Пише: Милош Здравковић

 

Спроводећи „лажну хомогенизацију народа“, „политичари од каријере“ годинама профитирају на отвореним сребреничким ранама. Као и сваке године и овогодишња комеморација у Поточарима, 11. јула, неће проћи без политизације. У недостатку могућности да се народу понуди боља будућност, отварају се старе ране, прекопава се по гробовима , броје се жртве са обе стране (далеко од тога да их треба заборавити) и народу, свако свом националном корпусу нуди „нову наду“ за прекомпоновање Дејтонског мировног процеса, по „националним афинитетима“.

Сребреница је годинама разапета између четири (две) стране исте трагедије. Прво Бошњаци преброје своје жртве, као да српске нису ни постојале, онда Срби оплакују своје, оправдавајући притом зверства којих је било и са њихове стране, а у суштини су с једне они којима је крвави рат обележио цео живот и који данас тешко живе у том граду, а с друге, разни политички кругови који сваки 11. јул виде као прилику да политички уновче све оно што обележавање злочина са собом носи.

 

srebrenica20

Пише: Милош Здравковић

Кажу да историју пишу победници. Зато би одговор на питање да ли је распад СССР био дефинитивни геополитички пораз Русије требо да дају они који владају, креирају уџбенике, или пишу историју. Чињеница је да се „хладни рат“ окончао поразом совјетског система, нема спора. Наравно, свако има право на своју верзију историје, па није чудно што „западни поглед“ на ту епоху истиче тај тријумфалистички приступ, попут Френсиса Фукујаме који рекао да је то крај историје. Али ако ствари погледамо из друге (руске) перспективе, видећемо да тај крах система није био и крај само Русије, већ само једна лоша фаза, из које произилази данашњи положај ове државе.

Живети 20 и кусур година без присуства једне од суперсила, односно без глобалног утицаја једне велике земље – довољно је дуг историјски период да се сагледа оно што до сада није било могуће. Председник Русије Владимир Путин је тај период у коме се његова земља нашла назвао „највећом геополитичком катастрофом двадесетог века“.

rs

Пише: Миланко Шеклер

Нема сигурнијег начина да будете успешан руководилац, и да допринесете развоју и напретку своје организације (без обзира да ли је приватна или државна), и на крају крајева и успеху и развоју своје сопствене државе, од тога да у њу увек доводите и запошљавате, оне који морају обавезно да испуњавају пре свега један основни критеријум: а то је да морају да буду бољи од вас, као руководиоца!

Да, драги моји, доводите у вашу организацију увек боље од себе, и нема глава да вас боли! Уз неопходно неговање јавног изношења мишљења и културе дијалога, уз непрестану размену идеја и стварања атомсефере витешки здравог и спортског такмичарског дух, створиће се, "сама од себе", организација која ће моћи да одговори адекватно на сваки изазов. Наравно, подразумева се, да је и сам руководилац такве будућеуспешне  организације, морао бити изабран по тим истим критеријумима, односно, да је образован, стручан, интелигентан и да је своју способност већ доказао на предходним нижим позицијама, на којима је стекао неопходно искуство. И сам сам се у животу водио таквим јасним и простим критеријумом, и недвосмислено се уверио, да је то заиста једини прави рецепт за сигуран успех, било приватне организације, било државне институције: примати интелигентније, образованије, стручније и способније од себе (као руководиоца), или макар боље у већини од оних набројаних критеријума.

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal