте истраге против оних који су прекршили америчке законе и наставио са праксом кршења грађанских права и слобода. Толико о великим поборницима демократије који у свакој другој реченици помињу слободу и заштиту људских права. Они су сами себе одредили за заштитнике људских права у свим државама света. С друге стране, оне који се заиста баве заштитом људских права, ова отуђена елита прогони, хапси и затвара. САД су држава са највећим бројем затвореника на свету који је нешто мањи од 2,5 милиона. У последњих 30 година број затвореника се повећао 500 посто. Ни једна друга држава на свету није ни близу тог броја по питању затвореника.
Већи ударац од узбуњивача који су обавестили светску јавност о стању демократије у САД изазвао је избор Доналда Трампа за 45. председника ове државе. Он није био кандидат ни политичке, ни медијске, ни холивудске елите. У то смо могли да се уверавамо свакодневно претходних четири године колико траје његов мандат. Већина америчких медија се трудила да га покаже у најгорем светлу и да га дискредитује у свакој прилици. Ни он им није остајао дужан, трудећи се да им редовно понавља како су они „fake news“. Да не говоримо о тужним изјавама холивудских звезда како ће се иселити из САД уколико Трамп поново победи. Роберт де Ниро сматра да је Трамп најгори амерички председник. Али због чега забога? Па он још увек није покренуо нови рат за разлику од добитника Нобелове награде за мир, Барака Обаме? Барбара Стрејсенд тврди како је Трамп корумпиран и како напада америчке институције. Ако напада институције које стварају конфликте како би стекле лични профит, запослиле синове у нафтним компанијама или шпијунирале америчке грађане, онда то и није лоша ствар?
У сваком случају, избијањем пандемије вируса корона је изборна трка у САД постала неизвеснија. Јер ако је Трамп успео да побољша америчку економију и придобије још већу подршку којом је могао да обезбеди сигуран реизбор, сада се ситуација променила.
Виктор Бут (Фото: osce.usmission.gov)
Дан након празника сам добила писмо од пријатеља из Америке. Написао ми је да је прославио Васкрс закључан у ћелији, читајући. Успела сам да му пошаљем неколико српских књига пре прекида авио-саобраћаја. Он је већ дванаест година притворен, а осуђен је на 25 година, без икаквих доказа. Ради се о Виктору Буту, политичком затворенику који је 2008. године ухапшен на Тајланду, а затим противправно депортован у САД. Ухапшен је према захтеву САД заснованом на претпоставци да пружа материјалну подршку страној терористичкој организацији. Наводно је намеравао да прода наоружање Револуционарним снагама Колумбије. Хилари Клинтон је потврдила да је изручење Бута Америци државни приоритет. Америчке власти су више пута нудиле Буту нагодбу уколико би пристао на сарадњу и компромитацију руских власти, што је он изричито одбио.
Виктор Бут се налази у Федералном затвору у граду Марион, држава Илиноис. Овај затвор је изграђен како би заменио злогласни Алкатраз и има веома строг режим.
Корона вирус је ушао и у Федералне затворе САД у којима тренутно борави 177 хиљада затвореника. Прошле недеље је регистровано 495 случајева оболелих затвореника од корона вируса у Федералним затворима, као и 305 запослених, умрло је 22 затвореника као и један запослени. Ова институција је до сада добила 80 комплета тестова за корона вирус, док ће текуће недеље добити још 50. Затвореници добијају по једну маску (кинеске производње), за недељу када су ван ћелија. Ситуација је више него забрињавајућа.
Доналд Трамп нема још много времена да донесе кључне одлуке које могу да одреде даљу судбину Америке. Или ће невине људе у затворима заменити они који су деценијама кршили законе и злоупотребљавали своје позиције, радећи против интереса државе коју заступају, или ће Америка потонути још дубље у неизвесност. Криза изазвана епидемијом корона вируса ће неминовно променити читав свет, али у основи је најважније у ком правцу? Да ли ће ова пандемија успети да уједини свет на хуманитарним основама и заједничкој борби за бољу будућност или ће преовладати неразумевање и сукоби? Можда је избијањем пандемије избегнут неки гори сценарио војног сукоба, који би имао далеко горе последице? Све су то питања на која чекамо одговоре, надајући се да ће свет успети да се консолидује и избори. Не само са здравственим проблемима, већ и са оним много тежим које муче цео свет већ деценијама.
5. мај 2020.
