Пише: Рајко Буквић

Крајем августа десетине хиљада људи изашло је на демонстрације у Кишињеву за независност правосуђа, против корупције и утицаја олигарха. Недуго пре тога у Бриселу су на тему реализације споразума о асоцијацији између ЕУ и Молдавије разговарали председник Европског савета Доналд Туск и молдавски премијер Павел Филип. Како је изјавио Доналд Туск, Молдавија је важан учесник „Источног партнерства” и он је задовољан нивоом популарности ЕУ међу молдавским грађанима. Са своје стране, Павел Филип је потврдио заинтересованост Молдавије за наставак напора за ступање у ЕУ. По његовим речима, последње анкете јавног мњења показују да молдавски грађани све снажније подржавају пројекат интеграције у Европску унију.

Као што се каже, лаже и не црвени. Од великих нада, које су Молдавци имали у ЕУ, данас, четири године након потписивања споразума о асоцијацији, остао је исти онакав дим као и од милијарди долара које су ишчезле из кржљавог молдавског банкарског система. Без обзира на финансијску помоћ из Брисела, поверење према ЕУ у Молдавији пало је до 38%, па и ниже. Ради поређења: само трећина Немаца сматра да се Европској унији може веровати.

Rezultat slika za Молдова

Пише: Милош Здравковић

У време великих промена међународног поретка, процес у којем се помно прате одлуке Вашингтона, Москве и Пекинга, међу неколико осталих актера, не треба заборавити да у овој игри постоји још један играч, не тако видљив, али због тога не мање утицајан, турски председник Реџеп Таип Ердоган.

Након убиства Хашогија у саудијском конзулату у Истанбулу, дошло је до оштрих речи у односу Турске и Саудијске Арабије, али они само указују на међусобно занимање између две државе. Ривалство између њих је очито. И Ријад и Анкара боре се за утицај не само на Блиском истоку, већ у целом исламском свету (Турска као историјска сила која је у прошлости водила муслимане и краљевина без икакве историје и традиције, настала на највећим залихама нафте на свету). Истовремено, Турци и Саудијци одржавају срдачне односе из чисто прагматичних разлога, који су им омогућили да се свака криза успешно преброди.

Rezultat slika za Кашоги

Пише: проф. Слободан Самарџић

 

Ангела Меркел дошла је на власт у Немачкој (2004) после два тешка економско-финансијска искушења – великог терета уједињења (око десет хиљада милијарди марака), који је превладан 2000. године, и великог терета промене валуте (2002) када је моћну марку заменио неизвестан евро. Њен први мандат прошао је у градњи тзв. стабилизационе културе, типично немачког изума какав се могао спровести само у тој земљи. На основу великог социјалног споразума – владе, синдиката и послодаваца – Немачка је ојачала своју индустријску производњу, самим тим и извоз у друге чланице ЕУ и изван, као да се припремала за велику финансијску кризу. Када је она ударила (2008), Немачка је била поштеђена великих потреса, да би за пар година преузела кормило европске антикризне политике. Њиме је управљала током друга два мандата Ангеле Меркел. Немачка је постала хегемона сила у ЕУ, значи и у остатку Европе без Русије, чија се доминација базирала на њеној унутрашњој стабилности и економској снази. Четврти мандат (2016-2020) Меркеловој се није посрећио; негде на његовој половини најавила је свој одлазак.

Rezultat slika za slobodan samardzic

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михајлова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal