Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
У време одржавања Олимпијских игара у Токију велики број грађана Републике Србије не зна на који волшебан начин је самопроглашена република Косово постала члан Међународног олимпијског комитета.
То се десило када је председник Олимпијског комитета Републике Србије био Владе Дивац, прослављени српски кошаркаш, који на седници МОК-а није ставио вето, а имао је право, на пријем самопроглашене републике Косово у ову најважнију светску спортску организацију. Нормално, мада га то не оправдава кривице, Владе Дивац то није урадио сам него по наређењу садашњег председника Србије а ондашњег председника Владе Александра Вучића. Пријемом у МОК самопроглашене републике Косово овој сепаратистичкој творевини отворена су врата и у све друге спортске организације од фудбала па до хокеја на трави.
Шта једна оваква антидржавна, антинационална и антисрпска политика Александра Вучића значи за Србе у јужној српској покрајини? Значи да једноставно не могу више да се баве спортом. Јер ако то желе, било који спорт да је у питању, они морају да одлазе у непријатељске хомогене средине као што су Ђаковица, Приштина, Качаник и др. где им у најмању руку прети линчовање. Да упражњавају спорт у остатку Србије не могу јер после пријема „Косова“ у МОК ниједном спртском клубу са територије уже Србије и Војводине није дозвољен улазак на Косово и Метохију. У то смо већ много пута имали прилике да се уверимо када су српске екипе враћане са Јариња, Брњака, Мердара…
До овако скандалозне одлуке Александра Вучића јужну српску покрајину су посећивали и играли утакмице у оквиру разних куп такмичења све екипе од Партизана, Радничког, Војводине, Црвене звезде… Њихов долазак нико није спречавао. Додуше, тада „Косово“ није било члан Међународног олимпијског комитета. Срби из јужне српске покрајине имали су прилике да гледају фудбалске утакмице Мокре Горе и Црвене звезде, Трепче и Партизана. Грађани северног дела Косовске Митровице и дан данас се сећају доласка кошракашког клуба Партизан са ондашњим тренреом Душком Вујошевићем.
Због катастрофалне националне политике председника Србије млади Срби у јужној српској покрајини више не могу да се баве ниједним спортом јер немају где да се такмиче. Зато је и престао са радом велики број спортских клубова како у општинама Зубин Поток, К. Митровица, Звечан, Лепосавић, па до Липљана и Грачанице. А било их је. Женски одбојкашки клуб из Лепосавића такмичио се у првој српској лиги, фудбалски клуб Мокра Гора у првој, а Трепча из Косвоске Митровице у другој српској лиги. Исто важи и за рукометне и кошаркашке клубове из Митровице, Звечана, Зубиног Потока…
Нажалост, спорт за Србе на Косову и Метохији одлуком њиховог председника прстао је да постоји. Зато данас када Александар Вулин, како многи кажу десна рука Александра Вучића, предлаже истог за председника „Српског света“ односно свих Срба предлог постаје гротескан, подругљив и лицемеран. Из простог разлога, за албанску ствар после Била Клинтона, Медлин Олбрајт, Весли Кларка нико више није учинио од садашњег председника Србије.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да је Александар Вучић Бриселским споразумом демонтирао и повукао бројне државне институције са Косова и Метохије. Од полиције до правосуђа. Ове институције ни НАТО пакт својим бомбама није успео да прогна.
Ако је и од „Аца Србина“ много је.
31. јули 2021.
