Српски интелектуалци траже од Путина да одузме Вучићу орден

Отворено писмо српских интелектуалаца председнику Руске Федерације, Владимиру Путину

Поштовани господине Председниче,

Разлог због ког Вам се обраћамо је дубока захвалност због Вашег пријатељског односа према Србији и суштинског разумевања за значај српско-руске сарадње. Још од времена цара Николаја II, Србија није имала толику наклоност Русије, колику има сада.

Руска Федерација чини све да ојача односе са Србијом на свим пољима и помогне јој у очувању државних и националних интереса.

Кључна сарадња Србије и Русије на пољу економије и енергетике, остварена је у периоду од 2001. године до 2011. године кроз процес приватизације, када је Русија постала партнер српским фирмама. На основу потписаног енергетског споразума између Србије и Русије из 2008. године, наше две земље су потврдиле опредељење да стратешки сарађују. Кроз приватизацију Беопетрола и Нафтне индустрије Србије, Руска Федерација је обезбедила утицај у области енергетике, не само у Србији већ и ширем региону Балкана.

За један од најзначајнијих пројеката на пољу хуманитарне сарадње наше две земље, сматрамо договор о сарадњи у реаговању на ванредне ситуације, који је потписан 2009. године и на основу кога је отворен Српско-руско хуманитарни центар у Нишу. Овај хуманитарни центар је имао велику улогу у спашавању људских живота приликом поплава које су задесиле Србију 2014. године. Српско-руски хуманитарни центар има потенцијал да постане најзначајнији хуманитарни центар на Балкану, односно да своје активности прошири на читав регион.

Русија је великодушно помогла завршетак изградње храма Светог Саве на Врачару и тиме отворила ново поглавље духовног јединства православног руског и српског народа.

Завршетак изградње храма Светог Саве је од великог значаја за Србију, којој је више него икада потребно да памти своје историјско наслеђе и да се ослони на темеље своје државности и националног достојанства.

Русија је у многим историјским тренуцима била једини ослонац српској држави и једина узданица нашем народу. То је тако и данас када је српски народ суочен са резултатима дугогодишњег насилничког одвајања Косова и Метохије од остатка Србије. Веома смо захвални Руској Федерацији на принципијелном ставу да косовско питање може да се решава искључиво у складу са међународним правом, односно Резолуцијом 1244 и Уставом Републике Србије. Тиме Русија, штитећи међународно право и светски поредак, штити и територијални интегритет Републике Србије.

Са жалошћу морамо да констатујемо да Србија не улаже напоре да очува свој територијални интегритет, односно Косово и Метохију у свом саставу.

Као потврду овој тврдњи навешћемо да је државно руководство Србије 2013. године потписало штетни Бриселски споразум којим су угашене институције државе Србије на територији Косова и Метохије и постављена класична граница између Косова и Метохије и остатка Србије. Да за осам година власти, владајући режим ни једном није поставио пред међународну заједницу питање повратка преко 200 хиљада протераних Срба као и повратка српских безбедносних снага на Косово и Метохију, што је предвиђено Резолуцијом 1244. Да руководство Србије ни једном није тражило од међународне заједнице да реагује поводом формирања војске Косова, што је противно међународном праву и Уставу Републике Србије.

Коначно, да државни врх Србије није упутио позив Руској Федерацији да се укључи у преговоре о Косову и Метохији и својим ауторитетом помогне да се ово питање реши у складу са интересима наше државе, а не у складу са интересима албанских сепаратиста.

Уместо тога, председник Србије је укључио Америку у процес решавања косовског питања, која је главни креатор и покровитељ независног Косова.

Потписивањем тзв. Споразума о економској сарадњи Србије и Косова, председник Александар Вучић се сагласио са тим да Србија одустане од кампање за повлачење признања лажне државе Косово, након што су многе државе то већ учиниле.

Поред тога председник Вучић је потпуно одустао од суверенитета Србије и дозволио директно уплитање САД у многа унутрашња питања наше земље, укључујући и енергетску сарадњу Србије и Русије.

Сматрамо да државно руководство Србије злоупотребљава вековне српско-руске односе и користи их у дневно-политичке маркентишке сврхе, развијајући истовремено стратешку сарадњу са евроатлантским структурама.

У прилог томе осврнућемо се на чињеницу да Руско-српски хуманитарни центар у Нишу није добио дипломатски статус и поред обећања српског руководства да ће га добити, да руске фирме у последњих осам година нису могле да победе ни на једном тендеру у Србији и да руководство Србије осим празних обећања није учинило ни један конкретан корак у даљем стратешком продубљивању српско-руске сарадње.

Због тога Вас молимо да председнику Србије Александру Вучићу одузмете орден Александра Невског који сте му доделили прошле године, јер сматамо да он не заслужује да носи тако високо одликовање.

Александар Невски се борио за независност своје земље против страних освајача и истакао се својим херојством, док се председник Србије истиче сасвим супротним карактеристикама.

Александар Невски је у монголској Златној хорди храбро исповедио Христа, као Његов истински војник, а Александар Вучић је у Србији урушио хришћанске вредности живота, па и саму породицу, кукавички служећи западњачком глобализму и одричући се Христа.

У Београду, 16. октобра 2020. године

Потписници из Србије, Републике Српске и Црне Горе:

Небојша Вукановић, народни посланик-Парламент Републике Српске

Немања Вучковић, омладински активиста и студент права

Венцислав Гроздановић, магистар биохемије

Војин Гушић, ратни ветеран и представник бораца Републике Српске

професор др Љубиша Дабић

професор др Владимир Димитријевић

Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо

др Марко Јакшић, народни посланик у неколико сазива

Марија Јањушевић, народни посланик 11. сазива

професор др Митар Ковач