28 Dez
Economia

Економски експерт Центра за геостратешке студије: Један поглед на 2021. годину

Полако се ближимо крају ове „Корона“ године, али и године велике економске кризе, страха и неизвесности. Крећу мрачна, па благо песимистичка, па коначно, мада у нешто мањем обиму, и оптимистична предвиђања за наредну годину, скоро свака са више сценарија и варијанти за остваривање, а која се по правилу изражавају у процентима. Овде се, међутим, нећемо бавити разним могућим сценаријима и процентима њиховог остварења, већ ћемо предвиђање засновати на главним тренутним и очекиваним светским економским и политичким токовима и векторима, те наравно њиховом утицају на свеукупну нашу перспективу у следећој години.

Continuar lendo

12 Mai
Economia

Економска пропаст Саудијске Арабије и нови Блиски Исток

Пише: Милош Здравковић

Оно што се догодило пре неког времена, случај је без преседана. Цена нафте на кратко је била нула. Ствар је у политичком ефекту, а он је веома разоран. Један  од  важних  кохезионих  фактора савременог света, јесте потрошња и трговина нафтом и њеним дериватима.  Слика о мистичној земљи, највећем извознику црног злата са којом сви теже да уђу у савез и из ког нико не жели да изађе, Краљевина Саудијска Арабија, годинама је била савезник на коме се ослањала америчка спољна политика. Онај ко контролише нафту, контролише свет. Тако су барем, пластично, еврофанатици и атлантисти покушавали да објасне нама, интелектуално слабијим особама, да Западна супрематија нема алтернативу. Испадање из тог система, једног од најважнијих и најутицајнијих елемената, нарушава ионако нестабилну равнотежу глобалне политике и поретка успостављеног после слома СССР-а.

Continuar lendo

16 Mar
Economia

Развој руско-српске економске сарадње кроз домаћу привреду

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, присуствовала је 12. марта конференцији „Руски региони, перспективе одрживог развоја у савременим друштвено-економским условима“, коју је организовала сверуска друштвена организација „Удружење жена предузетница Русије“.

Continuar lendo

22 Fev
Economia

Да ли је златно доба ипак могуће?

Пише: Небојша Катић

Eкономска чуда у Европи су могућа, а Србија је место где би се чудо могло догодити. То следи из обимне студије „Нови програм за раст Србије” (Serbia’s New Growth Agenda) коју је Светска банка (СБ) управо објавила. СБ верује да би уз реформе какве предлаже, реални раст бруто домаћег производа (БДП) у наредних двадесет година могао бити седам процената годишње. Реч је о спектакуларној просечној стопи којом би се БДП Србије за двадесет година повећао готово четири пута. CБ наглашава да би без мера препоручених у студији БДП могао да расте највише три до четири процента годишње – недовољно да Србију приближи животном стандарду Европске уније.

Continuar lendo

17 Junho
Economia

Економски форум на Јалти – креирање нових могућности

Пише: Драгана Трифковић

 

У раду IV Међународног економског форума на Јалти учествовала је и делегација из Србије коју су чинили директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, председник посланичке групе Двери Бошко Обрадовић и председник скупштинског Одбора за дијаспору Иван Костић

Continuar lendo

27 Mai
Economia

Међународни форум „Донбас јуче,данас,сутра“

 

У Доњецку је 11. маја приређена велика парада у част Дана Доњецке Народне Републике, а поред тога отворен је први Међународно форум „Донбас јуче, данас, сутра“. Идеја организације Форума потекла је од депутата Парламента ЕУ Жан-Лук Шафхаузера, са циљем да се размотре економски проблеми ДНР и ЛНР и да се потраже решења.     

Форум је отворио председник ДНР Александар Захарченко, и после општег дела рад је настављен у оквиру три панела: Политичка решења кризе, Економска сарадња ДНР и ЛНР са другим странама и Хуманитарна и културна сарадња ДНР и ЛНР са другим странама. У раду Форума узели су учешће председник Скупштине ДНР Андреј Пургин, заменик председника ДНРДенис Пушилин, министар иностраних послова Александар Кофман, заменик председника  ЛНР Владислав Дејнего, Екатарина Матјушенко, министар финансија ДНР као и преко двадесет гостију из иностранства, међу којима: Алексеј Журављев- депутат Државне Думе РФ, Жан-Лук Шафхаузер- депутат европског Парламента, Јохан Бекман- фински социолог и политички аналитичар, Мануел Оксенрајтер- главни уредник немачког часописа Zuerst, Алесандро Мусолино- италијански политичар (Forza Italia), Евгенија Узуниди- депутат грчког Парламента (Syriza), Драгана Трифковић- генерални директор Центра за геостратешке студије, Маркус Фронмајер- немачки политичар (Алтернатива за Немачку), Колин Стивенс- новинар из Велике Британије, Луис Дунвалдер- бивши председник италијанског региона Јужни Тирол, Петрос Папаконстатину- новинар из Грчке, Стевица Деђански- представник Центра за развој међународне сарадње, Андреа Вилоти- економиста из Италије, Кеворк Елмасјан- политички аналитичар из Сирије, Алан Франи- председник француске организације Хитна помоћ деци Украјине, Михаел Баркан- заменик градоначелника града Афула (Израел), Алесандро Бертолди- политичар из Италије (Forza Italia), Макс Луре- новинар из Израела, Арно Сојез- директор француске телевизије Libertes, Еманеул Лерој- француска организација Хитна помоћ деци Украјине.    

Continuar lendo

26 Mai
Economia

Зашто је скупо бити сиромашан

Пише: Милош Здравковић

Сиротињо, и Богу си тешка! Ова стара народна изрека итекако има смилса у доба које подразумева коришћење напредних телхнологија у сваком аспекту живота – јер присуствујемо ситацијама када је обављање свакодневних трансакција и грађанских дужности споро, скупо и чист губитак времена. Ако је грађанин, пак, прешао на “онлајн” обављање плаћања, подношење разних формулара или заказивања рецимо прегледа у дому здравља – живот ће му бити далеко лакши, једноставнији, мање ће времена трошити и на крају плаћати мање трошкове.

Када обичан човек плаћа на пример месечни рачун за вртић свог детета, он користи кеш новац, ретко бира писање чека, или плаћа са рачуна. Кеш не носе ризик да се „оде у минус“, што је доводи до повећана трошкова због банкарских провизија. Провизије за такве услуге износе до три посто у банци, само је 1.25 процента у пошти – али је и то трошак! Живот је скуп за сиромашне људе, а примарни кривац су неоспособљеност најширих слојева становништва да користи једноставну корисничку технолигију. Недовољна информисаност кошта, а да не говоримо о људима који треба још да помажу незапослену децу или сиромашне рођаке…

Continuar lendo

26 Mai
Economia

Индија, локомотива за 22. век

Пише: Милош Здравковић

 

Најмноиндијагољуднија демократија на нашој планети, Индија, друга је по популацији, а трећа економска сила света. Са 1,2 милијарде становника Индија ће у перспективи до 2040. постати водећа земља света по броју становника.

Оружане снаге Индије на путу су да буду сличне онима којим располажу Русија и Кина. Донедавно једна од најсиромашнијих земаља света, Индија последњих година бележи убрзан економски развој, уз респектабилну софтверску технологију, фармацеутску индустрију и информационе технологије. Од 1974. је и нуклеарна сила.

После 200 година британске колонијалне владавине, Индија је 1950. била у веома тешкој ситуацији. На почетку XВИИИ века Индија је учествовала са 23% у светској привреди, као и читава Европа. Али до тренутка независности 1947. године, то учешће је спало на свега четири одсто. Поред тога што је оставила своју бившу колонију осиромашену и увелико неписмену, Велика Британија је напустила Индију дубоко подељену. Као резултат колонијалне политике “завади па владај”, дошло је до поделе на две државе – Пакистан и Индију. Пакистан је накнадно 1972. Још једном подељен, па је од такозваног Источног Пакистана настао Бангладеш. Неких 14 милиона људи је било расељено, што је била највећа миграција становништва у историји, а пола милиона је изгубило живот. Последице лоше поделе прате индијски подконтинент од 1947.године, тако да су и дан данас Индија и Пакистан у стању замрзнутог конфликта. Не треба посебно подсећати да су обе државе нуклеарне силе.

Continuar lendo

26 Mai
Economia

Крај једне игре

Пише: Милош Здравковић

 

Ако оставимо на страну акутелне светске политчке игре, видећемо да су све оне условљене борбом за економску надмоћ. У последње време избија на површину борба Америке да сачува своју давно успостављену лидерску позицију кроз доминацију долара као светске резервне валуте. Индикативно је то што злато, после више од четири деценије, поново постаје главно средства плаћана у међународној размени.

Западне санкције против Русије ће ићи даље, без обзира попустио Владимир Путин у Украјини, или не. Све да у овом тренутку Русија врати Крим и обустави чак и хуманитарну помоћ Донбасу, санкције ће остати. Најбољи показатељ је недавни интервју барда светске дипломатије Хенрија Кисинџера угледном часопису „Натионал Интерест“, у коме он тврди да је крајњи циљ владе САД уништење Русије. Наравно ово зна и руско руководство.

Continuar lendo

24 Mai
Economia

Енергетска ефикасност

Пише: Милош Здравковић

Појам енергетска ефикасност значи употребу мање количине енергије (енергената) за обављање истог посла, односно функције (грејање, хлађење, осветљење). Шта заправо то значи и како постићи енергетску ефикасност?

Светска потрошња енергије се удвостручила од 1970. године до данас, а утростручиће се до 2030. године. Последица тога је да се залихе фосилних горива (нафта и гас) смањују, док ће цене енергената расти. Осим тога високе емисије угљен-диоксида (ЦО2) имају негативан утицај на климатске услове. Да би се обезбедила будућност тражи се енергетска ефикасност.

Енергија је ограничени ресурс, а човечанство није било спремно на прилагођавање природи, што је стално повећавало ниво коришћења енергије. Размишљања о рационалном енергетском понашању у области градитељства јавила су се пре него што су била наметнута енергетском кризом с почетка 70-их година прошлог века, а кроз развој нове научне дисциплине – енергетска ефикасност.

Continuar lendo