Поставља се логично питање да ли ће се Путинова војна акција пацификације НАТО екстремиста и денацификације Источне Европе зауставити у Украјини (званој од неких коментатора на друштвеним мрежама Нацикрајина) или ће се акција наставити у правцу запада, тј. ка Централној Европи и/или Балтичким државама (Прибалтик)?

Наравно, у овом тренутку је тешко прогнозирати какав ће развој догађаја бити у наредном периоду поготово када ни ова тренутна операција у Украјини није до краја завршена. Ипак, једно је сигурно: аналогно случају Украјине, може се предвидети да следећи корак Русије зависи искључиво од политике НАТО пакта, односно америчких марионета у Централној Европи и Прибалтику. Другим речима, неће се десити ништа уколико Русија не буде директно и крајње безобразно испровоцирана од стране НАТО чланица и тако буде морала да превентивно реагује као и у случају Украјине.

Драгана Трифковић за руски ИА РЕГНУМ

Војна операција демилитаризације и денацификације Украјине коју је покренула Руска Федерација са циљем спречавања геноцида над руским становништвом и приморавања на мир украјинског руководства, неопходан је корак ради успостављања мира. Након вишегодишњег инсистирања Русије на томе да се украјинска криза реши дипломатским и политичким путем, постало је очигледно да је то немогућа мисија.  Са руске стране уложено је много напора, али они су остали без резултата. Разлог томе је што Украјина није независна држава, а прекоокеанским супервизорима Украјине мир ни у једној опцији није прихватљиво решење. У америчком дискурсу је утемељена русфобна идеја Збигњева Бжежинског да руска слабост лежи у трајном одвајању Украјине од Русије. Управо с тим циљем је западна пропагандна и NGO машинерија била усмерена на поништавње заједничке прошлости Русије и Украјине и креирање конфликта између ове две државе. Систем корупције којим су поткупљивани чиновници у Украјини омогућио је да таква платформа постане државна политика. Тиме је и по хоризонтали и по вертикали успостављена контрола над државним апаратом Украјине и у великој мери над јавним мњењем.

Пише: проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији

САД и Велика Британија су главни покровитељи, иницијатори и креатори Украјинске кризе, почев од 2007.године, Мајданског преврата 2014. године па све до изазивања рата у фебруару 2022.године. Истовремено су те државе инструментализовале НАТО пакт и ЕУ да ревносно и безусловно следе њихове стратешке смернице око груписања снага на истоку Европе. Постепено су гомилале ефективе на истоку, подстрекивале власт Украјине да „војно реши проблем“ и окупира Доњецку и Луганску област. Постепено су анимирале друге чланице НАТО пакта да учествују у донацијама, новчаној помоћи и обуци Оружаних снага Украјине. САД су својим примером улагања милијарду долара у наоружавањем Украјине и притискањем ЕУ да уложи пола милијарде евра за наоружање, створиле предпоставке за наставак рата. Уцениле су велики број европских држава да донирају различито оружје, опрему па чак и борбене авионе. На тај начин САД су потврдиле да су заинтересоване за наставак рата у Украјини што је могуће дуже.

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наши контакти

Србија
+381654070470
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal