Ваша Светости,
„Центар за заштиту хришћанског идентитета“ из Београда, обраћа Вам се са молбом да као патријарх Јерусалима и целе Палестине, али и чувар Гроба Господа Исуса Христа, позовете на сабрање првојерархе свих православних цркава у Аман, у Јордан, као што сте то учинили марта 2020. године. Том приликом би се на бази саборности размотрила данашња крајње критична и драматична ситуација у Православној Цркви и изнашли канонски путеви за њен опстанак.
У прилог томе, истичемо да смо сведоци приближавања смртоносне опасности по опстанак Православне Цркве у целини, поготово што је очигледно да нестанак наше вере представља главни циљ Новог светског поретка.
На жалост, у овој работи су се придружили и поједини првојерарси, попут Цариградског патријарха Вартоломеја Првог, који је признао такозвану аутокефалност расколницима у Украјини, чиме је упаљена искра сукоба која је довела до оружаних дејстава која у овој земљи трају скоро три године. У исто време, Украјинска служба безбедности је отпочела са незапамћеним терором над припадницима канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије коју је цео православни свет, укључујући и грчку цркву, признавао дуже од 300 година! Потом је Украјински парламент (Верховна Рада) изгласао закон 8371 којим се забрањује рад и деловање канонске Украјинске православне цркве, што је први пут у историји Православне цркве да се забрањује рад једне помесне канонске православне цркве. Уједно, то је резултирало прекидом евхаристијског општења између Цариградске и Московске патријаршије (најмногољудније православне цркве на свету).
Такође, сведоци смо и штетног деловања Српске православне цркве, која се добровољно одрекла свог веома значајног административног дела, и под маском “давања аутокефалности као Мајка Црква“, показала да активно ради на слабљењу и дезинтеграцији Православне цркве у целини. На овај начин је унела додатну неслогу у Православној цркви, јер је давањем имена новонасталој аутокефалној цркви, „Македонска православна црква – Охридска архиепископија“, са правом негодовано од стране гркофонских православних цркава, из разлога што многе искључују помињање именице “Македонија“ и придева „Македонска“. То је и разумљиво, јер је непобитна чињеница да је „Македонија“ грчко име које постоји више од 3000 година.
Коначно, и један од највећих историчара канонолога и научни саветник Историјског института Српске академије наука и уметности, проф. др Миодраг М. Петровић је записао: „Никада до завршетка Другог светског рата Охридска архиепископија није била „македонска“. Њу је основао 535. године цар Јустинијан I (527-565) као византијску, односно ромејску, црквену установу. Била је, дакле, аутокефална црква Ромеја, тј. Грка, Византинаца“.
Да ствар буде гора, као што је свима познато, на пролеће 2025. године је планирано потписивање Уније између Цариградске патријаршије и Свете столице у Никеји, и то под окриљем прославе заједничког Васкрса као и обележавања 1700-те годишњице Првог васељенског сабора. Заправо, Ватикан и Цариград желе да ту годишњицу прогласе годишњицом сједињења цркава, а што значи, потпуно игнорисање постојања раскола и јереси Римокатоличке цркве. Овде је неопходно истаћи да је 325. године Црква осудија раскол и Аријеву јерес, док ће сутра да благосиља раскол и јерес Латина, и на неистини да заснује лажно уједињење. Очигледно Римокатоличка црква жели да оствари папски примат по сваку цену, чему је вековима тежила.
На овом месту желим да нагласим да за мене лично, понашање Цариградске патријаршије и њеног првојерарха представља болну чињеницу, имајући у виду да иако сам рођен у Београду, васпитаван сам у хеленском духу потпуне оданости према Христовој Цркви, породици, отаџбини и традицији. Иако је порекло моје породице из Мале Азије, Кесарије, Кападокије, за мене је оданост Христовој цркви и Христовој вери много већа, значајнија и вреднија, него што је примат Цариградске патријаршије и статус њеног поглавара!
„Центар за заштиту хришћанског идентитета“ сматра да сабрање православних првојерараха у Аману треба неизоставно да се одржи, без обзира што се може очекивати оштра медијска кампања од стране присталица уништења Православне цркве, која ће имати за циљ промоцију идеје о такозваној „незамењивости Цариградског поглавара, тј. да он представља личност – sine qua non – без које је немогуће одржати било какво општеправославно сабрање или сабор у Цркви“! Другим речима, то би значило да Православље постоји само тамо где је Цариградски патријарх, што смо имали прилике да чујемо и од њега лично током посете манастиру Каракалу на Светој Гори, о чему је сведочио и монах Епифаније. Другим речима, то би значило да тајна вере није Христос који се отелотворио, који је страдао и био разапет, који је Васкрсао и који се Вазнео, већ је тајна вере и спасења у помињању имена Цариградског патријарха!
Насупрот томе, данас је сваки верник Православне цркве уверен да ниједан човек не може да зароби веру, Јеванђеље или Исуса Христа, па макар он седео и на најузвишенијем трону Цркве или царства. То није пошло за руком ни паганским императорима, ни јеретичким царевима, ни безбожним владарима, ни црквеним јерарсима нити патријарсима. То неће успети ни данас, било коме ко се дрзне да то покуша да учини.
Ваша Светости,
Нама је у овом тренутку неопходно сазивање сабрања првојерараха свих православних цркава, јер у Православној Цркви данас, de facto, иако не и de jure, имамо раскол који се манифестује кроз немогућност саслуживања међу православнима због поступака једног од патријараха, Вартоломеја цариградског. Свима је јасно да овај de facto раскол постоји због спољних притисака и посрнућа појединих црквених високодостојника, али и због постојећег система уређења међуправославних односа. Другим речима, над нама се надвила велика опасност да оним што је људско, истисне оно што је божанско у Цркви Христовој, чиме ова практично престаје да постоји.
Што се тиче става Цариградског патријарха, он нам је потпуно јасан из одговора који је упутио патријарху Антиохијском г. Јовану после учесталих позива великог броја архијереја и поглавара помесних православних Цркава на сазивање свеправославног сабора, образлажући да би се тиме само „показало да смо ми православни сагласни у несагласности, или, да смо јединствени у нејединству“!
Ваша Светости,
Сматрамо да се налазимо у периоду праскозорја пред долазак Антихриста када су заблудели управо они који треба да воде паству, а да је паства та која данас треба да исправља архипастире. Због тога верници морају да буду коректори за свештенике и заблуделе владике, али и све остале који су скренули са стазе Православља. Лично сам васпитаван да у својој вери треба да слушам епископа као Исуса Христа, али је у овом тренутку наш проблем огроман, управо због чињенице што Цариградски епископ није сличан Христу и што се одриче Христа.
Због тога Вас молимо да као патријарх Јерусалима и целе Палестине, али и као чувар Гроба Господа Исуса Христа, упркос свим изазовима и искушењима која носи такав поступак, позовете на сабрање првојерархе свих православних цркава у Аман, у Јордан, где би на бази саборности размотрили данашњу критичну и драматичну ситуацију у Православној Цркви и нашли решења и путеве за њен опстанак.
Молимо се Господу Богу за Ваше добро здравље, целивамо Вашу свету десницу и остајемо заувек одани.
ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ ХРИШЋАНСКОГ ИДЕНТИТЕТА
Диогенис Д. Валаванидис, председник
Fonte: Centro de estudos estratégicos
8. новембар 2024.