Спомена Милачић: Шта америчка политика добија уз медијску победу?

Пише: Спомена Милачић

Премда се у актуелним догађањима неретко предност у тзв. медијском рату даје америчкој страни чини се да оваква и оволика убедљивост мејн стрим медија (уколико је заиста постигнута) има и своју цену. Упркос свим опште препознатим психолошким манипулативним техникама чини се да ова медијска победа ни у домаћем јавном мњењу није ни нарочито дубока а ни спектакуларна. Недавна анкета везана за подршку украјинским снагама добар је показатељ управо тога. Упркос (не тако необоривој) подршци од 64% испитаника на узорку целих Сједињених држава а који су за слање војној помоћи Украјини – неки су ипак почели да се  питају како се зове то што се за паре америчких обвезника добија.

Continuar lendo

Спомена Милачић: Може ли психолошко саветовање бити културолошки и религијски сензитивно?

Пише: Спомена Милачић

Да ли су психолошка саветовалишта вредносно и политички неутрална? Да ли је могуће да сви ми плаћамо (буџетско финансирање) сопствено психолошко преумљивање надгледано из АПА (америчке псих. организације)? Ово је тема текста из иранског научног часописа Ибн Синa „Знакови времена“ број 91, чији аутор je сарадник Центра за геостратешке студије

Continuar lendo

Спомена Милачић: Ко школује школе за родитеље?

Пише: Спомена Милачић

Веома дуго већ слушамо о „позитивном родитељству“. Хоћу да верујем да ови курсеви заиста помажу родитељима да успоставе чврсту и трајну блискост са својом децом и да помажу деци да постану аутентични чланови културе којој припадају. Такође хоћу да верујем да ове курсеве држе и подржавају људи који су се показали као сјајни родитељи. Заправо, морали би то бити најсјајнији родитељи, најуспешнији хранитељи или старатељи. Јесу ли?

Такође хоћу да верујем да су основни базични постулати ових курсева у складу са оним на шта обавезује Конвенција о правима детета.

Continuar lendo

Спомена Милачић: Дечија посла у Будимпешти

Пише: Спомена Милачић

Премијери Мађарске, Чешке Републике, Словеније као и председник Србије недавно су, 23. септембра  у Будимпешти потписали заједничку декларацију у којој се истиче да пад наталитета у побројаним земљама не би требало решавати приоритетно мигрантима те да: „Повећање броја европске деце јесте кључно за очување европске хришћанске културе и других верских традиција за друге генерације“ (из заједничке декларације“).

Continuar lendo

Спомена Милачић: Flash mob – Камичак у хибридним ратовима

Пише: Спомена Милачић

Често се данашње време помиње као доба без великих политичких идеја. Заправо, од осамдесетих већ, партије на Западу су отпочеле драстичне унутарње промене у настојању да одговоре на све учесталије и незгодније критике. Успон Русије и Кине само је допринео да питања која гласачи постављају постају све тежа. Старе демократије, паралелно са губитком колонија, изгубиле су и већину својих политичких водећих идеја. Технологије владавина су уступиле место  великим идејама. У новонасталом, махом електронском политичком пољу, гласачи су превасходно опажени као потрошачи, а партије су фактички постале нека врста пословних конзорцијума тј.  извршних сектора утицајних субјеката.

Continuar lendo

Социјални инжењеринг – како то у ствари ради?

Пише: Спомена Милачић

У текстовима аналитичара, као и у изјавама политичких лидера и новинара, све чешће опет наилазимо на синтагму „кување жабе“ као на психолошки феномен који се огледа у томе да веома поступним  појачавањем интензитета можемо довести до промене ставова и понашања како појединаца тако и група, па и читавих народа.

Continuar lendo

Десет предности ћопавих удавача

Пише: Спомена Милачић

Ово није прича о Косову. Ово није ни прича о  дипломатама / интелектуалцима  које живе тако што убеђују људе да треба да се одрекну својих држава. Ни о сјајно заштићеним елитама које читавим народима оспоравају право да буду народи сопствене државе.

Continuar lendo

Гласање страхом

Пише: Спомена Милачић

Земља са спорном границом и јаким интересним групама унутар саме власти ретко има прилику за релаксираним, опуштеним изборним процесом где се сучељавају аргументи приближно уравнотежено заступљених странака на главним медијима. Знајући све то, нико није ни очекивао, у моменту расписивања избора, да ће ова кампања иоле бити другачија. Очекивали смо и надаље конфузну политику на Косову, очекивали смо нове илегалне мигранте и медије који се држе своје агенде комбинујући догађаје који се у то најбоље уклапају. Нисмо ни очекивали да нам долазећи избори умање праве страхове са којима живимо, а о којима тв канали или не говоре или то говоре на манипулативан начин.

Continuar lendo

Крај света бејби бумера?

Пише: Спомена Милачић

Да није короне, сваки пети становник Сједињених Држава у предстојећој деценији припадао би бејби бум генерацији. Био би то и надаље политички, економски и медијски врло значајан сегмент друштва, само да није вируса коме су управо они подложни.  Четвртина њих,  „рођених у право време“ (1946 до 1964) и ову календарску годину отпочела је свакодневним радом, док готово половина  ради повремено, и даље са пуно ентузијазма. Већина ових људи још увек не види себе спремним да оду са овога света. Бејби бум генерација добро зарађује, троши и има још пуно планова. А онда се догодила нечија шаљиво морбидна кованица која је згодила читаву генерацију управо у време карантина.

Continuar lendo

Да ли је корупција какву познајемо одржива?

Пише: Спомена Милачић

Коруптивно понашање је веома стара „тековина човечанства“, често се наводи IV век пре нове ере као период првих осведочених коруптивних понашања (мито у циљу издаје). Од тада па до данас, корупција је разматрана вишеструко, углавном као етички или економски проблем, редовно као мера свеопштег пропадања једног друштва. Будући да је отпорна на различите облике владавине, у оквиру различитих система, корупција није оглашена као аутократска нити демократска творевина. Није везивана ни за један специфичан облик владања. Све до сада.

Continuar lendo