Tag Archives: Косово

Пише: Дејан Мировић

Поводом трагичних догађаја у Украјини,у нашој јавности и на Западу се у русофобском контексту, прави вештачка аналогија између НАТО агресије на СРЈ 1999. и рата у Украјини, као и сецесије такозваног Косова и независности ДНР и ЛНР. Међутим,правне чињенице показују да то није тачно. Напротив, има места за потпуно другачије поређење. НАТО, водеће западне државе и такозвано Косово преко 20 год. не поштују Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, која је према међународном праву обавезна за све државе.

Драгана Трифковић за РЕГНУМ

„Терористи нас неће зауставити“ – изјавио је недавно председник САД Џо Бајден из Беле куће, након што је на аеродрому у Кабулу серија експлозија изазвала крвопролиће. Међу погинулима било је и тринаест америчких војника. Слике са аеродрома у Авганистану биле су ужасавајуће, али ништа мање нису биле застрашујуће ни претходно виђене сцене како људи падају са америчког транспортног авиона у лету.

Независност тзв. Косова* проглашена је 17. фебруара 2008. године. То је тужан дан за цело српство и свету српску земљу, Косово и Метохију. Од тог дана сваке године ширина словенске душе се покаже у пуном светлу у виду наших пријатеља Чеха и Пољака.

Грађани Прага и Варшаве, престоница Чешке и Пољске, али и других градова у тим земљама сад већ традиционално прошетају улицама носећи транспаренте „Косово је Србија“ дајући тако подршку српском народу који је жртва западног режима.

Пише: Слободан Самарџић

Поводом текста Душана Теодоровића „Дављење Србије косовским чвором“, Данас, 22. јули 2020; овај одговор објављен је у листу Данас, 23. јула

Још једном из уста академика САНУ долази позив да се Србија ратосиља Косова, додуше са „елементима достојанства“, зато што оно наводно ни de facto ни de iure није наше. То је лајт мотив и написа академика Душана Теодоровића. Одмах ми пада напамет питање, како људи са несумњивим научним каријерама и високим статусом у друштву тако олако употребљавају изразе de facto e de iure, који и појединачно и у међувези увек представљају веома сложену стварност. Када је реч о Косову и Метохији, ови квалифакативи су до те мере политички инструментализовани, да без подробног образложења њихове примене човек може само арбитрарно да их користи. То је учинио и Душан Теодоровић у свом тексту.

Пише: Драгана Трифковић

Уколико се испостави да су тачне тврдње о умешаности бившег министра иностраних послова Словачке Мирослава Лајчака у продају оружја Азербејџану, то ће имати великих последица по његову каријеру. Он је у својој дипломатској каријери посредовао у мировним и политичким процесима, у којима је додуше имао контроверзну улогу. Ако анализирамо његову улогу на Балкану, највећу сумњу оставља црногорски референдум и његова легитимност.

Округли сто: Бојкот избора у светлу очувања Косова и Метохије у саставу Србије

Прес центар Удружења новинара Србије, Кнез Михаилова бр. 6, уторак 16 јун 2020. године у 12 ч

Организатори: народни посланици Бошко Обрадовић и Иван Костић

Излагање Драгане Трифковић

Пише: Драгана Трифковић

Косово се налази у озбиљној политичкој кризи која неће скоро бити разрешена. На међународној сцени се дешавају велике промене. Данас смо могли и у Бундестагу да слушамо о томе како нико не очекује да ће Косово постати стабилно и мулти – етничко. Очекује се да ће оно и даље бити центар нестабилности у Европи, јер су на политичке позиције доведени терористи. Уместо да руководство Србије активно користи такве политичке околности, оно изгледа жури да легализује такозвану независност Косова, више и од Албанаца. 

Пише: Дејан Мировић

Председник Србије Вучић је више пута у периоду од марта до јуна прошле године изјавио да се залаже за поделу Косова, односно разграничење. „То је моја идеја“ – одговорио је потврдно на питање новинара о подели, стојећи на брани Газиводе 8. септембра 2018.

Пише: Драгана Трифковић

Новина „Политика“ је на Дан победе 9. маја објавила интервју са руским амбасадором у Србији г. Боцан Харченком под насловом „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“.

Наслов интервјуа је у потпуној супротности са званичним ставом Руске Федерације који гласи да решење косовског проблема треба да се нађе у складу са међународним правом и  Резолуцијом 1244.