Зашто Вучић није дочекао руску помоћ и да ли Путин више није „брат“?!

Пише: Дејан Мировић

Ванредно стање у Србији је уведено 16 . марта 2020. На конференцији за штампу. Истог дана Вучић је замолио кинеског председника Си Ђипинга да помогне Србији ословљавајући га са „брате и пријатељу“. Пекинг је после пет дана послао један авион са опремом и неколицином лекара. Вучић је лично дочекао авион уз химне, аплаузе и постројене  министре. У емоционалном наступу на аеродрому, српски председник је говорио о „челичном пријатељству“ између Кине и Србије, које ће трајати вековима, брату и пријатељу Сију кога ће дочекати „неколико стотина хиљада људи’“. Премијер Брнабић је предложила подизање споменика Кини.

Continuar lendo

Лекције живота – врати се Српска војско, не могу више да сневам

Пише: Горан Раичевић

Шта представљају животне лекције и шта носе са собом, свако би требало да се запита о чему нас уче, шта покушавају да нам кажу. У животу није могуће неке лекције прескочити. Уколико се не науче када је време, оне се враћају као бумеранг. У својој истрајности да нас подуче и опомену, способне су да се понављају до изнемоглости, али се морају савладати у истини, не у лажи и превари. А ми? Пружа нам се могућност да их научимо, извучемо поуке, лажи да препознамо, истину да носимо и газимо даље. У супротном, доводимо у питање сопствени опстанак. Да ли ћемо бити и постојати!

Continuar lendo

Пропаганда Русије на Балкану је под контролом Запада

Драгана Трифковић за Руску народну линију

Руско-српски односи се често улепшавају како би задовољили потребну форму.

Што се тиче Србије, та форма је неопходна из простог разлога што већина грађана Србије има наклоност ка Русији. Због тога они очекују да се односи са овом пријатељском земљом развијају по свим правцима.

Continuar lendo

Фиктивна помоћ Европске уније

Пише: професор Слободан Самарџић

Подбацивање ЕУ у борби против вируса корона је општепозната. Већи број њених држава чланица, уз Сједињене Државе, данас имају најтеже последице ове заразе на свету, а да још нису достигле врх ове пандемијске катастрофе. У претходном прилогу (овде) изложио сам неке од разлога ове тешке чињенице. Унутар Уније догађа се процес сличан мигрантској кризи 2015. године. Њене институције немо посматрају ток догађаја, али остају пасивне у погледу било какве интервенције. Све је лошим спонтанитетом препуштено државама чланицама.

Continuar lendo

Коме треба нови рат на Косову?

Пише: Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

 

У Москви је 10. марта одржан округли сто на тему: Русија-Балкан на ком сам говорила о актуелној ситуацији на Балкану. Већи део мог излагања био је посвећен питању Косова и Метохије, због тога што то и јесте један од највећих проблема Балкана. Главне тезе из мог излагања објављене су на порталу руског агенства Регнум: „Једини правно валидни документ за решавање косовског питања је важећа Резолуција 1244 која на међународном нивоу потврђује надлежност Србије над овом територијом. Западне силе покушавају да изманипулишу међународно право и доведу ово питање до краја на штету државних и националних интереса Србије.

Continuar lendo

Убиства, погроми, независност. Кратак курс новије историје Косова

Пише: Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Пре шеснаест година на Косову и Метохији је организован погром над преосталим српским становништвом. У року од два дана порушено је око 800 српских кућа, спаљено је 35 верских објеката и протерано преко 4 000 Срба.

Continuar lendo

Русија не сме да буде саучесник у капитулацији Србије

Пише: Ања Филимонова РЕГНУМ

Премијер тзв. Републике Косово Аљбин Курти се без дугих философских размишљања и бирократског увијања заложио за решење главног проблема приштинских власти – стицање потпуне, праве државности. То подразумева чланство тзв. Републике Косово у УН и признање њене независности од стране Србије, а управо признање од стране Србије даје сецесији неповратни карактер. Курти је 9. марта 2020. године изјавио да су приоритети његове владе, ни мање ни више него „тужба против Београда за геноцид“, „кажњавање српских снага безбедности за војна кривична дела извршене током последњих сукоба“ и „озбиљна припрема владе за подношење тужбе против Београда пред Међународним судом“. Према његовим речима, све ово ће бити теме у наставку дијалога са српским властима. Још 7. марта је косовски парламент усвојио трогодишњи програм рада владе, чији саставни део представља „пет принципа дијалога са Србијом“. Као принцип наведен је „дијалог на основу реципроцитета“. Под тим се подразумева и преиспитивање већ закључених споразума са Београдом под окриљем ЕУ.

Continuar lendo

Без специјалног изасланика Русије преговори су осуђени на предају

Пише: професор Слободан Самарџић

Објективно важнији догађај – општа брига поводом вируса корона – засенио је редовне политичке активности у свету и Србији. А међу њима увек има важнијих и мање важних. Овим првим, што се Србије тиче, припада именовање специјалног изасланика ЕУ за наставак преговора Србије и тзв. Косова, које је учинио Високи представник за спољну политику ЕУ Жозеп Борел. Избор је пао на словачког дипломату Мирослава Лајчака, нама добро познатог по низу улога у спорним приликама за Србију.

Continuar lendo

Развој руско-српске економске сарадње кроз домаћу привреду

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, присуствовала је 12. марта конференцији „Руски региони, перспективе одрживог развоја у савременим друштвено-економским условима“, коју је организовала сверуска друштвена организација „Удружење жена предузетница Русије“.

Continuar lendo