Tag Archives: Vladislav Sotirović

Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић

Истраживач-сарадник Центра за геостратешке студије, Београд

Послератни амерички геостратешки планови и Европа

Други светски рат се завршио 1945. г. НАТО – Организација Северноатлантског пакта (North Atlantic Treaty Organization) је формирана 1949. г. Са формирањем ове војнополитичке организације отпочиње Хладни рат 1.0 (1949.−1989. г.). Варшавски уговор је основан шест година касније (1955. г.) као војни одговор НАТО пакту који се, узгред, од многих популарно назива и као Nazi American Terrorist Organization с обзиром да је један већи број нацистичких официра из доба Хитлерове Немачке и Другог светског рата био запослен у структурама НАТО пакта након његовог оснивања. Јасно је да у овом савезу САД води кључну улогу по свим питањима његовог функционисања, а својим деловањем у неколико интервенција (нпр., Југославија, Либија) се показао фактички као класична али легализована терористичка организација.

Тренутна ситуација у међународним односима инспирисана случајем Украјине и око ње је већ довела до драстичног захлађења политичких, економских и свих других односа између Русије и Запада (НАТО и ЕУ) са реалном тенденцијом да се ово захлађење ускоро претвори у нови и још хладнији глобални рат на релацији Запад-Исток – дуготрајни Ледени рат (the Ice War). У овом случају, окосницу источних снага чиниле би Русија, Кина, Иран, Индија, исламске земље Централне Азије и Северна Кореја бар за почетак. Западна алијанса је већ увелико формирана али из које би временом могло бити неколико земаља отпадница које би промениле страну. У сваком случају, долазећи глобални Ледени рат има корена у тзв. Украјинској кризи која је отпочела насилном променом легалних власти у Кијеву 2014. г.  

Поставља се логично питање да ли ће се Путинова војна акција пацификације НАТО екстремиста и денацификације Источне Европе зауставити у Украјини (званој од неких коментатора на друштвеним мрежама Нацикрајина) или ће се акција наставити у правцу запада, тј. ка Централној Европи и/или Балтичким државама (Прибалтик)?

Наравно, у овом тренутку је тешко прогнозирати какав ће развој догађаја бити у наредном периоду поготово када ни ова тренутна операција у Украјини није до краја завршена. Ипак, једно је сигурно: аналогно случају Украјине, може се предвидети да следећи корак Русије зависи искључиво од политике НАТО пакта, односно америчких марионета у Централној Европи и Прибалтику. Другим речима, неће се десити ништа уколико Русија не буде директно и крајње безобразно испровоцирана од стране НАТО чланица и тако буде морала да превентивно реагује као и у случају Украјине.

Препорођена Русија

Након распуштања СССР-а 1991 г., Русија и руске студије укључујући и руски језик, културу и повест су постали за једно дуже време не много популарне области студирања као и занимања на Западу упоређујући са временом Хладног рата (1949.−1989. г.). Разлог оваквом тренду је било дубоко веровање на Западу да је исти једноставно „завршио“ са Русијом као великом силом након рушења Берлинског зида и нестанка како СССР-а (совјетске Русије) тако и Варшавског пакта. Међутим, геополитички стратези на Западу а првенствено у НАТО пакту и Пентагону су превидели једну ствар: нестао је Совјетски Савез али не и сама Русија која је од године 2000.-те доживљавала константну војно-политичку и економско-финансијску ренесансу након катастрофалних година (деценије) власти Бориса Јељцина и његових еуроатлантских либерала. Веровало се након 1991.-г. да је утицај Русије у светској политици и међународним односима дефинитивно елиминисан па су стога на западним универзитетима укидане катедре, програми и центри за проучавање руске културе, језика и историје као практично непотребни у геополитичком смислу.      

Пише: др Владислав Б. Сотировић

Пише: др Владислав Сотировић

Недавна изјава америчких званичника да ће САД дозволити продају оружја Украјини балтичким државама (Естонија, Летонија и Литванија – три „балтичке сестрице“) које су од 2004. г. у НАТО пакту говори да САД покушавају да геополитички манипулишу државама које деле границу са Русијом у покушају да изазову војни сукоб са Русијом и директно увуку те државе у исти. У истом контексту је и најновија одлука Лондона да у Естонију пошаље додатне трупе ради одбране од потенцијалне „агресије“ Русије.