У ексклузивном интевјуу за Sputnik International српски политичар и геополитички експерт Драгана Трифковић износи своје утиске као члан делегације Патриотског блока Србије која је недавно посетила Крим и објашњава зашто Косово не може да постане члан Унеска.
Разговарала Екатерина Блинова.
Спутњик: Можете ли са нама поделити Ваше утиске са недавне посете Криму?
Драгана Трифковић: Делегација Патриотског блока из Србије, коју чине Демократска странка Србије и Српски покрет Двери, била је у званичној посети Криму. Том приликом смо се састали са највишим руководством Републике, као и са властима Симферопоља и Јалте. Утисци су врло позитивни. Имали смо прилику да обиђемо историјска места на Криму, и свако ко има недоумице око тога да ли је Крим руски – треба да обиђе та места. Разговарали смо и са становницима Крима, људи живе у миру и слози, и праве велике планове за развој полуострва које је 23 године стагнирало у саставу Украјине. Сада се ситуација мења, и они су срећни због тога. Посетили смо Крим првенствено због тога да дамо подршку повратку ове територије у своју матицу, али и да затражимо подршку од Русије око референдума који желимо да се одржи у Србији са питањем: „Да ли сте за наставак евроинтеграција Србије по цену губитка Косова?“ Демократски референдум на Криму је добар пример како треба да се поштује воља народа.
Зашто Влада Србије још није признала Крим као саставни део Русије?
Српска власт стално истиче како поштује територијални интегритет Украјине, рачунајући и на Крим. Тиме она не поштује територијални интегритет Руске Федерације. Србија, нажалост, не води суверену политику, већ политику по мери Вашингтона и Брисела. У том смислу, много је одлука које су донете на штету државних и националних интереса Србије. Српски народ искрено подржава повратак Крима у своју матицу, а са друге стране за нас је то нада да ће се Косово и Метохија такође вратити у састав Србије. Понашање српских власти у вези са Кримом је врло неодговорно. Русија даје велику подршку Србији за Косово и Метохију, што је за нас кључно питање, али и по другим питањима. Можемо као пример да наведемо спречавање усвајања срамне Резолуције о Сребреници у УН, коју је предложила Велика Британија са идејом да одговорност за ратне догађаје припише српском народу. Ми смо искрено захвални Русији на огромној подршци коју нам пружа, и стидимо се понашања наших власти.
Шта је сада званична политика Београда према Косову? Да ли постоји опасност да би високи званичници Србије пристали да због евроинтеграција признају независност Косова?
Српско државно руководство води двоструку политику. Њихово предизборно обећање је било да ће се борити за Косово и Метохију у саставу Србије, што претходна власт Демократске странке није чинила. Међутим по доласку на власт, Српска напредна странка је наставила да води исту политику као Демократска странка, с том разликом што је убрзала политику потпуне предаје. Од 2012. године Српска напредна странка је поставила границу између Централне Србије и јужне српске покрајине Косова и Метохије и потписала низ противуставних договора са нелегалним властима у Приштини, којима је угасила све институције државе Србије на територији Косова и практично предала српски народ у руке албанским терористима. Није тајна да су власти из Београда вршиле притисак на српски народ на Косову да изађе на изборе које је расписала нелегална албанска власт. Кључна ствар двоструке политике су договори између Београда и Приштине потписани у Бриселу, које обе стране тумаче различито. Договори и јесу намерно састављени тако да могу да се тумаче на више начина и да се до резултата тих преговора који су унапред зацртани, дође лукавством и манипулацијом. Ми с разлогом верујемо да су садашње власти у Србији унапред преузеле обавезе од Вашингтона и Брисела у вези са Косовом и Метохијом, али и по још неким питањима.
Постоје ли геополитичке паралеле између Крима и Косова? Да ли је само случајност што је после изградње Бондстила, највеће НАТО базе у Европи, Пентагон планирао морнаричку базу на Криму?
САД од распада Совјетског Савеза прекрајају границе у Европи према својој потреби, почевши прво од Балкана. Србија је бомбардована само због тога што није добровољно пристала на америчку окупацију. САД су изградиле Камп Бондстил на окупираној српској територији, како би са те позиције контролисале читав Балкан. Нема сумње у то да је Крим био у америчким војним плановима као идеална тачка за контролу Црног мора. Ако погледамо где су све лоциране америчке и НАТО војне базе, видећемо да су оне инсталиране у циљу опкољавања Русије. Највећи проблем за САД је тај што су прецениле сопствене могућности и преамбициозно кренуле у своје освајачке походе. Деведесетих година прошлог века су несметано могле да спроводе агресију и цртају границе, али сада је са тиме завршено. У будућности ће бити потребно да исправљамо њихове грешке.
Зашто је неприхватљиво чланство непризнате државе Косово у Унеску? Како се злогласни заговорници пројекта „Велике Албаније“ осећају поводом српског православног наслеђа на Косову?
Улазак лажне државе Косово у УНЕСКО је неприхватљив ако узмемо у обзир да се та организација представља као образовна, научна и културна организација, са задатком да чува културну баштину земаља свуда у свету. Косово и Метохија су саставни део Републике Србије према важећој Резолуцији 1244 СБ УН. Инсталиране власти на Косову су нелегално и противзаконито, уз подршку САД и ЕУ, присвојиле српску територију, ресурсе и имовину. Од када су УН и НАТО преузеле контролу над Косовом и Метохијом, албански терористи су уништили преко 150 српских цркава и манастира, од којих су многи средњовековни из периода 12-15 века. Осим манастира уништена су и оскрнављена српска гробља, готово на читавој територији покрајине. И сада замислите да неко одлучује о томе да српску културну баштину предаје на чување онима који су је уништили и спалили. После тога би УНЕСКО могао да прими и ИСИЛ који такође руши и пали по Блиском Истоку, као члана коме такође предаје спаљене споменике на чување. У нормалним условима би било беспредметно и разговарати о таквим предлозима, али нажалост међународне институције су дубоко злоупотребљене од стране САД.
Напомена Стања ствари: Интервју се на сајту међународног издања Спутњика појавио у нешто промењеном облику
Посрбила: Svetlana Maksović
10. новембар 2015.
