30 Junho
Geopolítica e política

Тачијева пречица до Хага

Драгана Трифковић за руски ИА РЕГНУМ

Нико није очекивао да ће састанак Александра Вучића, председника Србије, и Хашима Тачија, такозваног председника Косова, заказан за 27. јуни у Белој кући, бити отказан.

Посебно што се о његовом значају говорило у званичним круговима Београда и Приштине са великим оптимизмом. Тачи је 18. јуна за приштинске медије изјавио да се ради о историјском сусрету који ће бити прекретница у даљем процесу мирног решења и да „Будући споразум треба једном заувек да затвори једновековно поглавље сукоба Србије и Косова“.

Continuar lendo

01 Fora
Geopolítica e política

Одговор Никити Бондарјеву: Поред таквих пријатеља, непријатељи нам нису потребни

Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos

Разоткривање Вучићевог лажног русофилства имало би озбиљног ефекта на његов рејтинг. Због тога што још увек у Србији има оних који верују у то како ће председник Србије у последњем моменту да изигра Запад и окрене се братској Русији. Али то се неће десити. Све што се сада дешава сувише личи на црногорски сценарио. Ипак мора се признати да се Вучић својски труди да своје бираче до последњег момента држи у неизвесности, како би их уверио у супротно од онога што је толико очигледно. Он предано ради на два колосека. Један је тај да припрема јавност за предају Косова о чему сада већ отворено говори, а други да јавност уверава како балансира између Истока и Запада. Уколико објективно анализирамо све потезе садашњих власти, видећемо да реално не постоји никаква избалансирана политика. Сарадња са Русијом се одвија само до оне мере до које не задире озбиљно ни у шта.

Continuar lendo

31 Atrás
Geopolítica e política

Обележавање годишњице почетка Другог светског рата у Пољској – тамна је ноћ

Dragana Trifkovic, diretor do Centro para estudos estratégicos

Највећи оружани сукоб у историји човечанства отпочео је 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску. Ове године ће истог дана бити обележена осамдесета годишњица почетка Другог светског рата. Политичка атмосфера која влада у Европи говори о томе да суштински Други светски рат није ни завршен, већ је све ове године мењао облике постојања. Из класичног војног сукоба прешао је у „хладни рат“, затим информативни и психолошки или једном речју специјални рат, који се води различитим средствима. Упорни покушаји ревизије и фалсификовања историје стварају тензију која представља опасност за међународну заједницу. С тим у вези на обележавање осамдесете годишњице почетка Другог светског рата није позвана Руска Федерација, већ само земље чланице ЕУ, Источног партнерства и НАТО. У Источном партнерству налазе се бивше републике СССР које Запад кроз овај модел сарадње жели да интегрише у евроатлантску зону утицаја.

Continuar lendo

21 Jul
Defesa e segurança

Београд је неправедан према Москви

Драгана Трифковић за axar.az

 

За време посете француског председника Емануела Макрона Србији, између осталих уговора потписан је и уговор о куповини 18 система ПВО малог домета, „Мистрал“. Ракете „Мистрал“ треба да буду интегрисане у против-авионски самоходни систем „ПАСАРС-16“ који је израђен у Војно-техничком институту Србије и први пут приказан 2017. године. Француске ракете „Мистрал“ спадају у лако преносне системе попут „Стреле“ које поседује Војска Србије. Совјетске ракете „Стрела“ су дуго у употреби код нас. Првобитно је било планирано да „ПАСАРС-16“ интегрише ракете домаће производње које су конструисане на бази старих совјетских ракета „Р-13М“.

Continuar lendo

10 Dez
Geopolítica e política

Зашто Путин не интервенише у Украјини?

Пише: Милош Здравковић

Стара изрека каже да је лако бити генерал после битке, те да се најбоље види шта се негде дешава ако посматрате са стране… Такав је и случај са великим, глобалним гео-политичким конфронтацијама, као што је сукоб у Украјини. Говорити о томе ко је погрешио, веома је незахвално, јер се само кроз анализу последица може разумети и вредновати исправност или погрешност раније донетих одлука.

Тренутно у фокусу глобалних медија су сукоби на тлу Сирије, Украјине, Ирака, Авганистана и Либије. Наравно ту је и највећи геноцид у савременој историји, Саудијска интервенција у Јемену, али из разлога Западне зависности о феудални режим у Саудијској Арабији, тај сукоб, храбар отпор локалног становништва, није у медијском фокусу. Да ли је у питању избегличка криза, енергетска будућност света или поновно мешање карата моћи, позорност света највише привлаче два сукоба – украјински и сиријски. Размотрићемо овде различитост тих сукоба из руске перспективе.

Continuar lendo

06 Dez
Geopolítica e política

Како је Америка истерала колонијалну Европу из Африке

Пише: Милош Здравковић

Племенити мотиви и идеали слободе и демократије локалног арапског становништва, те болесна жеља европске аристократије за пљачком, искоришћени су за геополитичке интересе САД-а који настоје да направе балканизацију Блиског истока на целом подручју од Марока до Афганистана све до руске и кинеске границе. То подручје јe теже ставити под своју контролу ради осигурања „Велике шаховске табле“ Евроазије, како се сликовито изразио амерички геостратег Збигњев Бжежински. На тај начин би могли да у окружење ставе Русију, Кину и било коју другу силу која би се евентуално уздизала као нпр. Јапан или Индија. И осим тога, наравно, нафта је економски, геополитички мотив за којим америчке политичке и индустријске елите жуде, јер нафта значи контролу и моћ над другима. Американцима је план успео половично, а многе државе Блиског истока потонуле су у трајну нестабилност.

Од када је почела либијска револуција, већина западних медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који угњетава сопствени народ.

Continuar lendo

03 Dez
Geopolítica e política

Драгана Трифковић: У Бриселу се усаглашавају детаљи договора о нормализацији односа Србије и независног Косова

Руски „Фонд Горчаков“ који блиско сарађује са Министарством иностраних послова Руске Федерације, организовао је 29. новембра у Москви конференцију под називом : „Безбедност и стабилност Западног Балкана: реално стање и перспективе“

 

 

Continuar lendo

18 Nov
Geopolítica e política

Косово, последњи чин

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

 

Косово је најважнија српска национална тема али последњих деценија и један од највећих проблема са којим је Србија суочена. Са албанским сепаратизмом и тероризмом суочавала се и Титова Југославија али је успевала да га како-тако држи под контролом уз чињење великих уступака албанској страни. Проблеми су се усложнили када је почео распад Југославије и када су се западне силе умешале у постојеће конфликте.

Continuar lendo

13 Nov
Economia

Зашто најбогатији инклинирају нуклеарној енергији?

Пише: Милош Здравковић

 

У светлу потписивања споразума Србије и Русије о принципима руско-српске сарадње у области иновација и технолошког развоја у подручју примене нуклеарне енергије у мирне сврхе, желимо да подсетимо на значај енергетике и пре свега развоја нуклеарне енергије. Како је Србија периферни играч на овом пољу позабавићемо се Руском Федерацијом, природним ресурсима најбогатијом државом на планети.

Rezultat slika za сила сибири

Continuar lendo

08 Nov
Geopolítica e política

МИП Русије: Решење за Косово мора да добије одобрење СБ УН

Руски став поводом Косова остаје непромењен и ослања се на међународно-правне оквире, фиксиране у резолуцији СБ УН 1244. Тако је Одељење за информисање и штампу Министарства спољних послова Русије 6. новембра одговорило на молбу руске информационе агенције EADaily да прецизира став Русије у односу на идеју разграничења између Срба и косовских Албанаца.

Continuar lendo