Geopolítica e política

Три Вучићева гафа у Паризу

Пише: проф. Слободан Самарџић

Пошто је реч о председнику државе, реч је, нажалост, о три пораза Србије у Паризу. Трагика ових пораза утолико је већа што су се догодила на стогодишњицу завршетка Првог светског рата у којем је Србија била општи симбол победе. Савезници из тог времена улогу Србије умели су да цене. Њихови данашњи наследници, пре свега Француска као домаћин меморијала, врше фалсификовање прошлости и свечану церемонију прилагођавају данашњим политичким потребама – брисањем разлика између победника и побеђених, тада постојећих и непостојећих држава, данашњих држава и квазидржава. Председник Србије одлично се прилагодио „духу времена“.

Rezultat slika za Путин в Париже

Фото: РТ

Вучићев пословично снисходљив став према западним политичарима најпре се манифестовао у предигри свечарских догађаја, када се на позив Ф. Могерини састао са Х. Тачијем. Ако би се судило по Вучићевим изјавама, рекло би се да је он тамо отишао да би високој представници ЕУ у брк скресао да нема даљих преговора док ЕУ не натера косметске Албанце да повуку одлуку о увођењу високе царине на робу из Србије. Кабинет Ф. Могерини, међутим, саопштио је да су се председници Вучић и Тачи састали да би започели разговор о тексту правно обавезујућег споразума, тј. о признању Косова од стране Србије. Неколико дана касније, после завршне церемоније париске свечаности Волфганг Петрич је изјавио да је добро што су Вучић и Тачи били у Паризу, јер треба да дођу до компромиса и ставе тачку на Први светски рат. Не би се требало освртати на ову глупу и малициозну Петричеву изјаву, да јој председник Србије својим држањем није дао за право.

Други Вучићев париски гаф тиче се заставе тзв. Косова у Нотр Даму. То је испао догађај од значаја само за јавност Србије имајући у виду да су се само овде чули гласови протеста. Ако је председник државе решио да, упркос чину домаћина који је Србија могла да схвати само као провокацију, ипак присуствује меморијалним свечаностима, требало је бар да уложи јавни протест и да свима присутним стави до знања да је реч о политичкој злоупотреби важног догађаја. Своје обраћање јавности овим поводом он је свео на Србију и то у карактеристичном свађалачком тону према другачијем мишљењу.

Да је учинио оно што није, можда не би доживео, и цео српски народ са њим, понижење на самој завршној церемонији. Сви су видели да је том приликом био смештен на резервну клупу, за разлику од таквих великих наследника Великог рата као што су председници Косова и Хрватске. У реду, ови су се прошверцовали у прву клупу захваљујући општем протоколу који је био склон томе да прошлост замени садашњицом. У складу са тим, ако је у првој клупи била немачка канцеларка, зашто не би и председници Косова и Хрватске. То је заиста у духу времена који ову тродимензионалну категорију – прошлост, садашњост, будућност – своди на ванвремено сада. Али, ако је званично француско тумачење времена такво, зашто би било и српско.

Председник Србије се објективно прилагодио времену а субјективно зауставио бујицу емоција. То је бар његово објашњење за домаћу јавност, објективно ојађену догађањем у Паризу. Али, овде се не ради о емоцијама, већ о чињеницама. Париска церемонија била је противчињенична. Само би свечана тишина, са колико год највиших државних званичника, била у складу са поводом догађаја. Испало је, али не случајно, да је један историјски повод без преседана послужио као прилика за безброј бучних а безначајних билатералних сусрета. Тако је и Вучићево обитавање у Паризу, поразно по наша историјска сећања, медијски пропраћено као изузетно успешно имајући у виду његове важне државничке сусрете. Да је уместо тешко обузданих емоција хладне главе напустио завршну церемонију, бар некоме би ставио до знања да је све то болно неозбиљно и да ови данашњи нису ни за нокат оним прошлим.

Сва је срећа да је председник Вучић одмах по повратку у Београд добио сатисфакцију за своје душевне боли. Овдашњи француски амбасадор извинио се због „грешке у распореду“. Ако су могли да направе онако јадну церемонију, могли су овако јадно и да се извину. Али, ништа за то, наш председник је још јадније прихватио такво извињење твитом: „Хвала амбасадору Мондолинију на дивним речима и поштовању које је показао према српским жртвама. Србија ће на величанствен начин дочекати председника Макрона“.

Што би рекла госпођа министарка: неће ваљда две државе да зарате због једног сломљеног носа.

Србија и свет

13. новембар 2018. 

autor-avatar

Sobre Центар за геостратешке студије

Centro de geo-estratégica de estudos é uma organização não-governamental e uma associação sem fins lucrativos, fundada em Belgrado, na assembléia de fundação realizada no 28.02.2014. em conformidade com o disposto no art.11. e 12. Lei sobre associações ("Diário Oficial do Rs", não.51/09). por um período indefinido de tempo, a fim de atingir os objetivos no campo de investigação de geo-estratégica de relações e elaboração de documentos estratégicos, análise e pesquisa. A associação desenvolve e apoia projetos e atividades que visam o estado e os interesses nacionais da Sérvia, tem o status de uma entidade jurídica e é registado no registo, em conformidade com a lei. A missão do Centro de geo-estratégica de estudos é: "estamos construindo o futuro, porque a Sérvia merece-lo: os valores que representam são estabelecidas através de nossa história, cultura e tradição. Acreditamos que sem passado não há futuro. Por esta razão, a fim de construir o futuro, precisamos conhecer o nosso passado e valorizar nossas tradições. Os verdadeiros valores são sempre fundamentado e o futuro não pode ser construído em uma boa direção, sem que a fundação. Em um momento de disruptiva geopolítica mudança, é fundamental fazer escolhas inteligentes e tomar as decisões certas. Deixar de ir a todos imposta e idéias distorcidas e artificial insta. Acreditamos firmemente que a Sérvia tem bastante qualidade e potencial para determinar o seu próprio futuro, independentemente de ameaças e limitações. Estamos comprometidos com o sérvio posição e o direito de decidir o nosso próprio futuro, tendo em mente o fato de que, historicamente, tem havido muitos desafios, ameaças e perigos, que temos que superar. " Visão: o Centro de geo-estratégica de estudos aspira a tornar-se uma das principais empresas do mundo no campo da geopolítica. Ele também quer se tornar uma marca local. Vamos tentar interesse público, na Sérvia, em temas internacionais e reunir todos os interessados na proteção do estado e os interesses nacionais, fortalecendo a soberania, a preservação da integridade territorial, a preservação de valores tradicionais, fortalecimento das instituições e do estado de direito. Vamos agir no sentido de encontrar pessoas afins, tanto no mercado doméstico e no mundo público. Vamos concentrar-nos sobre a cooperação regional e a rede de Ongs relacionadas, tanto no nível regional e internacional. Vamos lançar projectos a nível internacional para apoiar o reposicionamento da Sérvia e a preservação da integridade territorial. Em cooperação com os órgãos de comunicação, vamos implementar projetos que estão focados sobre estes objetivos. Vamos organizar a educação do público interessado, através de conferências, mesas-redondas e seminários. Vamos tentar encontrar um modelo para o desenvolvimento da organização que permita o financiamento das atividades do Centro. Construir um futuro juntos: Se você está interessado em colaborar connosco, ou para ajudar o trabalho do Centro de geo-estratégica de estudos, por favor, contate-nos pelo e-mail: center@geostrategy.rs

Deixe um comentário

O seu endereço de email não será publicado. Campos obrigatórios marcados com *