Браћа по вазалству

Пише: Слободан Самарџић

О званичној монтенегринској политици према Србима и Српској цркви, а поводом тадашњег Нацрта закона о верским слободама, писао сам на овом блогу јуна месеца (вид. овде). Тада сам маргинално скренуо пажњу на млак и млитав став власти Србије тим поводом и илустровао га једном изјавом председника државе: „Нећу да улазим у прављење додатне зле крви и сукоба, на било који начин“. И заиста од тада, када је расправа у Црној Гори већ киптела и када је била укључена и Венецијанска комисија, до сада, када је правно насиље већ спроведено, званична Србија држала је главу у песку. Оно мало што је последњих дана реаговала, боље да то није ни чинила, због нове бруке коју је починила.

Continuar lendo

Београдски дијалог – за конструктивне односе са Кримом

У руском Центру за науку и културу „Руски дом у Београду“ 6. децембра је одржана конференција „Београдски дијалог – за конструктивне односе са Русијом и признање воље народа Крима“. У раду конференције је учествовала велика делегација из Руске Федрерације на челу са г. Георгијем Мурадовим, председником сталног Представништва Крима при председнику Руске Федерације. Делегацију су чинили и представници кримског парламента и владе, сенатори и посланици Државне думе са Крима, као и представници националних заједница полуострва.

Поред тога, учешће у Београдском дијалогу су узели и представници десетак страних земаља из Немачке, Словачке, Италије, Грчке, Бугарске, Јерменије,Финске и др.

Continuar lendo

Да ли Вучић купује време?

Пише: професор Слободан Самарџић

Последњих недеља, па и месеци, поводом стагнације у преговорима између Србије и косметских Албанаца, разлегао се румор у домаћој јавности да председник  успешно одлаже финале ових преговора и лукаво купује време. (Вид. рецимо Политикаовде). Једни су несретни због тога, јер се одлаже одлука о признању Косова и скидање тог терета с леђа европске Србије. Други, пак, тихо ликују гледајући у овом одлагању доказ свог убеђења да је Вучић мајстор који ће превеслати западне политичаре, имајући у виду и чињеницу да се времена мењају.

Ни једни ни други, а са њима ни медији који су блиски овим становиштима, нису у праву. Разуме се, није спорна чињеница да су преговори изгубили у темпу и чак се прекинули, већ су нереалне обе оцене Вучићеве улоге у томе. Последњи застој у преговорима, као што је то био случај и са неколико претходних мада краћих, резултат је понашања и деловања албанске стране а не српске. Чак и ова чињеница може да заведе, јер се стиче утисак да у преговорима Албанци губе те зато и отежу и одлажу. О чему је, заправо, реч.

Continuar lendo

Умирање стида

Пише: Небојша Катић за Политику

Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.

У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. Што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. (Може се, наравно, „психологизирати“ о односу стида и неурозе, али Србија није Јапан, па нема опасности да вишак стида може угрозити ментално здравље грађана.)

Continuar lendo

Српски ријалити шоу звани „руска шпијунажа“

Пише: Горан Раичевић

Од државе, политике и безбедности које су претворене у пародију, не може се очекивати да ти приуште ништа друго осим управо то – пародију живота.

Док су још постојали обриси државе, какве такве али државе, постојале су и службе које су у домену својих могућности обављале свој посао у складу са овлашћењима, циљевима и задацима, а који су били дефинисани у складу са државним националним интересима.  Пример озбиљности службе, не тако давног времена, може се можда најбоље приказати кроз случај Перишић. Наиме, те 2002. године, Војна служба безбедности је ухапсила Момчила Перишића због сумње да је одавао поверљиве информације службенику америчке амбасаде Џону Нејбору, и то у тренутку када му је предавао строго поверљива документа. Да подсетимо, Момчило Перишић је у тренутку хапшења био председник парламентарног Одбора за безбедност.

Continuar lendo

Измишљање афере о руским шпијунима је усмерено ка кварењу односа Србије и Русије

Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos

Српске власти су наложиле истрагу око наводне умешаности руске обавештајне службе поводом видео снимка који је објављен 17. новембра на Youtube каналу. На снимку је према тврдњама српских медија припадник руске обавештајне службе ГРУ Георгиј Клебан који српском официру предаје неку кесу. Аутентичност овог снимка је потврдио новинар Христо Гозев. Према тврдњама листа Политика, снимак је настао још пре неколико године и на њему се не налази српски официр.

Continuar lendo

У Ворожењу усвојена резолуција првог Руско-балканског самита народне дипломатије

Преносимо са ИН4С/Стања ствари

Дана 12. новембра у просторијама Вороњешког државног универзитета одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије. На самиту су учествовали познати балкански и руски политичари, политиколози, новинари, културни и јавни дјелатници.

Continuar lendo

Значај решавања косовског питања за будућност српско-руских односа

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на Руско-балканском самиту у Вороњежу

Косово је без сумње најважније државно и национално питање Србије. Али иако је то тако, Србија нема дефинисану званичну политику по питању Косова и Метохије.

С друге стране западне силе имају јасно дефинисане планове којима желе да заокруже такозвану косовску независност. Окончање овог процеса за Албанце и њихове савезнике би значило ослобађање сваке одговорности за бомбардовање Србије, почињене злочине и сепаратизам.

Пристајање Србије на косовску независност, односно потписивање свеобухватног мировног договора са Косовом, значило би добровољно одрицање Србије од 15% своје територије. Овакав потез би представљао историјску националну катастрофу и имао би крајње негативан утицај на будућност Србије.  То би био јединствен пример у свету да се нека држава добровољно одрекла своје територије и сигурно би подстакао даљу дезинтеграцију државе.

Continuar lendo

Чему води сарадња Србије и НАТО?

Драгана Трифковић за EurAsia Daily

Пре неколико дана Министарство одбране Србије је саопштило медијима да је завршена процедура усвајања другог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства. Овај план је потписан 2014. године и представља највиши облик сарадње са НАТО за државе које нису чланице. Према наводима Министарства одбране Србије, потписивање другог циклуса ИПАП је још једна потврда јачања партнерства са НАТО.

Обе стране су оцениле да је први циклус ИПАП успешно реализован. Подсетићу на то да је ИПАП са НАТО као и СОФА споразум потписан у тајности 2014. године и да јавност у Србији ништа није знала о таквој политичкој одлуци. Власт је договоре потписала тајно због тога што се велика већина грађана Србије противи било каквој сарадњи са НАТО. Поставља се питање ко је српским властима дао мандат да потписују договоре са НАТО и зашто то ради противно вољи грађана које заступају? Према анкетама више од 80 процената грађана Србије је против сарадње са НАТО што није чудно с обзиром на то да је ова организација бомбардовала нашу земљу.

Continuar lendo

Како српска власт наоружава терористе, неонацисте и екстремисте од Блиског истока до Украјине

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије и члан Савета за безбедност Српског покрета Двери

 

Пре више од два месеца бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева, објавила је на порталу Armswatch комплетну документацију о томе како је српска власт организовала продају оружја домаће производње, терористима на Блиском истоку.

Након тога телевизија Russia Today објавила је репортажу о овом случају, а затим и други светски медији. У свакој иоле нормалној држави, одмах би пала Влада због овакве афере. Посебно због тога што је главни осумњичени за шверц оружја, отац министра унутрашњих послова (од 2014. је на тој позицији) Србије и потпредседника Владе, Небојше Стефановића. Не само да таква афера није срушила Владу, већ је оставила јавност без икаквог објашњења. Наиме представници власти, а посебно председник Србије Александар Вучић, негирају било какву повезаност државних структура и Бранка Стефановића са овом светском афером. Српски медији под контролом власти, потпуно игноришу овај случај.

Continuar lendo