Како климатске промене раде за светске интересе

Пише: Милош Здравковић

Арктичка регија је извор енергетске независности северних, арктичких држава и њен значај ће расти. Русија на првом месту, затим Канада, САД, Норвешка и Данска (Гренланд) ће захваљујући отопљавању леда на Арктику у наредних двадесетак година бити потпуно независне од региона Блиског Истока. Године 2017. Арктик је чинио 17 посто руске производње нафте и 90 посто производње природног гаса. Норвешка већ сада у Баренцовом мору производи више енергената него у Северном мору, где производња опада из године у годину. Највећа и најскупља Америчка и светска истраживања везана су за Аљаску. Највеће руске „мегафирме“ активне су на полуострвима Јамал и Гајдан, а значај Арктика за руски нафтни и гасни сектор су наглашени и у стратегији о руском Арктику из 2008. године и другим стратешким документима. Према америчком геолошком истраживању се процењује да Арктик има најмање 30 посто светског неоткривеног гаса и 27 посто неоткривене нафте. Треба напоменути да се већина тих резерви налази у територијалним водама Руске Федерације.
Растуће значење Арктика за Русију произлази не само од експлоатације и потенцијала природних ресурса у регији, већ и стратешког циља земље за искориштавање растућег поморског превоза путем Северног поморског правца (конкуренција пловидби кроз ионако дужи пут кроз закрчени Суецки канал).

Continuar lendo

Како је нафта постала ресурс будућности?

Пише: Милош Здравковић

У времену када се све више говори о обновљивим изворима енергије, глобалном загревању, о томе како је ери фосилних горива дошао крај, желео сам да подсетим јавност на нафту, која је још увек енергент садашњости и будућности, због које се воде актуелни ратови али и они будући.
Први и други светски рат су били најстрашнији ратови у историјии људског рода у којем је погинуло више од 50 милиона људи. Прави и највећи добитник тих ужасних ратова биле су Сједињене Америчке Државе које су постале доминантна и најјача светска сила у историји људског рода. Њена индустрија и територија, целокупно становништво, ако изузмемо Перл Харбур, били су поштеђени ратних разарања. Политичким, војним и индустријским америчким елитама одмах по окончању рата постало је апсолутно јасно како је надзор и поседовање нафте одлучило два светска рата, те ће одлучити геополитичку судбину света у деценијама које су тек долазиле. Нафта је постала енергетски ресурс будућности.

Continuar lendo

Модернизација Русије под санкцијама

Пише: Милош Здравковић

 

Руси су постали најбољи у коришћењу страних знања, јер је Русија произвела врло мало аутентичних технологија. Међутим, руски стручњаци су успели у стварању нових технологија, попут масивних ниско-трошковних система производње, комбинујући бројне иностране технологије. Руси су били сјајни по својим иновацијама у свемирској и војној индустрији, али су заостајали у аутомобилској, прехрамбреној, текстилној, фармацеутској, бродоградњи, као и у компјутерским и софтверским наукама. Данашњи океани и мора су незамисливи без руских бродова, модеран ваздушни, железнички и авиотранспорт се не може поимати без руских авиона, возова и аутомобила који су присутни на свим меридијанима. Модеран свет данас зна за „Јотафон“, „Касперски“,“Фармексперт“…

Резултат слика за россия

Continuar lendo

Нуклеарна будућност Србије

Пише: Милош Здравковић

Зарад потребе опстанка и просперитета, Србији је, као и већини држава, потребна одржива енергетска стратегија. Таква стратегија би требало да се базира на одрживом енергетском коришћењу и заштити животне средине. Потребе становништва и производње за енергијом свуда у свету, па и у Србији су у сталном расту, с нуклеарна електрана би обезбедила и ту енергију и сигурне приходе на дуже време.

Србија је окружена нуклеаркама, а нема их, иако многи верују да су оне ипак будуц́ност у снабдевању енергијом, јер ц́е у наредних 50 до 100 година бити све мање угља и нафте, па ц́е једина будуц́ност бити нуклеарна енергија.

Continuar lendo

Шта доноси 2017. година?

Пише: Милош Здравковић

Ако посматрате са стране, као независан посматрач, видећете да су стратешке опције председника Трампа, веома сужене. Трампов најбољи избор за нови, али стабилан светски поредак, био би успостављање срдачнијих односа са Кином и Русијом. Паралело би Трамп морао да задржи тврду политику према исламском екстремизму, за шта све три силе, свака са својом муслиманском мањином од које зазиру , имају заједнички интерес. Уопште, остатак света би добио од такве сарадње великих сила. Јапан и Немачка би били навећи губитници.

Какве су перспективе за 2017. Тензије на Блиском Истоку расту, а „популистички“ покрети су јачи него икада од краја другог светског рата у Европи и Сједињеним Америчким Државама. Нарочито, у западном свету, од Брегзита и победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД до пораза премијера Матеа Ренција на италијанском референдуму, током 2016. присуствовали смо многим ,,црним лабудовима”, великим неочекиваним догађајима са дугорочним значајним последицама. Надајмо се позитивним за остатак света. („Црни лабудови“ – термин преузет са ЦНН-а)

Continuar lendo

Новинарство и пропаганда

Пише: Милош Здравковић

 

Свет очекује да новоизабрани амерички председник Доналд Трамп одржи обећање да САД више неће насилно да мењају режиме широм света. Интернет, алтермаинстрим медији су однели победу над „провереним“ западним средствима информисања. РТ је гледанији од свих америчких тв станица заједно.

Разорени Алеп је ослобођен од терориста свих боја 14. децембра, а море истраумираног народа још чека да замени избеглички живот својим порушеним домовима.

Иза рушевина и слика људске беде, аналитичари у ослобађању Алепа виде кључни догађај у сиријском рату. Алеп је покорен или ослобођен, у зависности од политичог угла, Западног или оног који то није, после неколико година контроле од стране побуњеника и неколико месеци уличних борби и бомбардовања и сатирања терориста од стране руске авијације.

Continuar lendo

Накнадна памет

Пише: Милош Здравковић

Временом је постало јасно како Македонија заправо и нема моћних пријатеља у међународној заједници који би заговарали њихове интересе. У такозваној „међународној заједници“ Грци имају јак лоби, Бугарска је чланица ЕУ, док су Сједињене Државе моћни покровитељ и апсолутни заштитник Албанаца. А и Србија има довољно својих проблема да би енергију трошила на заштиту и онако незахвалних комшија.

Да је лако бити успешан генерал после завршене битке, индиректно је потврдио и министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекавши: „Југославији смо дали све, а данас нам лупају шамаре“.

Шеф српске дипломатије рекао је да ће Србија играти конструктивну улогу у решавању проблема у региону, али да би могла да гласа против интереса суседних земаља које нису подржале Србију у за њу важним питањима, као што су признање Косова или његово чланство у Унеску.

Continuar lendo

Пусти сан једног провинцијалца

Пише: Милош Здравковић

Сувише је мала и бедна била визија једног гувернера Арказаса, једне од најзаосталијих држава САД. И наивно је веровао је да ће се његови снови остварити преко једног његовог пијаног „пајташа“. Он је маштао о посрамљеној и дезинтегрисаној Русији, омраженој од суседа и целог света. Уместо тога се десило управо супротно. Русија је постала прогресивна, безбедна држава која ради на поткопавању западног неолибералног поретка. То је редак пример да се велика империја поврати након историјског пораза.

Једног септембра 1994. године Борис Јељцин је био у Вашингтону у државној посети свом новом пријатељу, председнику Билу Клинтону. Совјетски Савез се распао само три године раније, а односи између САД и Русије су „цветали“ – јер Јељцин је одржао обећање сахранивши са своје стране деценије непријатељства. У Русији је стање било хаотично, али крхки демократски процеси и настајање капитализма је узимало маха. У том смислу, Клинтон и Јељцин су изградили савез у циљу спречавања снага државне безбедности Русије да преузиму власт у Москви и изврше повратак у „Хладни рат“. Током једне раније посете Москви, Клинтон је рекао младим Русима да “изаберу наду уместо страха и пронађу нову дефиницију величине Русије.” (www.rusiainsider.com)

Continuar lendo

Енергетски односи љубави и мржње

Пише: Милош Здравковић

 

Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али реалност је другачија: енергија је политички посао, али је у целини узевши, бизнис.

Ери јефтине енергије дошао је дефинитивни крај. “Енергетска битка“ потрајаће барем неколико деценија. У ту битку за буквално преживљавање неке земље и нације улазе богатији, неки (већина) сиромашнији, али је чињеница да су сви у истом лонцу, те стога следи да никада у својој историји судбина човечанства није била повезанија. Јер енергија повезује и покреће свет.

Сасвим је чудно што је уместо да уједини целу Европу (којој Русија припада географски, историјски, културно и психолошки), питање енергије последњих година постало тема која дели континент. Русија поседује 26,6% светских резерви гаса, између 6,2% и 13% познатих резерви нафте и око 20% познатих резерви угља. По томе је Русија светски лидер у трговини гасом и извозник нафте у рангу са Саудијском Арабијом.

Continuar lendo

Европа се буди из америчког сна

Пише: Милош Здравковић

Људи широм Европе напокон се буде из Америчког сна. Од Ламанша до Урала, од Балтика до Средоземља све више Европејаца схвата ко из темеља руши сан о Европи без граница. Како то бива у високобуџетним холивудским филмовима, убица је обично неко из блиског окружења, у којег жртва (Европа) има пуно поверење. Тако је и сада. Главна претња Европе није Владимир Владимирович, него онај ко у Путина упире прстом, вичући “држите диктатора”, а да се Власи не сете, Сједињене Америчке Државе.

Боинг је пре „уједињења Европе“ имао 90 процената светског тржишта авиона ( сада је ЕрБас јачи од Боинга), У Детроиту се производило седамдесет процената свих светских аутомобила ( сада је Детроит банкротирао)…

Али Власи се полако дозивају памети. У томе им помажу избеглице из северне Африке и са Блиског истока. Гледајући те џиновске реке унесрећених људи, које од грађана Европе извлаче и оно најбоље и оно најгоре, претећи да Европа одустане од својих кључних вредности које је чине најсоцијалнијим и најпросвјетљенијим континентом, просечан Европљанин мора да се запитати и већ се, на срећу, пита. Чекај, до ђавола, како је све ово почело? Ко је одговоран за ову библијску сеобу народа?

Continuar lendo