Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на Руско-балканском самиту у Вороњежу

Косово је без сумње најважније државно и национално питање Србије. Али иако је то тако, Србија нема дефинисану званичну политику по питању Косова и Метохије.

С друге стране западне силе имају јасно дефинисане планове којима желе да заокруже такозвану косовску независност. Окончање овог процеса за Албанце и њихове савезнике би значило ослобађање сваке одговорности за бомбардовање Србије, почињене злочине и сепаратизам.

Пристајање Србије на косовску независност, односно потписивање свеобухватног мировног договора са Косовом, значило би добровољно одрицање Србије од 15% своје територије. Овакав потез би представљао историјску националну катастрофу и имао би крајње негативан утицај на будућност Србије.  То би био јединствен пример у свету да се нека држава добровољно одрекла своје територије и сигурно би подстакао даљу дезинтеграцију државе.

Пише: Милош Здравковић

Ево Моралес, председник Боливије у оставци, одрастао је у сиромаштву на боливијским висоравнима и био је узгајивач коке и лама пре него што је постао први Индијанац председник Боливије. Моралес јесте био предводник економског процвата без преседана и заслужан је за подизање милиона људи из сиромаштва. Откада је син фармера пре 14 година преузео функцију, стекао је славу, проширио своју подршку и обичне Боливијце учинио поносним својом непоколебљивом одбраном домородачких права.

Ни опозиција није у стању да прозове председника (сада већ бившег) Моралеса по питању економије па им остају само тврдње како ће Боливија постати као Венецуела ако Моралес остане на власти. Да ли постоје неки конкретни аргументи за те тврдње? Слабо, јер чињеница је да боливијска економија расте брже од свих суседних земаља. У исто време земље које су усвојиле про тржишне реформе након периода левичарских власти, пре свега Аргентина и Еквадор, сада су суочене са економским и политичким хаосом (не чуди да су Аргентинци на недавним изборима поновно изабрали перонисте не дајући Маурицију Макрију други мандат).

Пише: професор Слободан Самарџић

 

Ово што се догађа са тзв. европским путем Србије постаје тешко подношљиво и за такве посвећенике као што је државни врх Србије. Председник ове државе-кандидата недавно је изјавио да ће чиниоцима Уније поставити одсутно питање: шта ако обавимо реформе, примате ли нас или не (Политика, 9. новембар). Он или не зна да му нико у ЕУ неће дати одређени одговор, или то зна али хоће да остави утисак на домаћој сцени о решености да се суочи са истином. Али, Е. Макрон никако да престане са својим провокацијама – те Унија се не може ширити пре него се реформише, те предлаже промену методологије преговарања о проширењу, те спречава отварање преговора са С. Македонијом и Албанијом, те назива Босну темпираном бомбом и сличне којештарије. Па пошто се човек толико излаже нека каже Вучићу истину у брк. Ето и брзе прилике.

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наши контакти

Србија
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Кнез Михаилова 10 Београд 11000

Youtube kanal