На Дан руске науке 8. фебруара, у брјанском огранку Академије при председнику РФ (РАНХиГС) почео је Фестивал науке – 2021. У оквиру фестивала организују се отворена предавања, састанци, округли столови и други догађаји. Међу њима – серија предавања познатог српског политиколога, директора Центра за геостратешке студије (Београд) Драгане Трифковић. Предавања су одржана 22-24. марта.
Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews
На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.
Излагање Драгане Трифковић на округлом столу ИА РЕГНУМ „Русија и земље бивше Југославије у новој политичкој реалности“
Србија и Русија имају дубоке историјске, религијске и културне везе које трају стотинама година.
Интервју Драгане Трифковић за Алаатра ТВ
-делови интервјуа биће приказани у оквиру међународне конференције „Креативно друштво. О чему су сањали пророци“
Сви заинтересовани могу да прате конференцију на овом линку: Созидательное общество. О чём мечтали пророки | Международная онлайн-конференция
Природа на жури, а ипак све оствари
Лао Це
Према вашем мишљењу, колико је хитна потреба за променом формата друштва данас?
Моје мишљење да се ми већ налазимо у процесу преформатирања друштва.
Потреба за тим постоји очигледно, јер су се нагомилали многи проблеми које човечанство треба да реши.
Друштвена комора Руске Федерације организовала је округли сто на тему „Улога грађанског друштва у осигурању стабилности у Црноморско-балканском региону“.
У раду округлог стола учестовали су представници Савета федерације, Државне думе, Федералне скупштине, Министарства спољних послова, Савета министара Републике Крим, Друштвене коморе, као и представници научне заједнице, из Русије и иностранства.
Учесници округлог стола сложили су се да је неопходно осигурати снажно присуство грађанског друштва у развоју светске политике
и позвали на активирање друштвених снага у Црноморско-балканском региону.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, говорила је на тему: Америчка политика обуздавања Русије на Балкану.
Интервју директора Центра за геостратешке студије Драгане Трифковић, Руској народној линији
Разговор водила: Ирина Ушакова
Како се социјални и културни живот у Србији променио током протекле године у вези са епидемијом корона вируса?
Година која је за нама је заиста била тешка и пуна искушења. Суочили смо се са пандемијом новог и до сада непознатог вируса. Средином марта прошле године је уведено ванредно стање у Србији у вези са пандемијом корона вируса, које је подразумевало и ограничавање кретања, обустављање свих јавних скупова и измењен режим рада трговинских и услужних објеката.
Драгана Трифковић за РЕГНУМ
Америчка спољна политика се дефинише дугорочно, и њени циљеви се не мењају у зависности од тога да ли ће у Белој кући седети демократа или републиканац. То је и став бившег конгресмена Рона Пола који је рекао: „Без обзира за кога гласали, дубока држава побеђује“.
За време Доналда Трампа, односи САД и Русије су доведени до најнижег нивоа увођењем још већих санкција од претходних власти, чиме је Трамп желео да се оправда од оптужби да је повезан са Русијом.
Пише: Драгана Трифковић
С обзиром на то да је Александар Вучић готово успео да угуши сваки слободан глас у Србији, умислио је да је толико моћан да може исто то да спроведе и у Русији.
Због чега му је битно да до Русије не стигне никаква критика његовој политици?
ИА Регнум је 25. јануара организовало округли сто на тему: Да ли је могуће спасити српско Косово?
Интервју Драгане Трифковић за Евроазија експерт
Како бисте окарактерисали руско-српске односе у 2020. години и шта очекивати од билатералних односа у Новој години? Да ли ће се наше земље суочити са новим искушењима и изазовима у наредној години?
Руско-српски односи у 2020. години су ушли у једну нови фазу динамике. Са српске стране мислим да је било непромишљених потеза у спољној политици који су нашу земљу ставили у незгодан положај. Званично Србија спроводи спољну политику која се ослања на четири стуба, а то су Брисел, Вашингтон, Москва и Пекинг. Међутим, приближавање Србије САД у текућој години и посебно потписивање споразума у Вашингтону, поставља у питање да ли се Србија тиме определила само за један стуб? Ради се о томе да се Вашингтонски споразум уплео у српско-руске и српско-кинеске односе, као и односе Србије са ЕУ. Са тим у вези, видећемо како ће се нова администрација САД односити према обавезама које је српска страна преузела. Што се тиче Русије, похвалила бих руску мудрост и стрпљивост у спољној политици. Без обзира на многобројне препреке на које наилази, Русија се понаша одговорно и трезвено. То је заиста за поштовање.
