Развој руско-српске економске сарадње кроз домаћу привреду

Escrito Por: Paulo Jeremic

Há 8 em Belgrado. em junho, a pretexto de que o mais recente evento, que deve reunir e trazer todos os Sérvios juntos, o velho radicais, que conseguiu vender e rasgar tudo o sérvio nos últimos trinta anos se reuniram. Enquanto kurti paramilitares regime terrorista e a Albânia, abriu as fronteiras entre o chamado Kosovo. "O Kosovo" e a Albânia, e a comunidade internacional ridiculariza o desempenho do presidente das Nações Unidas, Vucic e Dodik celebrar a sua suposta vitória em Belgrado. Seu falso nacionalismo, que na verdade é apenas uma capa para o enriquecimento e venda dos interesses nacionais, tem sido reduzido ao marketing puro e absoluto controle do espaço público.

Dragana Trifkovic, Diretor-Geral do Centro de estudos estratégicos

Пре неколико дана турски министар спољних послова Хакан Фидан изјавио је да се Турска залаже за тражење дипломатских начина за решавање сукоба у Украјини. Подсетићемо се да су у Турској пролећа 2022. године били организовани преговори између Москве и Кијева, који су се завршили неуспехом захваљујући Лондону, пошто је тадашњи британски премијер Борис Џонсон позвао Кијев да ништа не потписује са Руском Федерацијом и да настави да ратује. Иако се државе Запада, као и Турска, на речима залажу за постизање мира у Украјини, јасно је да се њихово деловање суштински разликује од реторике. Постизање Минских договора о престанку непријатељстава у Украјини (2014-2015. год.), Западу је служило само за куповину времена како би се додатно ојачале оружане снаге Украјине. То је потврдила и бивша канцеларка Немачке Ангела Меркел, што јасно говори о томе да Запад када „орвелијански“ говори о миру, заправо води рат („рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ“ Џорџ Орвел „1984“). У вези са тим колективни Запад је изгубио било какав кредибилитет да говори и преговара о миру као страна која подстиче сукобе и не уважава међународно право. Али да ли се Турска по том питању разликује од Запада и да ли се Турској може веровати?

Усвајања резолуције о „геноциду“ у Сребреници пре свега говори о злоупотреби међународних институција од стране западних центара моћи који на овај начин намећу своје политичке агенде.

Резолуција која је предложена од стране Немачке, је пристрасна необјективна и исполитизована. Као и у време нацистичке Немачке, ова држава подлеже и погодује англо-америчким стратешким агендама креирања сукоба. Усвојена резолуција је претња за мир и безбедност и она је отворила пандорину кутију, с обзиром на то да бројни геноциди почињени од стране западних земаља као што су Велика Британија, САД, Француска, Немачка, Белгија и др. никада нису окарактерисани званично као такви. Ради се о милионима жртава широм света на афричком, америчком, евро-азијском, аустралијском континенту.

Указ XXV Светског руског народног савета „Садашњост и будућност руског света“

Током саборног скупа, који је одржан 27. марта 2024. године у Сали црквених савета Саборног храма Христа Спаситеља у Москви под председавањем поглавара Светског руског народног савета (СРНС), Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, одобрена је Наредба XXV Светског руског народног савета „Садашњост и будућност руског света“ (Москва, 27-28. новембра 2023).

Овај документ, који сумира најзначајније предлоге изнете у оквиру рада експертских платформи и током пленарног заседања, представља програмски документ XXV Светског руског народног савета, као и указ упућен законодавној и извршној власти Русије.

Пише: Владимир Зотов

Приликом последњег гранатирања Белгорода могуће да је била употребљена српска муниција. Реч је о гранатама за чешки Ракетни систем са вишеструким лансирањем (РСВЛ) „Вампир“, способним да погоде 40 км.

Подсетимо, већина пројектила коришћених у нападу је пресретнута, али су преостали били довољни да убију шест људи, укључујући једно дете. Многи посматрачи су, након анализе снимака остатака муниције, самоуверено изјавили да су они произведени у Србији. Именовани су и произвођач (одбрамбено предузеће „Крушик“) и место производње (погон у Ваљеву).

Случај Газа је већ одавно прерастао оквире трагедије једне нације, ово су сада померања тектонских геополитичких плоча. Саудијска Арабија, исламски свет разумљиво, неће претерано јавно и гласно причати о методама узвраћања ударца, али дефинитивно ових дана разматрају све што имају.

У понедељак 27. новембра, у Риму је одржан округли сто у организацији Eurasia Mediterranean Study Center у сарадњи са Polis Etica, под називом:

„ЕВРОПСКА СИГУРНОСТ ИЛИ НЕСИГУРНОСТ? У потрази за изгубљеном стабилношћу”

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, говорила је о нападу на православље и религију у целини:

У октобру месецу, провела сам неколико недеља обилазећи западне пограничне области Русије, уз саму линију раздвајања са Украјином. Оно што је очигледно, географски гледано, ту граница и не постоји. Непрегледно пространство богато шумом и веома квалитетним земљиштем, простире се и са једне и са друге стране. Територија данашње Украјине је претежно била део Руског царства, а након слома ове империје после Октобарске револуције, Лењин и бољшевици су нацртали републичке границе. Идеја је, чини се, настала раније. Почетком 1917. године, социјалистичка револуционарна новина „Дело народа“, позвала је на трансформацију Русије у федералну државу по узору на Сједињене Државе.